Боуен: Опасан тренутак, али Америка и Израел виде прилику која се не сме пропустити

Одлука Сједињених Америчких Држава и Израела да се упусте у нови рат против Ирана доводи до опасног тренутка са непредвидивим последицама.

Израел је користио реч „превентиван“ како би оправдао напад.

Докази указују на то да ово није реакција на непосредну претњу, коју би имплицирала реч превентиван.

Уместо тога, ово је рат по избору.

Израел и Сједињене Америчке Државе проценили су да је исламски режим у Ирану рањив док се труди да изађе на крај са тешком економском кризом, последицама бруталног гушења демонстрација с почетка године и са одбраном још увек тешко оштећеном у рату од прошлог лета.

Делује као да је њихов закључак био да је ово прилика која не сме да се протраћи.

То је такође још један ударац посусталом систему међународног права.

У њиховим саопштењима, и председник Доналд Трамп и премијер Бенјамин Нетанјаху рекли су да Иран представља опасност по њихове земље – Трамп је чак рекао да представља глобалну опасност.

Исламски режим је свакако њихов љути непријатељ.

Али тешко је схватити како може да важи правно оправдање самоодбране имајући у виду огромну несразмерност моћи између Америке и Израела с једне и Ирана с друге стране.

Рат је политички чин.

Оружани сукоб је инхерентно тешко контролисати једном кад започне.

Лидерима су потребни јасни циљеви.

Бенјамин Нетанјаху доживљава Иран као најопаснијег непријатеља Израела већ деценијама.

За њега, ово је прилика да се нанесе што више штете режиму у Техерану и иранским војним способностима.

Нетанјаху се такође суочава с општим изборима касније током године.

Докази из две године рата са Хамасом указују на то како он верује да се његов политички положај поправља кад год је Израел у рату.

Циљеви Доналд Трампа су кривудали и мењали се, крајње карактеристично за њега.

У јануару је поручио демонстрантима у Ирану да је помоћ на путу.

Већи део америчке морнарице је у то време био заузет уклањањем лидера Венецуеле, тако да му је недостајало војних опција.

Док је Америка слала две ударне групе носача авиона у регион, као и позамашне копнене снаге, Трамп је често говорио о опасности иранских нуклеарних амбиција, мада је после рата од прошлог лета, Трамп саопштио да је ирански нуклеарни програм „избрисан“.

Ирански режим је одувек негирао да жели нуклеарно оружје, али је обогатио уранијум до нивоа који нема употребну вредност у нуклеарном енергетском програму.

У најмању руку, чини се да он жели опцију да може да направи бомбу.

До сада Израел и САД нису објавили доказе да то само што се није десило.

У видео наступу, Трамп је поручио иранском народу да „час слободе“ само што није наступио.

Нетанјаху је имао сличну поруку, да ће рат пружити иранском народу прилику да свргне режим с власти.

То уопште није извесно.

Не постоји преседан за смену режима само због ваздушних напада.

Садама Хусеина су у Ираку 2003. године свргле снаге предвођене Америком.

Муамер ел Гадафи је у Либији био свргнут с власти 2011. године од побуњеничких снага којима су подршку из ваздуха пружали НАТО и неке арапске земље.

У оба случаја резултат је био слом државе, грађански рат и хиљаде жртава.

Либија је и даље нефункционална држава.

Ирак и даље излази на крај са последицама инвазије и крвопролићем које је уследило.

Чак и ако постане први случај да су ваздушне снаге саме успеле да оборе неки режим, исламски режим неће заменити либерална демократија која поштује људска права.

Не постоји кредибилна алтернативна влада у егзилу која само чека са стране да ускочи.

Током скоро пола века ирански режим је створио сложени политички систем који на власти одржава мешавина идеологије, корупције и, кад год је потребно, сурова примена силе.

Техерански режим је демонстрирао у јануару да је спреман да убија демонстранте.

Он има безбедносне снаге које слушају наређења да пуцају у хиљаде суграђане и убију их само зато што су се супротставили систему на улицама и захтевали слободу.

Можда Америка и Израел покушавају да убију врховног вођу ајатолаха Алија Хемнеија.

Израел верује у моћ атентата као стратегије.

У последње две године убио је вође Хамаса у Гази и Хезболаха у Либану и бројне њихове поручнике.

Исламски режим у Ирану је нешто сасвим друго.

Он води државу, не оружани покрет.

То није представа са једним главним глумцем.

Ако врховни вођа буде био убијен, биће замењен, вероватно још једним клериком ког подржава иранска Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ), која егзистира паралелно са конвенционалним оружаним снагама са експлицитним задатком да брани режим од претњи код куће и иностранству.

Трамп им је понудио имунитет ако положе оружје или сигурну смрт.

Мало је вероватно да ће се ИРГЦ наћи у искушењу због те понуде.

Мучеништво је стални мотив идеологије Исламске Републике и у шиитском исламу.

Трамп верује да је примарна покретачка снага у политици и животу трансакциона – како то његова властита књига дефинише, умеће договора.

Али излажење на крај с Ираном захтева урачунавање моћи идеологије и веровања.

То је много теже егзактно измерити.

Како је криза расла од почетка године, а Америка сакупљала армаду, било је све више знакова да лидерство у Техерану доживљава рат као неизбежан.

Упустили су се у преговоре, свесни да су преговори били у току и прошлог лета кад их је Израел напао а Америка му се придружила.

Они не верују Америци нити Израелцима.

Током првог мандата, Трамп је иступио из нуклеарног споразума са Ираном, ЈЦПОА, који је ограничио ирански нуклеарни програм и био водеће достигнуће спољне политике Обамине администрације.

Било је знакова да је Иран можда спреман да прихвати споразум типа ЈЦПОА број два, макар да би добио на времену.

Али чини се да је Америка такође захтевала строга ограничења његовог ракетног програма и подршке регионалним савезницима који се противе Израелу и Америци.

То им је било неприхватљиво, јер би се свело на капитулацију.

Одрицање од пројектила и савезника би у главама лидера могло да буде још већа претња по смену режима него претња – а сада реалност – напада.

Ирански лидери ће сада калкулисати како да истрпе рат, како да преживе и како да изађу на крај са његовим последицама.

Њихови суседи, предвођени Саудијском Арабијом, биће обесхрабрени огромном неизвесношћу и потенцијалним последицама данашњих догађаја.

Имајући у виду способност Блиског истока да пренесе невоље ван своје територије, ерупција обновљеног и интензивираног рата продубљује нестабилност региона и ширег света који је већ турбулентно, насилно и опасно место.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk