Случај Северинa или „вербални деликт" скоро пола века касније

Када је хрватска певачица Северина Вучковић кренула на наступ у Србији, вероватно није ни претпостављала да ће се уз њено име везати једно од најконтроверзнијих кривичних дела из доба социјалистичке Југославије које, успут, више и не постоји у законодавствима.

Заустављена је на граници, где је, како је потом тврдила, полиција испитивала шта мисли о Сребреници, Олуји, демонстрацијама против литијума, Јасеновцу и Туђману.

„Покушала сам неколико пута да објасним да свако има право на мишљење, а да је вербални деликт укинут са укидањем комунизма", објавила је Вучковић на Инстаграм профилу.

Управо је питање такозваног „вербалног деликта", некадашњег члана 133. Кривичног закона СФР Југославије, на основу ког су кажњавани они који су причали или писали против државе и система, постало тема више од три деценије пошто је укинут у државама насталим после распада социјалистичке федерације.

Најбржи је био министар полиције Ивица Дачић који је најпре изјавио да ће затражити „укидање спискова, када су вербални деликти у питању".

Потом је кориговао сопствену изјаву, наводећи да вербални деликт не постоји и да је Србија слободна земља.

Да спискови ипак постоје касније је потврдио Дачићев претходник, а садашњи потпредседник Владе Александар Вулин, рекавши да је као министар полиције и директор Безбедносно-информативно агенције „по закону и савести правио спискове оних који нису добродошли у Србију".

Из Министарства унутрашњих послова Србије до објављивања текста нису одговорили ББЦ-ју зашто је Вучковић задржана, о каквим списковима је реч и да ли је „вербални деликт" данас основ за поступање полиције.

„У Србији вербални деликт не постоји, Устав гарантује слободу мисли, савести и вероисповести, уз одредбу која јемчи слободу изражавања", наводи Владица Илић из Београдског центра за људска права, за ББЦ на српском.

„Уколико полиција и безбедносне службе имају спискове грађана који имају одређене ставове према одређеним темама, па их на основу тога на граници задржавају и пропитују, онда их воде незаконито и то је нешто чиме би тужилаштво требало да се бави", додаје Илић.

Дачић je рекао да ће убудуће на списковима за проверу бити искључиво они који су „починили кривична дела или представљају безбедносну претњу".

„Јер, Србија је слободна земља, у њој нема вербалног деликта, у њој се не иде у затвор због слушања музике", додао је Дачић, алудирајући на случај адвоката Немање Берића.

Берић је приведен и осуђен на 15 дана затвора у Хрватској због прекршаја против јавног реда и мира, као и ширења мржње и националне нетрпељивости јер је, како је рекао председник Србије Александaр Вучић, „у аутомобилу певао песму Баје Малог Книнџе", певача често повезаног са српским националистичким покретима.

О вербалном деликту

„Ко натписом, летком, цртежом, говором или на други начин позива или подстиче на обарање власти радничке класе и радних људи, биће кажњен затвором од једне до десет година".

Тако је некада гласио члан 133. Кривичног закона СФРЈ.

До исте казне водило је још неколико „позивања или подстицања":

За починиоце су постојале и отежане околности.

На пример, казна затвором од најмање три године, за оне који члан 133. прекрше „уз помоћ или под утицајем из иностранства".

„Под те ствари је спадало све што је речено против државе у време СФРЈ", наводи адвокат Огњен Рашуо за ББЦ на српском.

„То је било чувено кривично дело, због њега су робијали писци, песници, свако ко је нешто рекао."

Неретко се кажњавало и причање спорних вицева, наводи се у књизи Срећка Илића „Вербални и ини деликти у Титовом режиму".

То кривично дело у Југославији је „примењивано често", каже Владимир Вулетић са катедре за историју права на Правном факултету Универзитета у Београду.

„Чак су неки чланови Матице српске и Српске академије наука и уметности били осуђивани на том основу", наводи Вулетић за ББЦ на српском.

Истиче случај Владимира Готовца, хрватског песника, филозофа, политичара и дисидента, осуђеног 1972. на четири године затвора.

На затворске казне због ставова и деловања осуђивана су и нека касније утицајна имена у свету политике.

Међу њима су Војислав Шешељ, каснији лидер Српске радикалне странке, осуђен пред Хашким трибуналом за ратне злочине током 1990-их, као и Алија Изетбеговић, који ће постати први председник независне Босне и Херцеговине.

