Белоруски активиста Андреј Гњот напустио Србију, поступак за изручење и даље у току

Андреј Гњот, белоруски новинар и редитељ реклама, напустио је Србију 31. октобра, после годину дана живота у притвору и страху од изручења матичној земљи.

Сада је у Берлину, главном граду Немачке, одакле се захвалио немачком канцелару Олафу Шолцу и дипломатама те земље, бројним другим ЕУ чланицама, Америци, Великој Британији и Канади.

„Није било лако, понекад је било веома тешко, али држала ме је мисао да је правда на мојој страни", рекао је Гњот на конференцији за новинаре 2. новембра.

Иако је притвор укинут и он има право да се креће, пред Вишим судом у Београду се и даље води поступак за изручење по захтеву белоруских власти које га терете за утају пореза.

Поступак може да се настави „годинама", рекао је на конференцији Владимир Хрле, један од Гњотових адвоката у Србији.

„Као браниоци, покушаћемо да оборимо решење о изручењу, јер српски судови до сада нису узели у обзир елемент политичког прогона, који у овом случају постоји", каже адвокат.

Виши суд је већ трипут донео пресуду о изручењу, а Апелациони суд је сва три пута укидао пресуду, враћајући случај на поново суђење, о чему је ББЦ већ писао.

Министарство правде Србије до објављивања текста није одговорило на упит ББЦ новинара о наставку поступка.

Хапшење Гњота и поступак у Србији

Гњот је ухапшен у Србији 30. октобра 2023, по слетању у Београд, на основу налога белоруског бироа Интерпола, који га терети за утају пореза у износу од око 300.000 евра.

За Гњотом је била расписана црвена потерница, а његови браниоци су у новембру 2023. затражили брисање његових података из Интерполове базе, тврдећи да „не постоји основ" за расписивање потернице.

„Крајем јуна, Интерпол је укинуо потерницу која је била расписана за Андрејом Гњотом, и о томе обавестио земље чланице", речено је тада из Генералног секретаријата Интерпола у писаном одговору за ББЦ на српском.

Док се водио поступак о изручењу, Гњот је годину дана био у притвору у Београду, да би потом био пребачен у кућни притвор.

У Београду, као и испред амбасада Србије у неким европским градовима, били су организовани скупови подршке Гњоту са захтевом српским властима да га не изручују Белорусији.

Хронологија случаја

Зашто Белорусија тражи изручење?

Белоруске власти оптужују Гњота да је утајио око 300.000 евра пореза између јануара 2011. и марта 2019. године.

Сумњиче га да је крив за такозвано „уситњавање пословања", односно да је са партнерима основао четири различите компаније, које се баве истом делатношћу, наводно са намером да „избегну или умање плаћање пореза".

„'Уситњавање пословања' је релативно нов концепт у Белорусији, који се све чешће среће од како су 2019. промењени порески прописи", каже Игор Ширјајев, белоруски адвокат специјализован за пореско право.

Тренутно у Белорусији не постоји ни законска забрана „уситњавања пословања", нити прецизни критеријуми шта се сматра покушајем умањивања пореза, додаје.

Гњот и његови адвокати инсистирају да је случај политички мотивисан.

Тврде да је суоснивач СОС бај (SOS By), независног удружења белоруских спортиста, које је 2020. године протестовало због званичних резултата спорних председничких избора у Белорусији.

Гњот се никада није професионално бавио спортом, али каже да „редовно тренира и има много пријатеља међу професионалним белоруским спортистима".

„После избора 2020. више нисам могао да ћутим - одлучио сам да нешто треба да урадим и одлучио сам да окупим пријатеље и познанике.

„Када смо изашли на улицу, реакције су биле невероватне - спортисти, које су многи волели и подржавали, дочекани су овацијама", присећа се Гњот.

У време протеста, Гњот је био и сарадник Радија Слободна Европа и телевизије Карент тајм, али прилоге, каже, није потписивао, страхујући за сопствену безбедност.

„Лично сам био у контакту сам Гњотом, који је мени и другим уредницима слао многе видео снимке и фотографије демонстрација", пише у писму из децембра 2023, које је потписао један од руководилаца РСЕ/РЛ.

„Наши новинари Ихар Лосик и Андреј Кузњечик су ухапшени и осуђени у Белорусији", додаје се у писму.

Лосик је осуђен на 15, а Кузњечик на шест година затвора и обојица издржавају казне.

