Ко су непожељни људи и догађаји на Балкану

Скандирање, бакље, навијачи, ватромет, транспаренти, бука, киша и само једно удаљено полицијско возило.

Тако је било у четвртак, 27. јуна у центру Београда уочи отварања фестивала „Мирдита, добар дан" који промовише сарадњу српске и косовске културе.

Због најављених протеста, Министарство унутрашњих послова (МУП) забранило је одржавање фестивала и свих окупљања.

Ипак се неколико десетина људи са српским заставама, транспарентима попут „Нема предаје" и бакљама задржало испред простора где је фестивал требало да буде одржан и после забране.

„Забрана фестивала је јасно кршење слободе окупљања и изражавања, и опасан преседан по критичке гласове, не само код нас него и шире.

„Полиција је применила непропорционалне мере према нама организаторима, али и учесницима фестивала, јер је суштински дала за право насилницима да демонстрирају и шаљу поруке мржње", говори Марко Милосављевић из Иницијативе младих за људска права за ББЦ на српском.

Ово није први пут да се у земљама Балкана забрањују и отказују културна дешавања, од концерата, представа, до трибина и парада поноса.

Недавно су власти у Србији на аеродрому у Београду зауставиле Феђу Штукана, глумца и писца из Сарајева, који је требало да учествује на књижевном фестивалу.

Власти у Приштини су недавно забраниле српском патријарху Порфирију и другим црквеним великодостојницима да уђу на Косово.

Било је и забрана концерата појединих певача из Србије у Хрватској, али и петиције у Србији да се откаже наступ популарног сарајевског музичара Дина Мерлина.

Деценијско негодовање

Фестивал „Мирдита, добар дан" одржава се у Београду читаву деценију, протеста је било сваки пут, а само је ове године забрањено одржавање.

Полицијску забрану фестивала, подржали су поједини званичници, попут Милице Ђурђевић Стаменковски, министарке за породицу и демографију и председнице странке Заветници.

Та странка је на локалним изборима 2. јуна била део шире коалиције око владајуће Српске напредне странке (СНС), док су на децембарским били ривали.

Ђурђевић Стаменковиски сваке године протестује због одржавања фестивала.

'Чуди ме да се није десило раније'

Пет дана пре Мирдите, Феђа Штукан, глумац и писац из Босне и Херцеговине, требало је да учествује на регионалном књижевном фестивалу Крокодил у Београду.

На фестивал није стигао, јер му је на београдском аеродрому саопштено да је „претња по националну безбедност", наводи он у писаном одговору за ББЦ на српском.

„Моја књига 'Бланк', која полако постаје лектира у средњим школама на Балкану, али и на неким универзитетима какав је Голдсмит у Лондону, подстиче млађе генерације на критичко промишљање које у њима буди сумњу у добро етаблирани националистички наратив, који је и кроз сам школски систем постао мејнстрим на овим просторима", каже Штукан.

Роман „код националиста буди страх" да би „то могло да угрози њихову тренутну политичку позицију", додаје.

„Зато је код њих и изазивала паничну реакцију каква је управо мој прогон из земље. Документ нема рок истека, па претпостављам да сам протеран доживотно и чуди ме да се ово није десило много раније", каже Штукан.

Ни 2023. године није могао да уђе у Србију. Иако разлози забране нису наведени, он претпоставља да су везани за његово учествовање у протестимапротив насиља у Београду после мајских трагедија када је убијено 19 младих и деце.

Непожељни странци

Са забраном уласка у Србију суочио се и руски антиратни активиста Пјотр Никитин у лето 2023, иако је претходних седам година живео у Београду.

После два дана задржавања на београдском аеродрому по налогу Безбедносно-информативне агенције Србије (БИА), ипак је пуштен да уђе у земљу у којој има одобрено пребивалиште.

Неколико месеци касније, Елени Копосовој, преводитељки из Санкт Петербурга, која од 2019. живи у Београду, поништена је боравишна дозвола и наложено јој је да напусти земљу јер представља „неприхватљив безбедносни ризик".

После уложених жалби, МУП је ипак променио одлуку.

Безбедносни органи Србије проценили су да би и боравак Романа Перла, руско-израелског новинара, био безбедносни ризик, те му је на београдском аеродрому у јуну 2024. године саопштено да не може да уђе у земљу.

