„Уплашен сам и очајан" - због истеклих пасоша, Белоруси на Балкану поново у страху од политичког прогона

Михаил и Елизабета Сичов, брачни пар наставника из Белорусије, има четворо деце - најмлађа ћерка рођена је у Србији у јулу 2023, а због промене белоруске политике издавања пасоша, сада страхују да ли ће моћи да наставе живот у емиграцији.

„Уплашен сам и очајан - пасош ми истиче, а без новог не могу да продужим привремени боравак у Србији. Без одласка назад не могу да извадим ни први пасош за најмлађу ћерку", каже Михаил, наставник математике и активиста белоруске опозиције.

Почетком септембра, председник Белорусије Александар Лукашенко издао је указ, којим је укинуо могућност издавања пасоша уз посредовање амбасада и конзулата.

Ова одлука у пракси значи да Белоруси у дијаспори, од којих су многи емигрирали због политичке репресије, сада не могу да изваде нова документа у дипломатским представништвима, већ по пасош морају да се врате кући, ризикујући да буду приведени или ухапшени.

Издавање пасоша је проблем који погађа све Белорусе који живе у иностранству, каже Андреј Стрижак, један од оснивача Белоруске фондације солидарности - Бајсол (BYSOL), невладине организације за помоћ жртвама репресије Лукашенковог режима.

„Уколико одлуче да се врате, долазе у ризик да се нађу пред судом не само ако су учествовали на протестима, него и за објаве и коментаре на друштвеним мрежама", каже Стрижак за ББЦ на српском.

Најмасовнији протести у новијој историји Белорусије распламсали су се августа 2020. године, када је Лукашенко прогласио победу на изборима.

Он је на власти од 1994. године - дуже од било ког европског лидера. Тренутно му тече шести председнички мандат.

Десетине хиљада људи су месецима излазиле на улицу, покушавајући да оспоре званичне резултате избора, на шта су власти одговориле хапшењем, притварањем и пребијањем демонстраната и активиста.

Нема званичних података колико је људи од тада напустило Белорусију, али процене су да је у страху од политичког прогона емигрирало око пола милиона људи, кажу из Бајсола, организације основане после спорних избора.

Три године касније, ситуација у Белорусији се „не побољшава", а власти те земље спроводе „произвољна хапшења" и „по измишљеним оптужбама" кривично гоне критичаре власти, борце за људска права, новинаре, адвокате, али и обичне грађане, наводи се у извештају Високог комесаријата Уједињених нација (УН).

'Других опција нема'

Само десетак дана пред него што је указ ступио на снагу, Михаил Сичов се обратио Амбасади Белорусије у Србији како би извадио нови пасош за себе и први за најмлађу ћерку.

Преписка са службеницима амбасаде у коју је ББЦ имао увид показује да им је крајем августа доставио тражена документа и платио предвиђене таксе.

Међутим, у недељама после доношења указа, саопштено му је да поступак израде пасоша није ни отпочет, и да за тако нешто ипак мора да се обрати директно Министарству унутрашњих послова Белорусије.

„Других опција нема", пише у мејлу који је добио.

Сичов каже да је због тога уплашен.

„Не знам шта ћемо ако не будемо могли да наставимо легално да боравимо у Србији", пита се он.

Србија је средином 2023. најавила измене Закона о држављанству, чиме предвидела скраћивање периода који странци треба да проведу у земљи пре него што се квалификују за српско држављанство, али је предлог крајем године повучен из скупштинске процедуре ради „додатних консултација".

Из Амбасаде Белорусије у Србији до објављивања текста нису одговорили на питање ББЦ новинара да ли ће белоруски држављани, који су пријаве поднели пре доношења председничког указа, моћи да изваде пасоше у иностранству.

Сичов страхује од повратка у Белорусију јер је члан покрета Разам, окупљеног око опозиционог белоруског лидера Виктора Бабарикова, који је 2021. године осуђен на 14 година затвора.

Многи Белоруси немају начин да сазнају да ли за њима трагају истражни органи све док не покушају да пређу границу, каже Андреј Стрижак.

„Нажалост, има примера да су људи покушали да се врате, а онда гранична полиција скенира пасош, на екрану засветли црвена лампица и кроз неколико минута, полиција их спроводи на испитивање или у притвор."

Пасош је једини документ који белоруски држављани користе као потврду идентитета - не постоји лична карта, указује он.

Белорусима су потребне визе за путовања у Европску унију (ЕУ), које није тешко добити, па се 32 странице у пасошу брзо истроше, подсећа Стрижак.

Погледајте видео: Нови живот Руса на Балкану

Белоруска дијаспора на Балкану - шта је решење?

Један од основих проблема због истеклог пасоша за Белорусе је регулисање боравка у иностранству.

На Балкану их је свега неколико стотина, углавном у Србији и Црној Гори, процењују из организације Бајсол.

Средином новембра, неформална група Белоруса у Подгорици, главном граду Црне Горе, организовала је протест на којем су затражили од црногорских власти да наставе издају боравишне дозволе белоруским држављанима чији су пасоши истекли.

