Србија и Српска православна црква: Сва лица патријарха Порфирија

Речима је градио порушене мостове међу завађеним заједницама, да би сличним алатом нешто касније будио бес и срџбу.

„Плакао бих, вриштао бих од муке, кад видим јадницу која мења тезе, па каже 'а зашто нису бринули се о женама, жене су угрожене'.

„Па јесу угрожене, сви смо угрожени од тебе, бре, бедо једна", изговорио је српски патријарх Порфирије само две недеље после две незапамћене трагедије у Србији, у којима је убијено 18 људи, док скоро сваке седмице жена страда у партнерском насиљу.

Оштре речи говорио је за трпезом пуном хране, окружен свештеницима и верницима, током празничног ручка на дан Светог Василија Острошког 12. маја, појаснила је касније Српска православна црква (СПЦ) детаље са снимка који се појавио на друштвеним мрежама.

За 62 године живота, профил патријарха српског Порфирија осликала су многа лица.

Прошао је пут од љубитеља рок музике, студента и монаха, до владике, члана Републичке радиодифузне агенције (РРА), пењући се кроз црквену лествицу до митрополита, па све до поглавара Српске православне цркве.

Хрвоје Класић, његов пријатељ из периода боравка у Хрватској, где је обављао функцију митрополита загребачко-љубљанског, каже да је Порфирије доласком на чело СПЦ добио „историјску прилику" да помогне да се српско друштво мења и по дужини и по ширини.

„'Немој бежати од одговорности, немој се прилагођавати средини, прилагођавај средину својим ставовима' говорио сам му и доиста сам мислио да су испред времена, бар времена у Србији.

„Показивао је наклоност, али је очито одлучио да се он прилагоди Србији, а не да Србију прилагођава себи, што ми је посебно жао", каже Класић, професор Филозофског факултета у Загребу, за ББЦ на српском.

Много мања очекивања имала је Тања Игњатовић из Аутономног женског центра, која каже да постоји континуитет СПЦ и њеног деловања од деведесетих година, уз кратке прекиде који настају када на чело цркве дође неко ко може да промени реторику.

„Ово што је патријарх изговорио видим као апсолутно недопустиву и недостојну ствар с његове позиције водећег човека у цркви", каже Игњатовић.

Није ово први пут да је поглавар, у српском друштву утицајне СПЦ, изашао из протоколарних оквира.

Уз отварање налога на Инстаграму, памте се и честитке за рођендан Радију 202, најмлађем члану породице Радио Београд, где је у емисији открио делић музике коју воли да слуша.

Поглавља овог текста названа су одабраним стиховима његових омиљених песама из те емисије.

'Одбрана и последњи дани'

Тања Игњатовић сматра да су патријархове речи „директно омаловажавање жене и жена".

„Ти механизми деградирања и окривљавања онога с ким нисте истомишљеник су у основи сваког насиља.

„То омогућава сваком насилнику у овој земљи да се истим и још тежим речима односи према свим женама, својој жени у кући, без осећаја кривице и одговорности", каже она за ББЦ на српском.

Иако су многи од патријарха тражили извињење за последње иступе, из Цркве је стигло саопштење у сличном духу.

Разјаснили су да је снимак настао у разговору са свештеницима и верницима када је патријарх „оштро и са горчином говорио о кампањи коју против Цркве воде поједини државни функционери и такозвани антирежимски медији", пренела је СПЦ.

Уз ироничан наслов „Нова српска серија: 'Добар дан, добра жено'", појашњено је да се увреда односила на повереницу за равноправност Бранкицу Јанковић, као и да Црква - очекује извињење.

„Јер, зима дефинитивно пролази… Нема више мразева, а камење није свезано…", оштрим речима завршава се допис СПЦ.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оценила је патријархове речи као дубоко понижавајуће и узнемиравајуће.

„Додатно забрињава што такве речи долазе у тренуцима изузетно тешким за наше друштво, у којима смо се суочили са две велике трагедије и када нам смртно страдају најрањивији у друштву - деца и жене.

