Србија и Русија: „Гранични полицајци имају разумевања" - шта је визаран и зашто га користи велики број Руса

Тридесет дана безвизног боравка у Србији, кратак излет преко границе само ради печата у пасошу, а онда нових 30 дана без визе у Србији - тако већ месецима живе многи Руси који су се доселили од фебруара, када Москва извршила инвазију на Украјину.

Међу њима је и Виктор* који је дошао из Москве.

Између марта и октобра, шест пута је излазио из Србије и враћао се. Каже да га на граници „нико ништа није питао".

„Гранични полицајци имају разумевања - и они су људи", прича тридесетшестогодишњак за ББЦ на српском.

Визаран - краткорочни излазак из земље ком прибегавају они који немају боравишну визу - постао је популаран на границама са Босном и Херцеговином (БиХ), најближом државом за коју руским држављанима не треба виза за туристичку посету.

Визаран није илегалан, али најчешће се толерише током ограниченог периода - у већини земаља, то је 90 дана безвизног боравка у периоду од 180 дана, објашњава Дмитри Коченов, професор међународног права на Централноевропском универзитету, за ББЦ на српском.

„Међутим, ствар политичке одлуке државе је да ли ће то проверавати - у Европској унији (ЕУ), готово да нема провера за људе неких националности, док се друге националности стриктно проверавају", каже Коченов.

Додаје да је странцима „у неким ситуацијама, лакше да оду на кратак пут једном месечно, него да се упуштају у дугачке и комплексне процедуре визирања".

Пошто велики број Руса тражи начин да се превезе до границе БиХ, у Србији је процветало тржиште визаран услуга на руском језику.

ББЦ новинари пронашли су десетине огласа на друштвеним мрежама које, углавном у затвореним групама, објављују људи који тврде да су представници туристичких агенција, таксисти и појединци који покушавају да зараде.

Цена вожње је између 2.000 и 3.500 динара, а поласци су свакодневни.

Поједини оглашивачи нуде и више термина дневно током викенда.

Од фебруара, у Србију је стигло нешто више од 12.000 Руса, изјавила је премијерка Србије Ана Брнабић 26. септембра.

Међутим, крајем септембра руски председник Владимир Путин је наредио делимичну мобилизацију, што је покренуло нови талас емиграције.

Према подацима Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила с краја октобра, број руских држављана у Србији је много већи.

„Више од 18.000 људи из Украјине је пријавило боравак у Србији од почетка рата, док је у истом периоду 104.000 руских држављана пријавило боравак", рекао је Радош Ђурић, директор Центра за Јуроњуз Србија.

Министарство унутрашњих послова није одговорило на питања ББЦ новинара о броју руских држављана који бораве у Србији, нити је дао процену о уделу који прибегава визарану.

ББЦ је покушао да ступи у контакт и са људима који нуде услуге превоза, али нико није пристао да говори.

Зашто неки странци иду на визаран?

Тридесетдвогодишња Марина и тридесетшестогодишњи Виктор* из Москве живе у Србији од марта 2022. године - она у Београду, а он у Новом Саду.

Међусобно се не познају, али деле исти проблем - немају регулисан боравак у земљи у коју су се доселили пре око пола године.

Држављани Русије у Србији могу да бораве до 30 дана без визе, наводи се на сајту Министарства спољних послова Србије (МСП).

„У Београду сам привремено, остала сам дуже него што сам планирала, али нисам хтела да се бавим регулисањем папира пошто се дефинитивно селим даље", каже Марина.

Виктор планира да остане на дуже стазе, а има и посао у једној српској фирми.

Међутим, за сада ради на црно.

„Послодавац тренутно није спреман да ми помогне да извадим радну и боравишну дозволу", наводи.

Пошто немају регулисан боравак, Марина и Виктор већ више од пола године одлазе на визаран у БиХ.

„Не бринем се, јер знам да то што радим није незаконито", каже Виктор.

Коченов каже да странци настоје да „смање контакт са државном бирократијом" из најразличитијих разлога.

И Марина и Виктор су до сада користили услуге приватних превозника.

„Путовање траје око два сата у једном правцу", каже Марина.

Границу су сами прелазили - пешака, док би се превозник паркирао подаље од граничног прелаза са српске стране.

Виктор, који је путовао организованим комби превозом, каже да се „нико није ни претварао да заиста иде у Босну".

Из Србије би читава група путника препешачила у БиХ, а онда би се одмах вратили назад.

Осим услуга превозника, Марина је користила и такси, или би се са пријатељима запутила изнајмљеним аутомобилом.

У тим ситуацијама је, каже, границу прелазила возилом.

„Понекад су граничари ћаскали са таксистом, али никада није било проблема", додаје.

Директно су јој се обратили само једном, када се преко границе запутила сама са пријатељицом.

„Полицајац ме је питао да ли волим Путина, нисам знала како на то да реагујем, па сам рекла да ипак нећу одговорити и пустио ме је", одмахује Марина руком.

Додаје и да је већина граничних полицајаца била веома љубазна.

„Једном када сам улазила у БиХ, чак су ми на руском пожелели добар дан", прича.

Долазак Руса у Србију: „Шта да радим тамо, ни не умем да пуцам"

Каква правила важе за руске држављане?

Руски држављани туристички могу да бораве у Србији 30 дана.

За путовање у Европску унију потребна им је шенген виза.

Од почетка рата у Украјини, поједине европске државе увеле су додатна ограничења.

