Корона вирус: Да ли је пандемија Ковида-19 прилика да унапредимо школе

Пандемија корона вируса је преко ноћи променила свет и експерти кажу да је ово „ретка прилика" да се редефинише образовање за све.

Имате догађаје који успеју да наруше образовни систем. А онда имате пандемију корона вируса, која је довела до затварања школа у 191 земљи широм света - са изузетком једног врло малог броја - погодивши тиме 1,6 милијарди деце.

Многима је то тешко пало, нарочито породицама сиромашног порекла које страхују да би њихова деца могла да заостану са градивом у односу на другу децу.

А опет експерти кажу да би у свему могао да се нађе и трачак светлости: свет се преко ноћи променио и ово би могла да буде савршена прилика да се редефинише учионица тако да постане боља за свакога.

„Уколико будемо имали праву врсту визије и изведбе, могли бисмо радикално да преправимо наш образовни систем", каже Раја Бидшари, образовна предузетница и експерткиња за технологију.

Наш актуелни образовни модел, заснован на наставницима који стоје испред реда клупа пуних ученика који би требало пажљиво да слушају, није се мењао деценијама.

И како часови у неким земљама крећу да се настављају после више недеља прекида, људи се питају шта можемо да научимо из искуства како бисмо из свега изашли јачи.

Чак и пре Ковида-19, с убрзаним променама у технологији, већ се расправљало о питању како можемо да уврстимо ово ново знање у наш образовни систем.

Вештачка интелигенција нам омогућује да предавање прилагодимо способностима сваког ђака понаособ и да се монотоне дужности пребаце са наставника на машине.

Виртуелна реланост, у међувремену, може да претвори учење у ангажовано и узбудљиво искуство.

Многим ученицима широм света је досадно и не уживљавају се у учење током изолације, каже Бидшари, која је и оснивачица и генерална директора „Овакадемија" у Дубаију и Канади, „али је многима од њих било досадно и нису се уживљавали ни у актуелни систем".

Преосмишљавање школства

„Овакадеми" користи разноврсне онлајн и офлајн платформе за подучавање тема као што су размишљање о великој слици, радикална креативност, емпатија и саосећање, и етичко коришћење технологије.

Они се залажу за школски план и програм који је потпуно интердисциплинаран и за оцењивање ученика не кроз испите, већ кроз њихове пројекте, оно што створе и какав траг могу да оставе на свет.

„Тако ђацима учење постаје узбудљивије, зато што знају зашто уче", каже Бидшари.

Блискост са будућим радом је кључни део концепта. „Овакадеми" није смештена у традиционалну школску зграду, већ је уклопљена у „Ејрија 2071" у Дубаију, простор осмишљен да дигитално повеже компаније, стартапове и владина тела.

То би могао да буде одговор на захтеве физичког дистанцирања у животу под Ковидом -19.

На исти начин на који је дошло до пораста рада на даљину током пандемије и развоја радних места, тако би и школе могле да постану места сарадње, уместо само места где ученици проводе по читав дан.

„Морамо да осмислимо школе испочетка, не само као изоловане силосе у којима су деца заточена, већ као инкорпориране у простор у којем она могу да имају интеракцију са својим будућим послом", каже Бидшари.

„Једна од позитивних страна ове кризе јесте да се сада ученици припремају за рад на даљину. Многа од њих граде сет вештина за вођење онлајн курса, дигиталну комуникацију, дигиталну сарадњу и потенцијални рад на пројектима."

„Уколико школе буду то радиле како треба, заправо ће почети да припремају ђаке за рад у будућности."

Приближавање деци

Али да ли то раде како треба - и шта заправо могу да ураде у садашњим околностима?

Од почетка јуна, неке часови су се наставили у око 70 земаља, али више од милијарду деце и даље није могло да се врате у школе, према подацима Уницефа.

Роберт Џенкинс, Уницефов шеф за образовање, каже да постоји утеха у напорима неких влада да допру до ђака током изолације.

„Имамо неке доказе да сада допиремо до неке деце до којих нисмо допирали кад су школе биле отворене", каже Џенкинс за ББЦ.

„Пре пандемије смо доживљавали глобалну кризу учења."

„Једном у генерацији добијамо прилику да у процесу поновног отварања заобиђемо школске системе и помогнемо деци."

Према подацима Уницефа, од 127 земаља, 90 одсто каже да користи комбинацију разних алата како би допрли до деце, од онлајн ресурса до штампаних скрипти.

Интернет апликације користе се у скоро три четвртине земаља, али на многим местима морају да се боре са великим дигиталним јазом.

Интернету има приступ мање од половине људи у 71 земљи. У већини земаља у Африци, тај домашај износи мање од сваког четвртог.

Али лош приступ технологији само је врх леденог брега.