„Оптужбе за утају пореза су у Белорусији чест начин за обрачунавање са политичким противницима", каже Анастасија Кропе, истраживач Хјуман рајтс воча (Human Rights Watch) за Европу и централну Азију, за ББЦ.

У њиховом извештају из фебруара 2024, описане су десетине случајева дисидената из Белорусије, Русије, Кине, Ирана и других земаља, за које се сматра да су се нашли на мети политичког прогона захваљујући томе што њихове земље „злоупотребљавају Интерпол".

Алес Бјаљацки, белоруски активиста за људска права и добитник Нобелове награде за мир, првобитно оптужен за утају пореза, и осуђен на 10 година затвора 2023, подсећа Анастасија Кропе.

Виктор Бабарико, један од највећих критичара Лукашенка и кандидат на председничким изборима 2020, добио је 14 година затвора на основу оптужби за привредни криминал.

Протести су угушени 2021. године, Гњот је убрзо после тога са породицом напустио Белорусију.

„Купили смо комад земље у Тајланду и тамо почели да градимо кућу", каже.

Погледајте видео: Ко је Светлана Тихановскаја, која тврди да је 'победила Лукашенка'

Да ли Србија може да изручи Гњота?

Пред Вишим судом у Београду и даље се води поступак за изручење.

До објављивања текста, Министарство правде није одговорило на упит ББЦ новинара о томе како би овај поступак могао да буде приведен крају.

Прогнана белоруска опозициона лидерка Светлана Тихановскаја више пута је апеловала на власти Србије да не изручују Гњота.

„Прогон активиста који се противе режиму Александра Лукашенка је неприхватљива пракса и крши основне принципе демократије и људских права", написала је Тихановскаја на званичном Телеграм каналу.

Током последњих месеци, одржано је неколико протеста против Гњотовог изручења испред амбасада Србије у Варшави, Берлину и Лондону.

Година притвора у Србији

Гњот је раније за ББЦ рекао да је био убеђен да је у питању „грешка" када су га октобра 2023. године привели на београдском аеродрому.

„Нисам имао појма да је за мном расписана Интерполова потерница", испричао је за ББЦ на српском, додајући да је допутовао да сними рекламу у Новом Саду.

Пребачен је у Окружни затвор у Београду.

„Делио сам ћелију са четворо људи, са којима сам имао језичку баријеру, али смо се некако споразумевали на комбинацији енглеског и руског", испричао је.

У притвору су га, каже, повремено мучиле мигрене.

„Једна је била посебно гадна, превијао сам се од болова, али медицинску помоћ нисам добио", каже.

На услове у притвору и неуказивање медицинске помоћи Апелационом суду се у претходним месецима жалио и Гњотов адвокатски тим, показују документа у која је ББЦ имао увид.

У кућни притвор је пребачен јуна 2024, заменивши затворску ћелију станом од двадесетак квадрата у центру Београда, где сам га посетила.

„Нисам спавао на каучу више од двадесет година, али затворски кревет није тешко победити", испричао ми је тада, чежњиво гледајући кроз прозор.

Око његовог глежња била је прикачена наногица, уређај за праћење кретања.

Десетак књига, које је читао током боравка у Окружном затвору, нашле су место на полици.

Притворске дане проводио је бавећи се спортом.

У ћошку дневне соби стајало је паковање од шест флаша воде, које је користио уместо тегова.

„Може да се вежба и у два метра квадратна, важна је воља - то ми помаже да издржим неизвесност", каже.

Да ли Белорусија злоупотребљава Интерпол?

„Белоруске власти можда користе Интерполову потерницу за прогон политичких неистомишљеника", каже Алес Михаљевич, стручњак за међународно кривично право који пружа правну заштиту политичким активистима, за ББЦ.

Као чланице Интерпола, Србија и Белорусија су у обавези да поступају по овим потерницама.

„Ситуација је веома изазовна - ако постоји налог за хапшење, морају да га спроведу.

„На Србији је да ли ће изручити Гњота, али с обзиром на оно чему смо сведоци у Белорусији, он би дефинитивно био у опасности од нехуманог поступања и тортуре ако буде изручен", истиче Крупе.

Прошле године, Гњотови браниоци су затражили брисање података из Интерполове базе, тврдећи да је налог за хапшење „неоснован".

Интерпол је потом покренуо ревизију случаја, која је резултовала укидањем потернице.

Погледајте видео: Зашто је руска породица морала да спакује кофере и напусти Србију

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]