Апелациони суд поново укинуо одлуку о изручењу Белорусији активисте и редитеља Андреја Гњота

Апелациони суд је укинуо одлуку о изручењу редитеља и активисте Андреја Гњота Белорусији и вратио случај на поновно одлучивање Вишем суду у Београду, саопштено је из ове институције.

Ово је трећи пут да је суд вратио случај на поновно одлучивање Вишем суду у Београду.

„Апелациони суд је укинуо решење, јер сматра да Виши суд није добро утврдио све чињенице пре него што је донео одлуку о изручењу", каже Филип Софијанић, један од Гњотових адвоката, за ББЦ на српском.

„Овом логиком, апелација би могла Вишем суду да враћа предмет још неограничен број пута", додаје адвокат.

Софијанић подсећа да, по закону, Гњот може да проведе у екстрадиционом притвору највише годину дана, што истиче 30. октобра 2024. године.

„Ако се до тада не донесе правоснажно решење, Гњоту би морала да буде укинута мера притвора", каже Софијанић.

Гњот је у Белорусији, јединој земљи у Европи где се и даље спроводи смртна казна, оптужен да је утајио порез од око 300.000 евра.

Белоруски активиста је ухапшен у Србији пре десет месеци. Последња два месеца је у кућном притвору који траје до 30. октобра.

Његов правни тим тврди да је случај политички мотивисан, а активисти за људска права да му, у случају изручења Белорусији, прете „тортура и мучење" у затвору.

Виши суд у Београду је претходно већ двапут одлучио да су испуњени услови за Гњотово изручење у Белорусију, али су се његови браниоци оба пута жалили на пресуду.

„Не смете да шаљете невиног човека у смрт. Немојте да ме изручите тамо где ћу умрети.

„Верујем у правду, молим да ми сачувате живот", рекао је Андреј Гњот испред суда у центру Београда 27. августа.

Пред Апелационим судом је поново негирао кривицу.

„Да сам утајио 300.000 евра пореза, за шта ме терети Минск, значило би да сам милионер, не бих дошао да радим у Србију", рекао је Гњот.

Уочи почетка рочишта пред Апелационим судом, група људи окупила се у знак подршке Андреју Гњоту.

„Слобода за Гњота", „Андреј није злочинац", писало је на неким од мноштва транспарената, а јединствена порука властима у Србији је да га не изручују Белорусији.

Дан раније, десетине европских и уметника из Србије упутило је писмо Министарству правде Србије са истим захтевом.

Међи потписницима писма, у које је ББЦ имао увид, су и Жилијет Бинош, француска глумица и председница Европске филмске академије, као и Светлана Алексијевич, белоруска списатељица и добитница Нобелове награде за књижевност 2015. године, као и руски режисер Кирил Серебреников.

Документ је потписало и 20 редитеља и људи из културе у Србији, попут Срдана Голубовића, Срђана Драгојевића и Јанка Баљка

Раније је и Светлана Тихановскаја, лидерка белоруске опозиције у егзилу, апеловала на власти Србије да не изручују Гњота Белорусији.

Укинута Интерпол потерница

Андреј Гњот је ухапшен 30. октобра 2023. године на београдском аеродрому на основу Интерполове потернице.

ББЦ руски сервис је раније разговарао са стручњацима који су оценили да „белоруске власти користе Интерполову потерницу као механизам да се домогну политичких неистомишљеника", међу којима многи живе у егзилу од спорних председничких избора 2020. године.

У најновијем извештају организације Хјуман рајст воч од 22. фебруара указује се на случајеве у којима су белоруске власти вероватно злоупотребиле Интерпол.

Гњот је између октобра и јуна био у Окружном затвору у Београду, а јуну је пребачен у кућни притвор, чекајући коначну одлуку суда о изручењу у Белорусију.

Његови браниоци су у новембру 2023. затражили брисање Гњотових података из Интерполове базе, тврдећи да „не постоји основ" за расписивање потернице.

„Крајем јуна, Интерпол је укинуо потерницу која је била расписана за Андреја Гњота, и о томе је обавестио земље чланице", речено је тада из Генералног секретаријата Интерпола у писаном одговору за ББЦ на српском.

Ток случаја

Виши суд у Београду је 7. децембра 2023. године наложио екстрадицију Андреја Гњота, али је Апелациони суд 8. марта 2024. поништио решење, наводи се у документима у која су ББЦ новинари имали увид.

Предмет је враћен Вишем суду на поновно суђење, а у њиховом решењу од 31. маја 2024, у који је ББЦ имао увид, наводи се да су „испуњене законске претпоставке" да буде предат белоруским властима.

Решење је Гњоту уручено тек након што је пребачен из затвора у кућни притвор.