Шешељ и Изетбеговић осуђени су за „контрареволуционарну делатност", по другом члану закона, који је, према Вулетићу „повезан са чланом 133", који је имао сличну казну.

Вербални деликт укинут је 1989. године.

„Зато они (власт) данас раде ствари које су заобилажење закона", сматра Рашуо.

„У пракси се дешава да, како би постигли исти ефекат, користе оптужбе за другa кривична дела, пре свега, око повреде уставног поретка".

Као чланове Кривичног законика који се потенцијално могу користити за такве ствари, Илић указује на члан 308. који дефинише „напад на уставно уређење", као и 309. „позивање на насилну промену уставног уређења".

О дешавањима на граници

Задржавање на граничном прелазу Бајаково, Вучковић је у саопштењу назвала „блиским сусретом са органимa реда и чудоређа (морала)".

Инспектори који су стигли из Београда су је испитивали шта мисли о бројним темама из прошлости, али и „зашто је подржала демонстрације против литијума и написала да је то Србија коју воли."

„Па да, ја волим Србију. Волим такву Србију где 100.000 Срба протестује због заштите околине и да би сачувало сопствену земљу", навела је певачица, која је двапут била у љубавним везама са Србима, а из прве има сина.

Нико није дужан да се изјашњава о сопственим верским и другим уверењима, указује Илић.

„Нико нема право да пита не само Северину, већ било кога, шта мисли на неке теме, нити је било ко дужан да се било коме, па и полицији, изјашњава о томе", наводи Илић.

Певачица је „сигурно испитивана по Закону о странцима, где полиција има право да прикупља податке и види да ли је особа безбедносно опасна за државу Србију", каже Сања Турлаков, адвокаткиња Северине Вучковић у Србији, за Н1.

О задржавањима на граници

„Србија као независна држава, има право да одлучи ко ће ући у њу, а ко неће - без обзира да ли неко има пасош и визу или не", каже Рашуо.

Свака држава то може да уради, додаје.

Илић додаје да то „није неограничено".

„Морају да постоје разлози прописани законом, систем контроле и да неко може да се жали на ту одлуку, иначе би се систем права урушио и претворио у његову супротност.

„У демократским друштвима, где критика власти није забрањена, ограничавати некоме због ње слободу кретања и улазак у земљу, представља кршење људских права и устава."

Према Закону о странцима безбедносни ризик постоји уколико „расположиви подаци и сазнања указују да страни држављанин заговара, подстиче, помаже, припрема или предузима активности којима угрожава уставно уређење и безбедност Србије".

МУП то процењује пошто му државни орган, надлежан за заштиту безбедности земље, достави мишљење о случају.

Ту процену углавном ради Безбедносно-информативна агенција (БИА), на чијем челу је Владимир Орлић, високи званичник Српске напредне странке.

Недавно су власти у Србији на аеродрому у Београду зауставиле Феђу Штукана, глумца и писца из Сарајева, који је требало да учествује на књижевном фестивалу Крокодил.

Тамо му је саопштено да је „претња по националну безбедност", навео је Штукан у писаном одговору за ББЦ на српском.

„Моја књига Бланк подстиче млађе генерације на критичко промишљање и буди сумњу у добро етаблирани националистички наратив, који је и кроз сам школски систем постао мејнстрим на овим просторима", каже Штукан.

Све то би могло да „угрози тренутну политичку позицију националиста", додаје, па је „изазивала паничну реакцију" каква је његов прогон из земље.

Са забраном уласка у Србију суочио се и руски антиратни активиста Пјотр Никитин у лето 2023, иако је претходних седам година живео у Београду.

После два дана задржавања на београдском аеродрому, по налогу БИА, ипак је пуштен да уђе у земљу у којој има одобрено пребивалиште.

„Власти су направиле листу људи који су неподобни, не могу да уђу у земљу и које ће малтретирати на граници", тврди Рашуо.

Нико из власти до сада није објаснио ко се тачно налазио на тим списковима, али су најавили промене.

„То је глупо и беспотребно. Неки су раније правили неке спискове на којима има десетина људи. Верујем да ће сви бити укинути у наредна два, три дана", изјавио је Вучић на телевизији Пинк.

У објави на друштвеним мрежама, Вучковић је апеловала на хрватске званичнике да не посежу за истим мерама, парафразирајући стихове некадашње сарајевске музичке групе Бијело дугме.

„Ајмо цурице, ајмо дјечаци, студенти и ђаци, полицајци… Посебно гранични. Немојмо, молим вас, сада враћати истом мером."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]