Попис 2022: Ко су данас Југословени и има ли их уопште

Када су током 1980-их стотине хиљада људи углас певале хит Лепе Брене „Ја сам Југословенка", тако се осећао тек сваки двадесети становник Југославије.

Наредне четири деценије остали су исто класје панонско, море Јадранско и сетна душа словенска, али се променило готово све друго на простору Балкана.

У крвавим ратовима 1990-их настале су нове националне државе и све је мање оних који се изјашњавају као Југословени, иако то никада и није било већинско опредељење.

На актуелном попису који се спроводи у Србији Нада Савић изјаснила се као Југословенка, јер је, каже, рођена у Југославији и тада се осећала сигурније у односу на данашњицу.

„То је можда југоносталгија, али више носталгија за сигурношћу.

„Могуће да је то последица моје младости, јер тад нисам размишљала ко је мој председник, нисам знала ко је у општинској власти, нити ме је занимало", каже ова пензионерка из Ваљева.

Да дође до општег осећаја несигурности допринели су и медији, сматра Савић.

„Ја делим људе на добре и лоше, не према националној припадности и страшно ме нервира кад неко на телевизији мрзи окружење у смислу да ли је Хрват, Албанац, рогови ми ничу од тога.

„Не знам да ли сам ја у криву или сви остали који тако мисле", каже Савић за ББЦ на српском.

'Огромна' мањина

Да је Нада Савић у мањини показују званични подаци већ годинама.

„Број грађана који се у Србији изјашњавају као Југословени константно опада још од пописа 1981, када су били најбројнији.

„Очекује се даљи пад бројности", наводи Јелена Савковић из Републичког завода за статистику Србије за ББЦ.

Те рекордне 1981, годину дана после смрти доживотног председника Јосипа Броза Тита, удео Југословена је био највећи и у читавој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији - 5,4.

На прошлом попису у Србији 2011, проценат Југословена пао је на 0,3, док је оних који се изјашњавају као Срби било више од 83 одсто.

Покушај да нацрташ графикон и да процениш колико становника Србије се током година изјашњавало као Југословени

Ипак, откако је у октобру почео нови попис, на друштвеним мрежама појавила се иницијатива да се они који се тако осећају изјасне као Југословени.

Реакције су бројне и подељене - од подршке до критике.

Има оних који иницијативу гледају кроз призму антифашизма, али и величање радничког самоуправљања, поноса некадашње Југославије.

Они који критикују најчешће говоре да је југословенство бесмислено, јер та држава више не постоји.

Било је и духовитих, који пародирају стално истицање југо-носталгичара да се „у то време могло спавати у парку", колико је било безбедно.

Један од иницијатора акције је и новосадски водитељ и музичар Дашко Милиновић.

Како каже, он нема изражено национално осећање, али ако треба да се сврста у нације као поделу човечанства у групе, најбоље га описује да буде Јужни Словен.

„Кад помислим где ја видим себе на планети Земљи, у којој култури, у ком систему заједничких погледа на свет онда је Југословен најуже што могу да кажем.

„Све ово ситније од Југославије ми је недовољно и непрецизно", каже 42-годишњи Милиновић за ББЦ на српском.

Иако је живео у Југославији 10 година, каже да није носталгичан према том периоду, те да га није то определило.

„Југославију сматрам највећим цивилизацијским достигнућем свих народа са њених простора, али није то нужно везано за државу.

„Волео бих да Југославија опет постоји, али свестан сам до до тога вероватно неће доћи", каже.

Он је, каже, „у етно смислу Србин 100 одсто".

Рођен је у Србији, сви преци су му Срби, али га боље описује термин Југословен.

„Био сам у Загребу 50 пута у животу, а у Нишу три пута.

„Можда је то стицај околности, живот ме упућивао сто пута више тамо", каже он.

На критике да је југословенство ' политички став', Милиновић одговара да је свака нација политички став и „измишљотина 19. века".

„Људи су одлучили да у једном тренутку буду Американци, кад су основали ту државу, и зато кад кажу 'Југословени не постоје', одговарам да не постоји ниједна нација", наводи Милиновић.

Ко су Срби, а ко Југословени?

Социолог Владимир Симовић оцењује да је супротстављање српства и југословенства континуирани тренд кога не треба посматрати изоловано.

„Југословенство које се данас јавља на попису није нужно и нека много велика љубав према Југославији, већ контра према националистичким вредностима.

„Проблем је што се дефинисање тога шта је и ко може да буде Србин препушта тим ретроградним елементима", каже он.

Насупрот национализму, људи бирају мултикултурализам Југославије, каже социолог из Центра за политике еманципације.

„Данас се бити Србин дефинише кроз Српску православну цркву, кроз шовинистичке, националистичке елементе.

„Ако не прихватите ту дефиницију српства, ви сте аутошовинисти, а то потпуно нема смисла", каже Симовић.

Прогласити људе рођене у Србији који говоре српским језиком аутошивинистима је „логичка и идеолошка подвала" националиста, додаје.

