Синофобија и Ковид-19: Како је корона вирус појачао расизам против Кинеза

Сами Јанг први пут је схватила да нешто није у реду кад је дошла на преглед код њене лекарке у Берлину - није јој било дозвољено да уђе у зграду.

Други пацијенти су пуштани преко интерфона на врата клинике, док је Јанг, шминкерка из Кине, морала да чека напољу на јануарској хладноћи.

На крају се појавила и њена лекарка и рекла „Ово није лично, али…"

„Потом је рекла: 'Не примамо тренутно кинеске пацијенте због тог кинеског вируса'", рекла је за ББЦ Јанг.

„Нисам добила прилику да јој објасним и кажем да сам здрава."

У месецима откако се вирус раширио светом, појавила су се бројна сведочанства дискриминације против кинеских држављана или било кога ко изгледа као Азијац, па чак и у Азији и друштвима у којима Кинези чине већину становништва.

Чак и док је саосећање према кинеским жртвама расло, нарочито после смрти „доктора узбуњивача" Лија Венлијанга, припадници азијске мањине и кинески држављани кажу да су се расизам и ксенофобија због вируса само још више распламсали.

Дискриминација против Кине и Кинеза није ништа ново - синофобија је опсежно документован феномен који постоји већ вековима.

Али разнолики начини на који се манифестовала током кризе изазване корона вирусом откривају све сложенији однос који свет има према Кини у овом тренутку.

„Недовољно познати на Западу, сувише познати на Истоку"

Негативно понашање због вируса појавило се широм света, иако је изражено другачије начине.

На местима на којима су Азијци видљива мањина, као што су Европа, САД и Аустралија, синофобију подгревају површни стереотипи да су Кинези прљави и нецивилизовани.

Кинезе тако, на пример, често називају „вирусима", а азијска мањина је физички шиканирана у јавности или постала мета расистичких тирада и напада.

У француским и аустралијским дневним новинама осванули су наслови као што је „Жута опасност", „Кинески вирус панда-монијум" и „Децо Кинеза, останите код куће".

Вест да је вирус потекао са пијаце која је продавала дивље животиње и да је потенцијално мутирао од вируса који носе слепи мишеви, само је још више подстакла уобичајене пошалице на рачун кинеског народа који једе све што се креће.

Иако је иста врста коментара испливала на површину и у самој Азији, антикинеска реторика тамо је попримила дубљи и можда ксенофобичнији тон.

Честа тема је бојазан да ће Кинези са копна бројчано надјачати и заразити локална становништва.

У Сингапуру и Малезији, стотине хиљада људи потписало је онлајн петиције које позивају на потпуну забрану уласка Кинезима у њихове земље - и владе обеју земаља увеле су неку врсту забране уласка.

У Јапану, неки су прозвали Кинезе „биотерористима" , док теорије завере о Кинезима који су заразили мештане, посебно муслимане, рашириле су се у Индонезији и на другим местима.

„На западу, Кина се доживљава као далека и забита, а синофобија тамо настаје због недовољног познавања. Али у Азији и Југоисточној Азији она настаје због сувише доброг познавања", рекао је професор Доналд Ло, хонконгшки академик који проучава кинеску јавну политику.

У Азији, сенка Кине надносила се вековима у облику регионалних спорова, историјских нетрпељивости и таласа кинеске имиграције.

У скорије време, кинеско потраживање Јужног кинеског мора и затварање ујгурских муслимана у покрајини Ксинђианг изазвали су бес и подозрење нарочито у Југоисточној Азији, која има позамашно муслиманско становништво.

Кинески новац и инвестиције који су обасули регион били су добро примљени, али су изазвали и сумње у кинеску економску доминацију и искоришћавање са мало користи по локалне економије.

Чак и у доминантно етничким кинеским друштвима, као што је Хонг Конг и Сингапур, дошло је до пораста анти-копненог сентимента, делом захваљујући дугогодишњим тензијама због кинеске имиграције, као и утицаја који врши Пекинг.

„Страхопоштовање и презир"

Неки верују да је до овог актуелног таласа синофобије дошло углавном због тога како се Кина понашала у тренутној кризи, али и последњих година на светској сцени.

Општи став према Кинезима је мешавина „страхопоштовања и презира", каже професор Ло.

„Постоји невероватно дивљење према оном што Кинези могу да ураде, као што је да изграде болницу у року од неколико дана.