„У данима туге и бола, и када бројимо 18. жену жртву породичног насиља, и док су жене изложене разним облицима дискриминације, насиљу и агресији, најмање што се очекује од свих нас је да имамо свест о тежини и одговорности за изговорене речи", закључила је Јанковић.

Жељко Ињац, верски аналитичар, указује да се „православни духовници угледају на светитеље, а да светитељи никад нису били формалисти нити политички коректни".

„Напротив, били су оштри критичари девијантних појава у друштву, држави, па и самој цркви и често су због оштрих речи и страдали", навео је он у писаном одговору за ББЦ на српском.

До објављивања овог текста из Српске православне цркве нису одговорили на питања ББЦ-ја.

Како су објаснили у телефонском разговору, у гужви су јер је Сабор у току, те ће одговоре најкасније послати до недеље или понедељка ујутру 22. маја.

Повод за последње оштре речи патријарха била је полемика о Закону о родној равноправности који је ступио на снагу 2021, али би од следеће године могао да се нађе у уџбеницима.

Занимљиво је да је патријарх, борећи се против родно осетљивог језика, искористио управо родно осетљив језик помињући „јадницу и бедницу", напомиње координаторка АЖЦ.

„Употребио је језик за који тврди да долази са Запада и да темељно удара на породицу и српске православне вредности, што је потпуна бесмислица", каже Игњатовић.

У обраћању пред највећи хришћански празник Ускрс, патријарх је пре месец дана многе изненадио лингвистичким освртом.

„Апелујемо да се нормира употреба ћириличног писма у јавном простору, као и да се обустави насиље над српским језиком и укину одредбе закона који то насиље намећу.

„Нарочито кроз противуставни закон који намеће такозвани родно осетљиви језик иза кога се крије борба против брака и породице као богоустановљених светиња и природних облика човековог личног и саборног живота", део је његовог говора.

После „два незапамћена масакра" и све већим бројем убијених жена из године у годину, свака јавно изговорена реч мора да буде пажљиво одмерена и бирана, каже Тања Игњатовић.

Према подацима АЖЦ-а, у Србији је у 2022. убијено 25 жена и једна девојчица, што је више од претходне 2021. када је углавном у партнерском насиљу живот изгубило 20 жена.

У првих пет месеци текуће године убијено је 15 жена и две девојчице.

Говорио је Порфирије и о насиљу над женама, мада можда не тако често као о језику.

У беседи из октобра 2022. оштро је осудио сваки вид насиља истичући да су „за хришћане наше мајке и жене и сестре светиња."

„Незамисливо је и болно насиље над њима, а чињеница је да су мушкарци - кукавице и слабићи - само у последње две године у Србији убили више од 40 жена, а за последњих 10 година, око 300!

„Колико је још њих које су у породицама, на радним местима и другде изложене свакојаким тортурама, Бог зна.

„Какви смо ми то људи када нам супруге беже из дома у сигурне куће? Колико сигурних кућа треба да саградимо да би било мање злостављаних и убијених жена?"

„Одбрана и последњи дани" албум је београдске групе Идоли, објављен 1982. године.

'Knockin' On Heaven's Door'

Рођен је 1961. године у Бечеју, као прво од троје деце Радивоја и Радојке Перић, који су се, после Другог светског рата, из села Осиње крај Дервенте у Босни и Херцеговини доселили у Војводину.

На рођењу је добио име Првослав.

Основну школу завршио је у Чуругу, насељу у Бачкој, на десној обали реке Тисе, на прузи Бечеј - Нови Сад.

Љубав према рокенролу, због чега су га касније звали и „рок владиком", јавила се још у дечачким данима.

„Као дечкићи ишли смо код сеоских домаћина да радимо у пољу, копали смо кукуруз, репу, хмељ, знојили се да би зарадили неки новац да одемо на море и на концерте, да купимо плоче и фармерке, које су тада биле наш знак распознавања.

„Слушали смо Џенис Џоплин, Боба Дилана, Џетро Тал, а касније су дошли ови домаћи, Азра, Смак, Леб и Сол и остали", присетиће се у једном интервјуу његов школски друг Душан Делић, који се данас бави музиком.