И поред свих негативних елемената који су обележавали послератну комунистичку федерацију, све је присутнија такозвана југоносталгија, посебно у врло популарним објавама на друштвеним мрежама, где се многи кроз слике, предмете или музику присећају година проведених у заједничкој држави.

Носиле су се фармерке из Трста, слушале плоче из Америке, 1988. отворен је први Мекдоналдс у Београду, а стадионе је пунила југословенска естрадна мегазвезда Лепа Брена, чија је слава надживела државу.

Живот у миру

Југославију је, каже Брена за ББЦ на српском, волела не само што се у њој родила, већ што ју је, заједно са њеном породицом, одгајила пружајући праве узоре, јер су се ценили људи који су нешто заиста постигли.

„Сви ми који смо рођени у тој великој Југославији, под условом да се нисмо бавили политиком и да смо били некакав обичан народ, живели смо у сваком случају лепше и мирније, него што се живи данас.

„Иако данас можете да купите и приуштите себи све што вам падне на памет, у то време ми нисмо имали ни фиксни телефон, ни усисиваче, ни машине за прање посуђа, осећали смо душевни мир, а то је најважније сваком здравом и паметном човеку", каже Лепа Брена после наступа у Чикагу.

Ипак, социолог Симовић не очекује да се велики проценат онлајн југоносталгичара изјасне као Југословени, већ у томе препознаје образац да се у евоцирању успомена лакше одбаце негативни аспекти некадашњег државног уређења.

„Југоносталгија је један рефлекс, који више говори о данашњем друштву, које је несигурно и сиромашно.

„Можда то није свесни антикапитализам, али је однос према ефектима транзиције и капитализма", додаје Симовић, који је за дипломски рад писао о сећању на Југославију и социјализам Југославије у Србији и Хрватској.

„Да је неко урадио смислену политичку кампању са јасним циљевима мислим да би Југословена било много више, посебно када би се сличан покрет појавио и у другим републикама", каже.

Идеја Дашка Милиновића је да се што више људи изјасни као Југословени како би у Србији могао да се направи Национални савет Југословена, као и за друге националне мањине чији би рад на ширењу културе финансирала држава.

На попису одржаном 2011, у Србији је било укупно 23.303 Југословена, више него Македонаца, Бугара или Русина.

Тада је највише Југословена било у Београду - 8.061, а затим у Суботици, 3.203, док их је у Новом Саду 2.355, Зрењанину 592, Нишу 202, а у Неготину 29.

У Војводини је све још шареније

Лазар Човс, ББЦ новинар

У Војводини је све то мало другачије, шареније. Пуно нас има који смо из такозваних мешаних бракова, некима су нам и родитељи из мешаних бракова.

Kористим тај израз, јер је људима тако јасно о чему говорим, али мени се не свиђа нарочито. Нема ту шта да се меша или не меша, ми смо просто сви Југословени.

Или смо барем били Југословени.

А не знам како то да престанем да будем. Нећу ни да знам, док ме неко не натера.

Нема никакве везе што је та држава под тим називом и тим границама престала да постоји.

Ја сам се у њој родио и мени је то отаџбина.

Одатле сам и носим то свуда са собом.

Немају националну државу ни Роми, ни Русини, ни Власи, ни Буњевци, па то њихов идентитет не чини мање валидним.

И већина људи не покушава да им ускрати право на њега.

Део мог идентитета јесу и етничка порекла родитеља мојих родитеља, ја говорим те језике, ја читам ту штампу, понекад одем на неку представу, приредбу или сеоску славу.

Али не идентификујем себе као експлицитног припадника неке етничке заједнице.

Нација у нестајању

У Србији се 1961. године 20.079 грађана изјаснило као Југословени, а деценију касније било их је 123.824.

Рекордан број Југословена у Србији забележен је 1981. године - 441.941.

На том попису су се као Југословени у читавој Југославији изјаснило 1,2 милиона људи - 1.219.024.

Протекле четири деценије број Југословена значајно опада.

По попису 1991. тај број је пао у Србији на 320.168, а 2001. био је 80.721

Приметан је пад броја Југословена и у осталим републикама.

У Црној Гори их је на попису 2011. године било 1.154, а 2003. 1.860, подаци су Монстата.

Док су били део заједничке државе СФРЈ 1991. као Југословени су се изјаснили њих 26.159.

Словенија не броји Југословене као посебну категорију од 2002. године када их је било 527.

* У неким републикама је попис планиранза 2001. одржан 2002. или 2003.

** Након 1991. у статистичкој обради података за Србију нема укључених података са Косова и Метохије. У Македонији нема података за Југословене између 1991. и 2021. БиХ након 1991. на попису поред конститутивних народа (Бошњака, Срба и Хрвата) бележи само Остале.

Ипак, најдрастичнији „нестанак" Југословена види се на примеру Хрватске.

Док се 1991. њих 106.041 осећало тако, на попису 2001. били су у нивоу статистичке грешке - укупно 176.