„Али ту је и презир према њиховој неспособности да зауздају ствари као што је трговина дивљим животињама или да буду функционално транспарентни", истиче он.

Званичници су признали да су били сувише спори у првим извештавањима о кризи и њеном заустављању.

Били су оштро критиковани због опхођења према Лију Венлиајнгу, који се нашао под полицијском истрагом кад је први пут послао поруку колегама о новом вирусу.

И док председник Си Ђинпинг жели да пројектује слику снажне и самоуверене Кине, општа порука је да је она одговорни светски играч који инвестира милијарде у земље широм света.

Али Кина није оклевала ни да покаже мишиће, као што је било евидентно у жестокој државној медијској реторици у америчко-кинеском трговинском рату, све бројнијим доказима о њеном далекосежном државном програму шпијунаже и немилосрдном полагању права на оспорене територије.

„Они желе да буду вољени, али и да их се плаше", каже професор Ло.

Све већа доминација Кинеза довела је и до све већег броја туриста и студената који посећују или живе у разним деловима света, што је пак довело до њихове веће видљивости на терену.

Спорадични извештаји о њиховом ружном понашању уз пуку бројност довели су до раста стереотипа о бахатим кинеским туристима или екстремно-богатим кинеским студентима који се размећу богатством.

Наравно, не гаји свако место на свету истру врсту подозрења према Кинезима које можете лакше да видите у Западној Европи, САД и Азији.

Становништва у Јужној Америци, Африци и Источној Европи доживљавају их позитивније, према налазима Истраживачког центра „Пју".

Неки посматрачи - и кинеска влада - кажу да су за синофобију криви и кинески ривали, имајући у виду политички капитал који могу да извуку из ње.

Последњих година значајна количина антикинеске реторике потекла је из САД - нарочито под Трамповом администрацијом, каже професор Бери Саутман, социолог са хонконгшког Универзитета за науку и технологију.

Саме Сједињене Државе имају дугу историју синофобије, најистакнутије у Закону о изузимању Кинеза из 1882. године који је забранио рад кинеским радницима после имиграције које је започела Златном грозницом.

Тренутни талас поклапа се са и можда је делом резултат пораста нативизма у САД као и у остатку света, каже професор Саутман.

„Сада се Кина доживљава као неко ко оспорава америчку хегемонију и готово сваки аспект онога што кинеска влада ради оштро се критикује.

„Као последица тога, многи људи широм света упијају то и надовезују се на синофобију која је историјски урођена, попут оне у Азији", каже он.

„Шутирање Кине док је на коленима"

Кина не дочекује нападе на њене држављане скрштених руку.

У последњих неколико недеља, државне медијске куће објавиле су неколико оштрих аналитичких текстова који осуђују дискриминацију и расизам, приметно на енглеском и упућено светској публици.

Али они су замерили и критичком извештавању међународних медија о томе како се влада понела према кризи изазваној корона вирусом, иако је део тих критика потекао из локалних медија.

Или су га назвали погрешним извештавањем или етикетирали као нефер дискриминацију против Кине, са истакнутом ТВ водитељком Лиу Син са државног емитера ЦГТН која је то поредила са „шутирањем Кине док је на коленима" .

Званично, влада је критиковала друге земље, а поготово САД, због „стварања и ширења страха" увођењем онога што су зову „излишним" забранама уласка кинеским путницима.

У међувремену, тескоба и очај поводом дискриминације само се продубљују међу многим кинеским и азијским мањинама преко океана, док се епидемија наставља и нема јој краја на видику.

„Осећам се уплашено", каже Сами, шминкерка из Берлина. Она планира да избегава излазак из куће у наредних неколико недеља.

Њу није преплашило само њено искуство код лекара. Њен немачко-азијски пријатељ недавно је био узнемираван на железничкој станици, док је једна Кинескиња брутално нападнута док је ишла кући, а берлинска полиција је то класификовала као расистички инцидент.

Жена је на кинеским друштвеним мрежама тврдила да су је назвали „вирусом" и да је претучена након што је пружила отпор.

„Не желим да се свађам са људима кад ме назову вирусом. Они знају само оно што прочитају у новинама, не можете ви да им промените мишљење", каже Сами.

„Чак и ако им покажем визу, кажем им да имам трајно боравиште, све то неће имати никакве везе. Јер све што они виде је моје кинеско лице."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]