Браниоци су тада по други пут уложили жалбу Апелационом суду,

Ко је Андреј Гњот?

По образовању је новинар, по професији редитељ телевизијских реклама и музичких спотова, а по политичким ставовима противник Лукашенковог режима.

„Пред тога, ја сам вероватно први политички затвореник у Србији још од времена социјалистичке Југославије", рекао је Гњот у завршној речи на рочишту које је пратило неколико новинара и дипломата.

На рочишту почетком 2024. године, док је још боравио у Окружном затвору, Гњот је рекао да му се „здравствено стање погоршава, а језичка баријера чини да се осећа веома усамљеним".

Ухапшен је након што је пословно допутовао у Београд са Тајланда, где је живео у емиграцији од 2021. године, наводи се у документацији коју је Гњотов адвокатски тим доставио ББЦ новинарима.

Као и хиљаде његових сународника, напустио је Белорусију због политичке репресије која је уследила након спорних председничких избора 2020. године.

Лукашенко, по многим аналитичарима један од последњих диктатора у Европи, тада је прогласио победу, што је распламсало најмасовније протесте у новијој историји Белорусије.

На власти је од 1994. године - дуже од било ког европског лидера. Тренутно му тече шести председнички мандат.

Десетине хиљада људи су месецима излазиле на улицу, покушавајући да оспоре званичне резултате избора, на шта су власти одговориле хапшењем, притварањем и пребијањем демонстраната и активиста.

Такозвану „спортску колону" на протестима у Минску чинили су чланови Гњотове организације СОС бај, основане после спорних избора.

Окупила је стотине чланова, међу којима су били и познати спортисти.

Белоруски КГБ је 2022. године прогласио СОС бај за „екстремистичку организацију", уврстивши је на списак стотина група и удружења које су изразиле протест против Лукашенковог режима.

Осим учешћа у протестима против власти, Гњот је организовао рад удружења, а такође је правио видео-садржај који је СОС бај објављивао на друштвеним мрежама.

Између осталог, он је 2020. био један од иницијатора отвореног писма Међународном олимпијском комитету (МОК), у којем је указано на политичку репресију над белоруским спортистима.

После тог писма, МОК је суспендовао финансирање Белоруског националног олимпијског комитета (НОК) и искључио Лукашенка, тадашњег председника НОК-а, из олимпијских догађаја.

Гњот је тада одлучио да напусти земљу, појашњава адвокат Дроздов.

'Дали су ми пет минута да се спакујем'

После више од 100 дана у Окружном затвору, Гњот је почетком јуна пребачен у кућни притвор у стан у Београду.

„Дали су ми пет минут да потрпам ствари у кесе за смеће", рекао је раније за ББЦ на српском.

„Вратили су ми мобилни телефон, али батерија је била празна".

Добио је и папир са меморандумом затвора у заглављу, на којем је стајала адреса стана, у којем му је одобрено да проведе кућни притвор.

„У затвору су ми рекли да имам сат времена да стигнем на адресу и да се јавим одатле", додаје.

Стан су, како појашњава, морали да пронађу његови адвокати, како би могао да буде пребачен.

„Затворска капија се отворила, и ја сам се нашао на улици, са адресом руци, без кеша, са празним телефоном у џепу и неколико кеса у рукама".

Било је касно поподне.

Схвативши да мора да потражи помоћ, одлучио је да се претвара да је туриста.

„Ушао сам у прву кафану коју сам видео, тамо сам затекао двојицу Срба који су ми се обрадовали, јер су помислили да сам Рус", додаје.

Понудили су га одвезу на адресу.

„Извадио сам папир да им прочитам адресу, али сам га брзо сакрио - нисам желео да примете меморандум затвора на њему", каже.

А када су сели у кола, понудили су му трешње, додаје.

„Немам чак ни њихов број телефона, али заувек ћу им бити захвалан", каже Гњот.

Погледајте ранији видео са протеста у Белорусији:

Да ли Белорусија користи Интерпол за обрачун са неистомишљеницима?

Белоруске власти користе међународне канале Интерпола да траже и изруче противнике Александра Лукашенка који су побегли из земље, пише ББЦ на руском.

„За Лукашенков режим Интерпол представља ефикасан начин за борбу против дисидената. чак и у иностранству", рекао је адвокат Алеш Михалевич, стручњак за међународно кривично право, који помаже политичким активистима из Белорусије који су се нашли на међународној потерници.

Истражни комитет Белорусије ставио је на међународну потерницу Светлану Тихановску, лидерку опозиције у егзилу, коју противници Лукашенка сматрају стварном победницом спорних избора 2020. године.

Белоруске власти терете Тихановскају, која сада живи у Литванији, за „угрожавање националне безбедности".

Погледајте видео: Зашто је руска породица Иржански протерана из Србије

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]