Друга страна дигиталног јаза

Мариа Едуарда „Маду" има 18 година и сања да постане прва особа у њеној породици која је похађала факултет. Једина ћерка зидара из Санта Круза, насеља на западном ободу Рија Де Жанеира, она жели да постане грађевинска инжењерка.

Али часови у њеној припремној школи, која се води као непрофитна месна организација, пресељена је на Воцап зато што већина ђака нема довољно јаку опрему да сама пушта видео снимке.

„Нема свако приступ садржају који деле наставници", каже она за ББЦ. „Многи људи ће каскати. Наћи ће се у великом заостатку."

Међу 5,5 милиона ђака који су полагали завршне испите 2018. године у Бразилу, само 42 одсто њих имало је компјутер код куће, према анализи Касе Флуминенсе, невладине организације из Рија.

Деведесет одсто оних без компјутера били су из државних школа, 70 одсто су били црнци, а 65 одсто жене.

„Ови подаци крију читаве слојеве ненамирених потреба", каже Јасмин Монтеиро, из Касе Флуминенсе. „Ђаци који не поседују компјутер често живе у становима са мало соба и не могу да нађу мирно место за себе да се сконцентришу и уче."

Од многих се тражи да још и раде како би зарађивали новац, а они се често старају и о млађој браћи и сестрама или старијој родбини, нарочито девојке.

Координаторка за ђаке Маријана Ксавијер каже да су приходи пали још више због корона вируса, казнивши породице које су „већ имале веома мало а сад одједном немају ништа."

Школа је организовала да се међу ђацима поделе пакети са храном, хигијенским производима, маскама и геловима за руке. Али „то је веома мало у поређењу с оним што је некима потребно да би преживели", каже Ксавијер.

„Не смемо да дозволимо да ђак гладује. Морамо да урадимо нешто да они имају минимум."

Неговање мотивације

Сиромаштво не погађа образовање само у земљама са ниским и средњим приходима, већ и богата друштва.

У Великој Британији, свака шеста особа је функционално неписмена - што значи да практично има проблема са читањем и писањем. Али у Басол Хиту, једном од најсиромашнијих крајева Бигмингема, неписмена је свака трећа одрасла особа.

Хафша Шаик је кодиректорка СмартЛајта, центра за учење који сарађује са фондацијом ГудПартнерс како би се побољшале основне вештине међу локалним породицама, углавном из јеменских, пакистанских, сиријских и сомалијских заједница.

Идеја је да се подигне ниво стремљења код родитеља, како би могли да подрже будућност своје деце.

„Желимо да кажемо да сте, уколико сте ви главни учитељ вашег детета, ви онда и његов главни педагог. Оно што се дешава код куће чини највећу разлику", каже Шаик.

Родитељи који нису довољно вешти са речима или дигиталном технологијом често се осећају немоћно и сматрају да једном кад њихова деца пођу у школу, они више не могу да ураде ништа да им помогну, објашњава она.

СмартЛајт нуди широк дијапазон курсева, од почетних нивоа енглеског језика до основне математике, рада са финансијама и компјутером. Дају им практичне савете како да дођу до финансијске помоћи и старају се о свом благостању.

Неки од њихових водитеља програма, који се одржавају у локалној библиотеци, чак су је спасли од затварања, каже Шаик. Многе породице су се осећале застрашено и сматрале су да не припадају тамо, пропустивши бесплатне ресурсе и догађаје доступне за свакога.

Стићи до школске капије

И како школе буду почињале поново да дочекују ђаке, Џенкинс сматра да би владе требало да помажу породицама преко социјалних пројекција и уплата готовине како би били сигурни да ће деца стићи до школске капије.

Он сматра да је Ковид-19 показао родитељима и друштву у целини колико су школе важне за децу мимо часова, нудећи им емотивну подршку, прехрану, воду и заштиту.

Иако смо још далеко од другачијег модела образовања, владе могу да искористе лекције научене током пандемије у потрази за бољим алтернативама, каже Бидшари.

„Један од начина да се почне експериментисање са тим решењима јесте да се она уврсте у ваннаставне активности један или два сата недељно", каже она.

Владе би могле и да усвоје регулативу која омогућује моделе који су више интердисциплинарни и засновани на пројектима, а наставницима да омогуће професионални развој.

Масовно образовање можда никад неће постати радикални експеримент, признаје Бидшари, али могли бисмо да тежимо „спојеним моделима", који ипак користе неке од бољих алтернатива.

„Тренутни систем је огромно наслеђе прошлости и требаће времена да се промени. Морамо да будемо стрпљиви", каже она.

„Али нова нормалност за неке школе у свету биће прелазак на спојени модел, у ком ће ђаци моћи да раде много тога сами, а школе да се усредсреде на сарадњу, решавање проблема, повратне информације и социјализацију."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]