Белорусија: Политички затвореници потпуно изоловани, хоће да им „сломе дух"

Maria Kolesnikova stands in front of police barricade during 2020 Minsk protests

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Марија Колесникова, на слици из 2020. године, осуђена је на 11 година затвора под оптужбом за екстремизам и покушај преузимања власти
    • Аутор, Сара Рејнсфорд
    • Функција, ББЦ дописница за Источну Европу, Варшава

Марија Колесникова је скоро шест месеци скривена од света.

Белоруске власти држе у потпуној изолацији опозициону политичарку, ухапшену у септембру 2020. године, без телефонских позива или писама и без посета родбине или њеног адвоката.

„Чекам вести сваки дан… ми чак не знамо ни да ли је жива", рекла је Маријина сестра Татсјана Хомич за ББЦ недавно у Варшави.

„Само се надам да је ово неће сломити, али наравно да на крају то утиче на свачији ум", каже она, додајући: „То се може сматрати мучењем."

Како белоруске власти настављају да проналазе и затварају оне који су учествовали у огромним опозиционим митинзима пре три године, оне сада држе најпознатије политичке затворенике у земљи „одсечене од света".

Сергеј Тихановски и Виктор Бабарико такође су нестали у затворском систему, баш као и друге кључне фигуре из опозиције које служе дуге затворске казне.

Обојица су 2020. године покушали да се кандидују за председника против ауторитарног Александара Лукашенка, али су били ухапшени.

„Мислим да покушавају да их сломе ментално", објашњава Татсјана изолацију истакнутих затвореника као што је њена сестра.

„Они виде да су ови и даље оптимистични и веома снажни, и желе да им сломе тај ментални склоп."

Tatsiana Khomich sits at a desk covered in files and documents

Аутор фотографије, Matthew Goddard

Потпис испод фотографије, Татсјана Хомич каже да је њена сестра Марија потпуно одсечена од спољног света скоро шест месеци

Марија Колесникова је била једна од три жене које су анимирале масе на протесте широм земље након што је Лукашенко прогласио још једну убедљиву победу на изборима.

Такву реакцију Белорусија још није видела.

Протести који су уследили после тврдњи опозиције о намештеним изборима завршили су се масовним хапшењима, премлаћивањима и мучењем - све темељно документовано, мада званични и даље све категорички поричу.

Марија се истакла, не само због кратко ошишане избељене плаве косе и јаркоцрвених усана, већ и због константног осмеха на њима и њеног пркосног позитивног става.

Тај дух ју је навео да поцепа пасош кад су власти покушале да је депортују - и због њега је ухапшена.

Последњи пут кад је Татсјана имала некакав контакт са сестром било је то преко разгледнице из затвора датиране 2. фебруара 2023. године.

Марија је писала о жудњи за старим, добрим данима слободе кад би пила огромне количине кафе и причала о новим пројектима са пријатељима.

Али је нацртала смајли и срце, уверавајући Татсјану да је „добро", расположење јој је „веселије и страственије".

Од тада, од ње није било ни речи.

Александар Лукашенко тврди да не постоји „ниједан" политички затвореник у Белорусији, зато што такав члан не постоји у кривичном законику.

Али цењена група за заштиту људских права Виасна тренутно наводи скоро 1.500 људи затворених због мирних политичких дела или ставова.

Један од њихових властитих активиста, управо пуштен, натеран је да проведе последњих девет дана у самици, спавајући на влажном бетонском поду и користећи песницу као јастук.

„Три политичка затвореника умрла су у затвору, тако да уме да буде од кључне важности да их види макар неко", каже ми Наталија Сацункевич из Литваније, где сада активиста из Виасне живи из безбедносних разлога.

Она се присећа уметника Алеса Пушкина који је умро недавно у притвору а да се још увек не зна званичан узрок смрти.

„Много је смршао. Тако да би то могло да буде очигледно", каже Наталија.

А хапшења нису престала.

Inga sits on a sofa with her son

Аутор фотографије, Matthew Goddard

Потпис испод фотографије, Инга и њен син били су присиљени да побегну у Пољску после њеног хапшења због учешћа у протестима

У женској сигурној кући у Варшави, Инга описује како је полиција дошла по њу две године после гушења протеста.

Пронашли су њене фотографије на пријатељевом телефону, укључујући оне са митинга на ком је носила црвено-белу опозициону заставу као плашт.

„Рекли су: 'Ако сте политички активни, онда ћете то и осетити'", каже Инга, док се присећа недеље коју је провела у притворском центру Окрестина у белоруској престоници Минску.

Било је 14 жена у ћелији са четири кревета; није било тушева, четкица за зубе нити тоалет папира.

„Односили су се према нама као према животињама", додаје она.

Али није то успомена која је натера у плач.

Ради се о сећању на тренутак кад је била пребачена у преткривични притвор и кад је схватила да су сви у њеној ћелији ту због политичких ставова.

„Имали смо државну телевизију и ту су говорили као да се не дешава ништа лоше", каже Инга.

„А ми смо чудили: 'Како можете да кажете да је све у реду, кад је толико много људи у затвору?'

„Нисам знала да људе затварају у толиким бројевима. А онда доспете тамо и видите да су све политички затвореници. То је ноћна мора", поверила се она, плачући тихо.

„Послати смо у затвор само због наших речи."

Осуђена на кућни притвор, Инга је побегла из земље раније ове године уз помоћ активиста.

Није рекла сину куда иду све док нису били безбедни у Европи.

Није смела да ризикује да он случајно открије тајну.

Она сада одлази на митинг у центру Варшаве сваке недеље да би певала белоруске песме, присећала се других политичких затвореника и скандирала против рата у ком њихова земља помаже против Украјине.

Појављује се свега шачица људи, мада број белоруских исељеника у Пољској расте све време.

„Мислим да је то издаја", каже ми организаторка Ана Федоронк.

„Ако заборавимо све те људе у затвору, онда смо их издали."

„Ми смо овде слободни. Ако се ми не огласимо, ко ће?"

Она и пријатељица сада снимају скечеве за друштвене мреже: облаче се као старије жене, са марамама око главе и у кућним огртачима, кревељећи се и кикоћући се у камеру.

Држе урамљену фотографију Лукашенка као реквизит на софи иза себе, попут иконе.

Жене се боре против репресивног режима подсмевајући му се.

Anna Fedoronok and co-performers sit in traditional Belarusian clothes on a sofa

Аутор фотографије, Anna Fedoronok

Потпис испод фотографије, Активисткиње у изгнанству Ана Федоронк (лево) наставља да пружа отпор кроз сатиричне скечеве на интернету

„Немам друго оружје", каже Ана.

„Зар да само седим овде и чекам промену? Не могу."

Кад се истакнутим опозиционим личностима као што је Марија Колесникова изрекну дуге затворске казне, њихове присталице се труде да остану позитивне: Александар Лукашенко не може да остане на власти толико дуго, верују они.

Значи, затвореници ће ускоро бити пуштени.

Уместо тога, они се само додатно кажњавају изолацијом.

„Они желе да их људи забораве, да не бисмо говорили о њима", сматра Татјсана Хомич.

„Они желе да се врате уобичајеном животу, као да никада нису мучили људе или их осуђивали на 10 или 20 година затвора", додаје она.

„Али они у томе не смеју успети."

Presentational grey line

Погледајте видео:

Потпис испод видеа, Више стотина активиста и новинара је ухапшено током протеста у Белорусији.
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]