Из Чуруга одлази у Нови Сад, где 1980. завршава гимназију „Јован Јовановић Змај", наводи се у његовој званичној биографији.

Дипломирао је на Богословском факултету у 1986. године, а годину дана пре тога замонашен је у манастиру Високи Дечани.

„Монах сам постао јер сам у Цркви трагао за оним што она заиста нуди и због чега једино постојимо на овом свету, јер Бог није ни Хрват, ни Србин, ни Немац - он је љубав, а Црква није на овом свету да бисмо ми били бољи људи, или да би се бавила социјалном правдом.

„Она постоји јер нема човека који се не пита о смислу својег постојања", објасниће годинама касније због чега се замонашио.

По завршетку факултета отишао је на постдипломске студије у Атину где је остао до 1990. године.

Песму Knockin' On Heaven's Door први пут је отпевао амерички певач и текстописац Боб Дилан 1973. године.

'Боже, опрости нам, пружи руку и помилуј нас'

Те исте године, по благослову епископа бачког Иринеја, одлази у манастир Ковиљ.

Тамо је 21. новембра 1990. године постављен за игумана.

Било је то време звецкања оружја и урушавања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Манастир је посећивао велики број људи из Новог Сада и Београда који су управо у игуману Порфирију видели духовника, оца и пријатеља, говори отац Бранко Ћурчин, духовник заједнице за ББЦ на српском.

„Он је био откриће за младе људе у то време, јер их је разумео, разумео је њихов језик, потребе, ту су долазили и они са проблемом зависности.

„Како се њихов број све више повећавао, а технички више нису могли да бораве у манастиру, указала се потреба да се направи нешто слично томе", објашњава.

На предлог Порфирија направљена је 2005. заједница Земља живих, призната као најуспешнији пројекат за лечење наркоманије, у сарадњи са бројним психолозима, лекарима, социолозима и криминолозима.

„Он је спојио модерно и традиционално, штићеници ту бораве бесплатно, имају индивидуалне и групне психотерапије и 80 одсто људи који прође кроз 30-месечни програм се осећа боље.

„Он је заслужан за то и његов осећај за људе и емпатија коју он има - у томе је тајна његовог успеха."

Кроз ову заједницу, са камповима широм Србије, прошло је око 6.000 људи, додаје отац Бранко.

Боже, опрости нам, пружи руку и помилуј нас стихови су песме Молитва београдске рок групе Партибрејкерс.

'Бити исти, посебан, слободан, бити само свој'

У периоду када поставља темеље Земљи живих, Скупштина Србије га као представника цркава и верских заједница бира за члана Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА), касније Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ).

Три године касније, у свештеничкој мантији седа у председничку фотељу овог тела за медије.

„Упознали смо се у просторијама РРА, он са мантијом, ја са краватом.

„Почели смо да сарађујемо, дискутујемо, размењујемо мишљења и тако 11 година", каже Горан Караџић, бивши члан РРА и Порфиријев тадашњи заменик.

У време њиховог мандата одлучено је да псовке и непристојни изрази у ријалити програмима, попут Фарме на телевизији Пинк, морају да буду звучно прекривени (биповани), а почело је и емитовање бројних верских радио станица и религијских емисија.

Посебну пажњу јавности привукао је и пропали конкурс за доделу пете националне фреквенције када су исто гласова имали и ТВ Нова и Коперникус.

Гласање је два пута поновљено, ниједна телевизија није добила пет гласова.

Националну фреквенцију тренутно имају телевизије Прва, Хепи, Б92 и Пинк, док је пета фреквенција, која је некада припадала телевизији Авала, десет година нераспоређена.

Правилником који је РЕМ донео 2014. године прописано је да су обавезни информативни, дечји, научно-образовни, документарни и културно-уметнички садржаји као минимум програмских услова.

После деценије познанства, Караџић каже да је данашњи поглавар СПЦ-а једна од најтолерантнијих особа коју је упознао.