На истом аеродрому је 30. октобра 2023. године ухапшен и Андреј Гњот, белоруски редитељ и активиста, на основу налога за хапшење белоруског бироа Интерпола, који га терети за утају пореза.

Он је почетком јуна 2024. године пребачен из Окружног затвора у Београду у кућни притвор, где чека коначну одлуку да ли ће га српске власти изручити Белорусији.

Шта каже закон?

Према Закону о странцима „неприхватљив безбедносни ризик постоји уколико расположиви подаци и сазнања указују да страни држављанин заговара, подстиче, помаже, припрема или предузима активности којима угрожава уставно уређење и безбедност Србије".

Да ли је улазак или боравак странца неприхватљив безбедносни ризик по државу, МУП процењује пошто му државни орган надлежан за заштиту безбедности земље достави мишљење о случају.

Ту процену у већини случајева ради обавештајна служба БИА, на чије је чело недавно постављен Владимир Орлић, доскорашњи председник Скупштине Србије и члан Председништва владајуће СНС.

Јединица МУП надлежна за борбу против организованог криминала и тероризма такође учествује у процени уколико је реч о превенцији криминала и заштите јавне безбедности.

Петиција о забрани доласка Дина Мерлина

Напетости је било и уочи концерта босанскохерцеговачког певача поп музике Дина Мерлина у Београду у новембру 2023.

Неколико месеци раније, покренута је онлајн петиција да му се забрани улазак у Србију, али је она убрзо повучена.

Кантаутор је одржао четири концерта у београдској Штарк Арени.

Петиција, са око 60.000 потписа, покренута је због наводних изјава певача током и после ратова у Хрватској и Босни 1990-их година.

Он је ну више наврата је негирао многе изјаве које су му приписивали.

Косово

Власти у Приштини средином маја нису дозволиле патријарху Порфирију, поглавару Српске православне цркве, да уђе на Косово уочи Сабора СПЦ који је требало да буде одржан у Пећкој патријаршији.

Одлука је образложена потезима Београда који „крши Бриселски споразум" и забрањује косовским званичницима улазак у Србију.

Потез је критиковала Европска унија, оценивши да „косовска влада није само прекршила договоре за званичне посете, него су и отворено игнорисали значај који СЦП наставља да има за део грађана Косова."

„Ово је у супротности са основним принципима било ког мултиетничког и толерантног демократског друштва", изјавио је Петер Стано, портпарол ЕУ.

Хрватска

Док је Александра Пријовић, млада певачица фолк музике из Србије, одржала чак пет концерата у загребачкој Арени крајем 2023. године, неким њеним старијим колегама наступ у Хрватској није био дозвољен. .

Иако се песме Светлане Ражнатовић чују у многим хрватским клубовима, она је у овој бившој југословенској републици пресона нон грата.

Њен супруг Жељко Ражнатовић Аркан био је оснивач паравојне групације - Српске добровољачке гарде - која је учествовала у ратовим на Балкану током 1990-их.

Ражнатовић је био и оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине, а убијен је у јануару 2000. године у Београду.

Цеца Ражнатовић је више пута изјављивала да никада неће наступити у Хрватској због бројних непријатности, претњи, клевета које је доживела од појединаца, али да су њени обожаваоци из те земље увек добродошли на концертима у Словенији, Србији и Босни.

Када је њен спорт емитован у програму намењеном мањинама на албанској јавној радио-телевизији РТСХ, реаговала је Агенција за аудиовизуелне медије те земље.

Тада је речено да је „Светлана Ражнатовић много пута имала антиалбанске иступе против Косова", а њене песме су, како се тврди, „инспирисале злочине у Босни и Херцеговини и на Косову", пренели су албански медији.

Београдској групи Бајага и инструктори, отказан је 2019. године наступ на Данима пива у хрватском граду Карловцу, чему су се претходно успротивили ратни ветерани те земље.

Пет година касније у приморском граду Пули, отказан је концерт српским певачима народне музике Ани Бекути и Драгану Којићу Кеби.

„Желим да сачувам идентитет грађанске, европске и медитеранске Пуле", саопштио је тада градоначелник Филип Зоричић.

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]