Наредне деценије, број се благо попео на 331, да би на последњем попису, 2021. године 942 људи навело ту опцију, кажу из хрватског Државног завода за статистику.

'Има нас'

Обреновчанин Ђорђе Шкорић је један од оснивача Народног покрета Југословени, чији је краткорочни циљ да се на пописима изјасне као Југословени, уз поруку „има нас".

Дугорочни мотив је да ојачају заједницу истомишљеника и активиста у бившим југословенским републикама, каже Шкорић у разговору за ББЦ.

Постоје већ годину дана и већином им прилазе средовечни и млађи људи.

„У организацији немамо пензионере, није то онај класични приступ где се пензионери скупе и обилазе (музеје) 25. маја, Кумровец, хтели смо да направимо сасвим другу причу", објашњава.

Кад год је био попис изјаснио се као Југословен, а лепљењем плаката и преко друштвених мрежа залаже се да и други крену његовим стопама.

На застави покрета је симбол социјалистичке Југославије - застава тробојка са црвеном звездом петокраком.

„Циљ нам је признање нације или кроз етничку групу или националну мањину.

„За мене Југословен значи бити наднационалан, зато је то добра иницијатива у време националних подела", каже Шкорић.

Овај 58-годишњак је, као и сви из тих генерација, био Титов пионир и омладинац и војник Југословенске народне армије.

Шкорић, активиста и левичар, дете је из мешовитог брака - мајка му је Хрватица, отац Србин.

„Ја сам имао и диду и деду и волео сам обојицу, тек касније сам схватио разлику", каже кроз осмех.

„Међутим, наш покрет није југоносталгичан, ми смо окренути садашњости и будућности", истиче Шкорић.

Засад имају огранке у Црној Гори и Северној Македонији.

Његов колега из покрета Владимир Ливрински из Скопља један је од оних који се осећају као Југословени, иако је рођен 1994. током ратног сутона бивше државе.

Потиче из партизанске породице и Југословени су били његов отац, деда и прадеда.

„Мој прадеда је био Југословен, умро 1944. у Куманову, а његова два брата су продужила на Сремски фронт и тамо изгубили животе", каже Ливрински за ББЦ.

Овај машински инжењер ради у скопској Железари, „коју је Тито изградио", како поносно истиче.

Међу његовом генерацијом је, каже ,слабо развијена свест о југословенству, те је и он готово случајно на Фејсбуку открио покрет и прикључио им се.

„Видео сам да нису само од оних што каже слике и песме, већ се заиста боре и зато сам одлучио да им се придружим", каже он.

На последњем попису у Северној Македонији било је 344 Југословена, док се у рекордној 1981. у Македонији тако изјаснило 14.240.

Сећање на Југославију оживело током короне

Питер Корчнак почео је да води подкаст Remembering Yugoslavia (Сећање на Југославију) у јулу 2020. намењен свима који говоре енглески.

Разговарао је са бројним гостима, рођеним или потомцима житеља некадашње Југославије.

Теме су разнолике - од југа, фиће, путовања, рокенрола, преко југоносталгије и хране, до незаобилазног Тита.

Иницијатива да се људи и 2022. изјашњавају као Југословени овог водитеља не изненађује превише, јер многи, каже, имају позитивна сећања на ту државу.

„Људи су тад имали сигурност, како физичку, тако и економску, могли су да путују са њиховим црвеним пасошем.

„Истицали су солидарност као вредност, људи су нису делили, постојала је културна разноликост, заснована на антифашизму и антинационализму", каже Корчнак.

У опису на Твитеру, Корчнаку пише да и сам потиче из земље које више нема, Чехословачке.

У његовој домовини, ипак, нема тренда да се људи осећају као Чехословаци, јер се на том идентитету није радило ни током послератне, совјетске ере, каже Корчнак, Словак.

„Били смо браћа, Чеси и Словаци, али Чехословаци као идентитет се односи углавном на међуратни период.

„И социјализам је у Чехословачкој био много другачији, много репресивнији, мање слободан, нисмо могли да путујемо на запад, били смо под окупацијом Совјетског савеза", каже Корчнак.

Лепа Брена остаје Југословенка

Најпознатија балканска певачица наступала је и у Бугарској и Румунији, али бројним западним земљама.

За Југославију каже да је била претеча Европске уније, са шест република, две покрајине, заједничком валутом и председником.

Данас некадашњу државу не доживљава у политичком контексту, већ као уметница гледа на њу као тржиште од 22 милиона људи који могу међусобно да се „слажу као добре комшије, поштујући националност и вероисповест".

Нема никакав проблем како ће се изјаснити на предстојећем попису у Србији.

„Сви знају да за поседовање тог статуса 'Ја сам Југословенка' морате да имате очи као море Јадранско и косу као класје панонско, ја имам оба та момента, тако да ћу вероватно бити и остати и Југословенка", закључује уз осмех Лепа Брена.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]