„Када је постао патријарх, сретали смо се с времена на време, али он се није променио ни милиметар, што ми је потврдила и његова честитка упућена новом градоначелнику Загреба, дан пошто је изабран на тој функцији.

„Ми никада нисмо имали исти поглед на свет, али нисмо ни разменили ниједну реч која у себи носи негативну емоцију", додаје он за ББЦ на српском.

Патријарх Порфирије је 2021. честитао је Томиславу Томашевићу, кандидату зелено-леве коалиције „Можемо" избор за градоначелника Загреба са жељом да његов мандат буде испуњен просперитетом и благостањем за све Загрепчане, без изузетка.

Бити исти, посебан, слободан, бити само свој део су песме Хоћу да знам коју изводи група Партибрејкерс.

'Загреб и ја се волимо тајно'

Из медијских, тадашњи владика се отиснуо у црквену мисију изван граница Србије.

Он је 24. маја 2014. изабран за митрополита загребачко-љубљанског СПЦ.

У добро познатој црној мантији, са групом сарадника, отишао је у главни град Хрватске, бивше југословенске републике, и седам година покушавао да закрпи порушене мостове између Загреба и Београда.

Стављање цркве на страну ратне политике Слободана Милошевића током 90-тих година 20. века, о чему је писао верски аналитичар Мирко Ђорђевић, оставило је дубоког трага на односима два друштва.

Порфирије је урадио нешто што је до тада било незамисливо, сматра Хрвоје Класић, професор загребачког Филозофског факултета.

„Он је седео са нама у центру града на кафи, свако је могао да му приђе, људи су у дућанима знали шта он воли да купује, увек у мантији, одлазио је на џез концерте, окупљао велики број људи, сећам се да је на појединим прославама било различите музике од рокенрола до забавних песама.

„Владала је нормализација коју нисте могли раније да видите - па ви не можете римокатоличког свештеника видите на концертима, а камоли да се дружи са људима из шоу бизниса", присећа се Класић Порфиријевог боравка.

Загребачки професор је присуствовао многобројним неформалним дружењима где је стекао утисак да је реч о „толерантном и либералном човеку".

„Њима су углавном присуствовали Хрвати, махом атеисти, а није било теме о којој се није говорило, он никада није рекао да му нека тема смета, разговарало се, што недостаје друштву.

„И његове поруке су тада биле другачије, Срби генерално, а и припадници СПЦ-а нису били пожељна скупина, он је то схватио и тако се и понашао.

„Није се наметао ставовима, већ је радио на међунационалним односима", додаје Класић.

После Порфиријевог устоличења за патријарха, њих двојица су се неколико пута срели.

„Касније сам схватио да је једно кад је човек у мањинској позицији, а друго када је доминантна већина, посебно када сте у важном телу те већине.

„Мислим да му је боравак у Загребу био важно искуство, иако се то не види из последњих изјава", додаје.

Професору се сада чини да је СПЦ за патријарха много више српска, а тек онда хришћанска православна, што му је, како каже, засметало.

„Имао је шансу да духовним ауторитетом, као у Хрватској, створи толеранцију према слабијима, другачијима, суживот са различитим, а делује ми да је то пропустио у тренуцима када је национализам доминантан у српском друштву.

„Да ли је шансу сасвим пропустио, показаће време", указује Класић.

Дуже од деценије Порфирије је био и председник Управног одбора српског привредног друштва „Привредник" у Загребу, које обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.

Арсен Дедић, хрватски композитор и певач отпевао је први пут Загреб и ја се волимо тајно 1984. године.

'Over the rainbow'

На таласу загребачке и регионалне популарности, Порфирије стиже на трон Светог Саве.

Пре две године, као тек изабрани патријарх, обукао је заштитно медицинско одело (скафандер) и обишао оболеле од корона вируса, емотивно изразио саучешће породици преминулог музичара и песника Ђорђа Балашевића, честитао победу најбољем тенисеру света Новаку Ђоковићу и уручио помоћ породицама којима је земљотрес разрушио куће у околини Петриње у Хрватској уз поруку: „Рачунајте на нас".

