Ердоган у Србији - три најважније тачке: „Дипломатија“, аутопут и турски полицајци

Током два дана посете Београду турски председник имао је прилично густ распоред. Много тога је речено и најављено - између осталог, да ће Турска учествовати у изградњи ауто-пута од Београда до Сарајева.

Потписан је и низ споразума, уз обележавање годишњице успостављања дипломатских односа Србије и Турске. Од потписаних докумената, посебну пажњу јавности изазвао је Споразум о разумевању о заједничким полицијским патролама.

Откривена је и спомен плоча некадашњем турском амбасадору у Југославији Галипу Балкару, кога су 1983. у Београду убила двојица припадника јерменске милитанте организације.

Ово су три најзанимљивије тачке Ердоганове посете.

Дипломатски односи

Вучић и Ердоган, поводом обележавања 140 година дипломатских односа Србије и Турске, разменили су и посебна издања поштанских маркица.

„Ми имамо 600 година, каквих 140 година", рекао је ту Вучић уз осмех, док су он и турски председник држали велики рам у којем су биле маркице.

Дакле, колико се дуго заиста Србија и Турска познају?

„Реч је о 140 година модерне српске историје, од како је Србија стекла независност од Османског царства", каже за ББЦ историчар Душан Фундић са Балканолошког института.

„Наравно да су ти односи доста комплекснији и да могу да се посматрају кроз више векова, али све зависи од тачке коју узимате као полазну", додаје он.

Усред свега тога живи снажан мит о „500 година ропства под Турцима".

„Неки историчари ће о Османском царству причати као мултикултурном рају, што оно није било, али са друге стране, не можете говорити о константном прогону", наводи Фундић.

„Увек све мора да се стави у контекст - Османско царство се током векова мењало и није било исто у 16. и 17. веку. Тако се и положај Срба и свих осталих народа унутар царства мењао, иако су муслимани увек били далеко надмоћнији", каже он.

Ипак, народ памти само јањичаре и данак у крви, а Фундић каже да такве ствари често остану у култури сећања.

„Данак у крви је био врста империјалне политике која је укинута почетком 17. века, јер су јањичари тада већ постали господари господара.

„А када видите о чему се радило, логично је зашто је то остало у сећању".

Међутим, како каже, то сећање је обликовано тек касније, у тренутку када је Србија стицала независност.

„Увек имате те ствари за које ће се људи држати, нарочито у тренутку када обликујете државу", истиче Фундић.

„Није то српски случај, све нације имају некога у односу на ког су градили идентитет... У овом случају је то Османско царство".

Стижу турски полицајци

Првог дана Ердоганове посете размењено је девет меморандума и споразума из различитих области.

Међу њима се издваја Споразум о разумевању о заједничким полицијским патролама, који су разменили министри Небојша Стефановић и Хулуси Алкар.

На основу њега биће уређене заједничке патроле српске и турске полиције, наводи се на сајту Министарства унутрашњих послова.

„Биће исто као са кинеским полицијским патролама", каже за ББЦ на српском Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику.

„Као и кинески полицајци, они неће имати полицијска овлашћења, оружје и средство принуде - само ће носити униформу", додаје он.

Од недавно улицама Београда, Новог Сада и Смедерева - уз српске - патролирају и кинески полицајци, а све због лакше комуникације са великим бројем кинеских туриста.

Из МУП-а нису одговорили на питање када се тачно може очекивати да турски полицајци буду на улицама у Србији.

Аутопут

Вучић и Ердоган ће другог дана посете присуствовати полагању чувеног „камена темељца" за ауто-пут од Београда до Сарајева.

Зашто би Турска уопште била део тога?

„Изградња ауто-пута јакој турској економији није превелики терет, а може да има велики и симболички и привредни значај", каже за ББЦ Александар Попов из Центра за регионализам.

Како наводи, то има два лица - једно је инфраструктурно, а друго политичко.

„Некадашња империја жели да означи присуство на територији којом је некада владала и искористи то што се Европска унија у доброј мери повукла са Балкана", истиче Попов.

Један од разлога за то су Бошњаци, муслимани у Србији, па и одређени број оних који сматрају да је Турска њихова матична држава, додаје.

„Турска жели да буде присутна у надметању Русије, Америке и Кине на овим просторима", сматра он.

Иначе, таквих ситуација је било и раније, истиче Попов.

„Сетимо се да је у Тадићево време тадашњи председник Абдулах Гул био посредник у разговорима Београда и Сарајева.

„Овај пут су амбиције Ердогана далеко веће, иако се и он сада појављује као нека врста посредника на разговорима са лидерима Босне и Херцеговине".

Другог дана посете Ердоган и Вучић домаћини су Трилатералног самита Србије, Турске и БиХ, на којем присуствују три члана Председништва БиХ - Жељко Комшић, Милорад Додик и Шефик Џаферовић.

„Ердоган жели да покаже присуство и учествује у унапређивању односа, што ће се симболички манифестовати изградњом аутопута", истиче Попов.

Међутим, он истиче да то пре свега зависи од лидера Хрвата, Срба и Бошњака у БиХ.

„Све може да падне у воду уколико код њих не постоји добра воља да унапреде односе без редовних варничења и претњи.

„Сам аутопут неће довести до унапређења односа, иако омогућава грађанима да боље комуницирају, па ће бити теже манипулисати њима".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]