Корона вирус: Научници већ раде на вакцини против корона вируса

Корона вирус проширио се на готово цео свет и до априла заражено је више од милион људи. За њега нема лека. Нема вакцине.

Били смо у овој ситуацији већ много пута.

Само у последњих пет година, свет се суочио са епидемијама еболе, зике, још једног корона вируса по имену мерс (Блискоистични респираторни синдром) и сада вирусом просто познатим као корона.

До сада је од последица болести изазване овим вирусом преминуло 54.000 људи, а опоравило се најмање 212.000.

Али за разлику од многих претходних епидемија, када су биле потребне године и године да се израде вакцине за заштиту људи, сада су истраживачи почели да раде на на вакцини која би допринела заустављању ове епидемија, свега неколико сати након што је вирус идентификован.

Кинески званичници врло брзо су објавили генетски код корона вируса. Та информација помаже научницима да одреде одакле је вирус највероватније потекао, како би могао да мутира током ширења епидемије и како да заштите људе од њега.

Уз технолошки напредак и већу спремност влада широм света да одвоје новац за истраживања новооткривених болести, истраживачке установе биле су спремне да брзо крену у акцију.

Неприкосновена брзина

У лабораторији Иновија у Сан Дијегу, научници користе релативно нови тип ДНК технологије да развију потенцијалну вакцину. План је да се са тестирањем вакцине „INO-4800" - како се тренутно зове - крене почетком лета.

„Чим је Кина обезбедила ДНК секвенцу вируса, могли смо да је провучемо кроз лабораторијске компјутере и израдимо вирус у року од три сата", каже Кејт Бродерик, виша потпредседница истраживања и развоја у Иновији.

„Наше ДНК вакцине су новина по томе што користе ДНК секвенце вируса како би гађале одређене делове патогена за које верујемо да ће у телу изазвати најснажнију реакцију.

„Потом користимо ћелије самог пацијента, оне постају фабрике вакцине, ојачавајући властити природни телесни одбрамбени механизам."

Ако почетне пробе на људима буду биле успешне, из Иновије кажу да ће шира испитивања, идеално у условима епидемије у Кини, почети „до краја године".

Немогуће је предвидети да ли ће се ова епидемија можда окончати до тада. Али ако се Иновијин распоред оствари, компанија каже да ће то бити вакцина која је најбрже развијена и испробана у условима епидемије.

Кад се сличан вирус - Сарс - појавио 2002. године, Кина је била спора у обавештавању остатка света о томе шта се дешава. И тако, док се рад на вакцини тек захуктавао, епидемија се већ малтене била окончала.

Како је све почело?

Рад у овим лабораторијама финансира Коалиција за иновативне припремљености на епидемије (Цепи), коју чине и финансирају владе и филантропске организације из свих крајева света.

Основана је после епидемије еболе у Западној Африци како би постојала средства за брз развој вакцина против нових болести.

„Наша мисија је да се постарамо да епидемије више не представљају претњу по човечанство и да развијемо вакцине за нове заразне болести", каже докторка Мелани Савил, директорка истраживања и развоја вакцина у Цепију.

„Молекуларна клема"

Цепи финансира и два друга програма у оквиру којих се развијају вакцине против новог корона вирус.

На Универзитету у Квинсланду ради се на вакцини „молекуларне клеме", за коју кажу да „омогућава циљану и брзу производњу вакцине против вишеструких виралних патогена."

Такође, Модерна Инц из Масачусетса удружила се са америчким Националним институтом за алергије и заразне болести како би убрзали истраживања.

Светска здравствено организација (СЗО) координира ову глобалну потрагу за новом вакцином. Из ове организације кажу да прате напредак бројних истраживачких установа, као и три које подржава Цепи.

Иако се сви труде да брзо раде на проналажењу вакцине против новог корона вируса, истраживање је у свим центрима још увек у раној фази. За клиничка испитивања потребно је време и најбоље се врше у условима епидемије.

Нема гаранција да ће било које решење бити безбедно и ефикасно за употребу током епидемије у Кини.

„Развили смо оквир за доношење одлука о томе које вакцине би требало прво тестирати.

„Стручњаци ће узети у обзир бројне критеријуме, попут безбедности, индукције одговарајућих имуних реакција и то да ли ће доступне залихе бити довољне.

„Разумевање болести, њеног преношења, клиничке озбиљности и развијање ефикасних контра мера кључно је за зауздавање епидемије", каже Ана Марија Хенао-Рестрепо из програма Ванредних здравствених ситуација Светске здравствене организације.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]