У духу модерности и толеранције тумачен је и његов први интервју у ком је изразио спремност да црква прихвати истополне заједнице док год се оне не називају браком.

Управо ова изјава улила је наду Марку Михаиловићу, ЛГБТ активисти из Београда.

„Био сам пријатно изненађен његовим ставом, помислио сам да је на чело цркве коначно дошао рационалан човек", говори он за ББЦ на српском.

Годину и по дана касније, тај утисак му је покварио нико други до сам патријарх одлуком да не подржи одржавање Европрајда, европске манифестације на којој се славе људска права и права ЛГБТ заједнице.

„Ова тема је нама вештачки наметнута и потпуно је супротна систему вредности нашег народа, а исто тако и наше браће и сестара других вера и нација са којима живимо.

„Стога отказивање ове манифестације сматрам исправним", гласило је патријархово објашњење.

Михаиловићу је, како каже, било шокантно „да се поглавар једне вере који у својим начелима има мир, разумевање и неосуђивање, укључује у страшну кампању која је практично позивала на насиље".

Ове патријархове речи запарале су уши и Хрвоју Класићу.

„'Имате на том скупу и вернике који иду у исту цркву као и ви, верују у истог Бога као и ви.'

„'Не разумем како вам то смета, а није вам сметало да се у Загребу дружите са атеистима и бившим комунистима који су сушта супротност оном што ви верујете'", упутио му је Класић питање.

Порфирије је умео да слуша, али би, каже Класић, увек поступао по свом.

„Деловало ми је да, шта год бих му препоручио, то би њему било сувисло, али би говорио да 'није у Србији време за то, да Србија то не може'", додаје он.

Верски аналитичар Ињац сматра да патријарх ни тада, а ни сада није одступио од хришћанских начела.

„Истина, није се понео ни као будиста или хипик, како су многи очекивали, а који заправо поистовећују православље са те две појаве.

„Али реално није, како то црква каже, ни 'осудио грешника, већ грех': ако очекујемо од патријарха да на прво место постави своју популарност у медијима или допадљивост народу, онда можемо да му замерамо што је остао доследан хришћанским начелима", додаје.

Патријарх Порфирије постављен је на место поглавара Српске православне цркве у Саборној цркви у Београду, у фебруару 2021, а годину и по дана касније обављен је и завршни обред његовог устоличења у манастиру Пећка патријаршија на Косову.

Манастир у западном делу Косова већ осам векова представља важно место за вернике СПЦ, јер чува свештени трон у који се ритуално уводе српски архиепископи и патријарси.

Патријарх је у првом телевизијском гостовању после устоличења навео да у овом тренутку, физички, српска држава није присутна на Косову у пуном смислу те речи, али да је „суштински Косово део Србије".

„Косово није само геополитичко питање за нас, него је то заиста за нас тема нашега идентитета", изјавио је он.

Он ће у наредним обраћањима понављати да је „Косово за нас завет, који је везан за Нови завет".

У функцији патријарха редовно се преплићу верска и политичка улога, што је често био случај кроз историју.

Другог дана заседања Сабора, у јеку полемике у јавности око увреда које је изнео, патријарх је са многим владикама био на ручку код председника Вучића, а такви састанци нису реткост последњих две године, што је био случај и за време претходног патријарха Иринеја.

Свети архијерејски Сабор, којим председава патријарх, представља законодавну и врховну власт у оквиру СПЦ.

Марко Михаиловић сматра да држава манипулише СПЦ-ом и да се ова институција по потреби укључује када је реч о неким темама, што је верује и сада случај, али да је с друге стране и патријарх политизовао сопствену позицију.

„Растао сам у окружењу које је имало прилично чврст однос са СПЦ-ом, моја бака долази из породице где је било владика.

„Понижавајуће је да се религијски лидери индиректно или директно баве политиком, посебно када политика покушава да допринесе или изазове проблем", закључује он.

Over the rainbowједна је од песама која се нашла на ужем списку омиљених песама патријарха Порфирија, али у џез стилу, у изведби Кита Џерета.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]