„Покренули смо петицију, коју ћемо предати Министарству унутрашњих послова Црне Горе, а за сада смо прикупили око 200 потписа - наша дијаспора овде није велика", каже 43-годишњи ИТ стручњак Александар Бубин, за ББЦ на српском.

Ауторка текста петиције је Наталија Пинчук, белоруска правница која већ три године живи у Црној Гори.

Бубин је члан Координационог савета белоруске опозиције, организације која је основана као представничко тело Белоруса, а оспоравају резултате председничких избора из 2020. године.

Амбасада Белорусије у Србији, која је надлежна и за Црну Гору, није одговорила на питање ББЦ новинара колико њихових држављана живи у ове две балканске земље.

На упит ББЦ-ја нису одговорила ни министарства унутрашњих послова Србије, односно Црне Горе.

Белоруси који живе у ове две земље имају на столу две опције - да стекну статус избеглице, у складу са Законом о избеглицама, или да се пријаве за хуманитарни боравак по Закону о странцима, каже правник Никола Ковачевић.

„Ако не смеју да отпутују у Белорусију, а тај страх је основан, они су избеглице", каже Ковачевић за ББЦ на српском.

„Нико не сме бити враћен тамо где му прети опасност, па је алтернатива за ове људе пријава за азил".

Закон о странцима предвиђа одобравање привременог боравка из хуманитарних разлога, а за то није неопходан важећи пасош, додаје Ковачевић.

Између осталог, може да се додели из „оправданих личних разлога хуманитарне природе" или ако постоји „интерес Републике Србије или међународно преузете обавезе."

Привремени боравак по хуманитарном основу је новији механизам у правном систему Србије, уведен 2018. године, а додељује се шест месеци до годину дана, уз могућност продужења.

'Пасош Нове Белорусије'

У тренутку када је Лукашенко издао указ којим је онемогућио издавање белоруских пасоша у иностранству, опозиција у егзилу већ је имала предлог алтернативног пасоша Белорусије.

Светлана Тихановскаја, опозициона лидерка која тврди да је победила Лукашенка на председничким изборима 2020, септембра, у Европском парламенту је предложила увођење „пасоша Нове Белорусије" који је осмислило четрдесетак стручњака.

Док поједини европосланици подржавају идеју о признавању алтернативних пасоша, други су скептични, јер би то био преседан.

Тихановскаја је после спорних избора напустила земљу и у егзилу основала Уједињени прелазни кабинет Белорусије, по моделу органа извршне власти, који окупља противнике Лукашенковог режима, па и бивши државни службеници.

У марту 2023, Тихановскаја је у Белорусији осуђена на 15 година затвора због велеиздаје и планирања државног удара.

Белоруска дијаспора у Европи

Највеће заједнице Белоруса у Европи живе у Пољској и Литванији, земљама Европске уније (ЕУ) које деле границу са Белорусијом.

Процењује се да их је у Пољској око 50.000, а ова земља отворила је врата Белорусима који беже од репресије, док су нарочито заинтересовани да привуку образоване људе, као што су медицински радници и ИТ стручњаци.

Олга Скрасчук се у Варшаву доселила са мужем и дететом у јануару 2023, чим је изашла из 16-месечног притвора у којем је била због учешћа на протестима против власти.

„Било је толико страшно да о том искуству не желим да говорим", каже за ББЦ на српском.

Пасош Белорусије са којим је допутовала истекао је у августу, а у међувремену су јој пољске власти издале избеглички пасош, у складу са Женевском конвенцијом о избеглицама - орочен на годину дана.

Пошто се не ради о трајном решењу, Олга се нада да ће добити држављанство Пољске, јер њен муж има претке из ове земље.

„Покушаћемо, и надам се да ћемо тако разрешити ситуацију", каже.

У Литванији, балтичкој земљи и чланици НАТО савеза, живи око 58.000 Белоруса.

Литванске власти су у августу 2023 прогласиле око 900 Белоруса претњом по безбедност, заједно са око 260 руских држављана.

Андреј Стрижак, који и сам живи у литванској престоници Виљнусу, каже да су провере имиграционих служби „веома темељне", али да већина Белоруса успева да докаже избеглички статус.

„На основу тога, литванске власти издају путну исправу - имали смо случајеве да их издају на осам месеци или годину дана, и то није дугачак рок, али барем имају путни документ избеглица, односно тражилаца азила", објашњава.

Стрижак каже да у земљама попут Србије и Грузије, механизми азилантске заштите не функционише у пуном замаху, па постоје проблеми са издавањем путних докумената.

Од када је изменама Закона о азилу 2008. године предвиђена могућност издавања путних исправа избеглицама, у Србији такав документ у протеклих 15 година није издат никоме ко је успео да докаже избеглички статус, наводи се на сајту Београдског центра за људска права.

„Зато мислим да ће се Белоруси који живе ван ЕУ постепено селити у Европску унију", оцењује Стрижак.

Текст је 13. децембра 2023. године допуњен информацијом о ауторки петиције која је покренута у Црној Гори.

Погледајте видео: „Побегла сам од рата у осмом месецу трудноће"

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]