Финска, Пољска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска затвориле су границе за Русе који као разлог доласка наводе туризам.

Након што је Путин објавио делимичну мобилизацију, европска комесарка Илва Јохансон позвала је на „пооштравање контрола на границама ЕУ".

„Такав став је изазвао поделе у ЕУ - Немачка и даље индивидуално разматра случајеве и врата држи отвореним за све", подсећа Коченов.

Земље за које Русима нису потребне визе, попут Србије и Турске, због тога су много популарније дестинације.

Само од почетка октобра, након што је у Русији објављена делимична мобилизација, у Србију је стигло више од 45.000 руских држављана, речено је из Министарства унутрашњих послова (МУП) за БИРН.

Шта каже закон у Србији?

Улазак и боравак страних држављана у Србији регулисан је Законом о странцима и Законом о граничној контроли.

Према Закону о странцима, гранична полиција дужна је да одбије улазак странца који је већ боравио у Републици Србији 90 од претходних 180 дана уколико нема визу за дужи боравак или одобрени привремени боравак, каже Јелена Илић, правница Београдског центра за људска права.

„То значи да, када искористи 90 дана у току 180 дана, странац мора да промени основ боравка и да се пријави за визу или привремени боравак", објашњава Илић за ББЦ на српском.

Додаје да Закон о граничној контроли предвиђа да је полиција „у обавези да провери да ли је странац прекорачио време одобреног боравка".

„Политичко је питање да ли ће људи бити проверени, и који су то људи", сматра Коченов.

Коченов сматра да поступање граничне полиције према странцима не би требало да зависи од пасоша путника.

„Држављанство се добија на рођењу, а не према заслугама, и не може бити основ за дисквалификацију", каже стручњак.

Подсећа да је срж идеје људских права да сваки човек добије индивидуалан третман.

Додаје да неке државе у свету толеришу визаран, а друге не.

„Америка рачуна сваки дан - ако прекорачите прописани рок, то касније може да вас дисквалификује кад се пријављујете за визу", појашњава стручњак.

Додаје да политика ЕУ варира у зависности од држављанства путника.

„Британци тренутно имају гори третман него држављани других западних демократија, што је нека врста казне због Брегзита", оцењује.

Брегзит је одлука Велике Британије да 2016. године иступи из ЕУ.

Прописи у Србији не односе се само на путнике, већ и на превознике, каже Илић.

„Превозник може на гранични прелаз довести само странца који поседује важећу путну или одобрење боравка", каже.

Да ли визаран увек успева?

Визарану прибегавају и други страни држављани који бораве у Србији.

Прелазак границе им некад успева, некад не, прича двадесетдеветогодишњи Тунижанин Ахмед*, који у Србији живи већ три године.

Уз Индију и Бурунди, Тунис је на списку држава са којима би Србија ускоро могла да укине безвизни режим, како би се смањио прилив избеглица и миграната из ове три земље у ЕУ.

Ахмед се преселио у Србију 2019. године, како би студирао на приватном факултету.

„Тамо су ми рекли да не могу да ми помогну са пријавом за визу, јер су приватна установа", каже Ахмед за ББЦ на српском.

У пасошу има три истекле дозволе за привремени боравак, а визаран користи по потреби.

„Ситуација се мењала - нисам увек могао да средим папире", каже.

Како би регулисао боравак у Србији, регистровао је фирму код Агенције за привредне регистре, баш као што то од фебруара раде и многи Руси.

„Фирма није била фиктивна, заиста ми је ту стизала зарада са хонорарних послова у индустрији организовања догађаја", додаје.

Међутим, током пандемије ковида је банкротирао.

„Посао је пресушио, ја сам затворио фирму и тако изгубио основ боравка", каже.

Одлучио је да покуша визаран, баш као што је то већ радила његова цимерка, Францускиња.

Одлетео би за Истанбул, пошто је Турска најближа дестинација са којом Тунис има безвизни режим.

„Неколико пута је успело, али сам на зиму 2021. године озбиљно награбусио", присећа се.

По слетању из Истанбула на београдски аеродром „Никола Тесла", на излазу из авиона зауставила га је гранична полиција.

Каже да је у авиону било „неколико Тунижана и момак из Габона".

„Показао сам уговор за најам стана у Београду, доказ да имам новац на рачуну у Србији, доказ да студирам, као и доказ о стажирању, јер сам тих месеци био на пракси", каже.

Међутим, ништа од тога није могло да убеди граничне полицајце који су тврдили да нико из групе „нема путно здравствено осигурање".

„Ја сам био осигуран, али код себе нисам имао папир да то докажем", тврди Ахмед.

Читава група је приведена, одузети су им телефони и лаптопови.

„Одвели су нас у једну собу са металним креветима, тамо су већ била два момка из Турске.

„Имали смо само ћебад - тоалет није радио, није било туша, добијали смо неки хлеб који је био тврд као камен, воду смо добијали, али није било чаша".

Тако су провели „пет или шест дана", чекајући депортацију у Турску.

„Пасош ми је враћен тек када сам слетео у Истанбул, тамо смо најнормалније прешли границу", присећа се.

У Турској, Ахмед је чекао три месеца, односно 180 дана, пре него што је поново пробао да уђе у Србију.

„Један пријатељ из Београда ми је написао позивно писмо, и успео сам да се вратим", каже.

Последњи пут је на визаран ишао у мају 2022. године.

Тада је, каже, замало одбијен.

„Замолио сам их да макар отворе и погледају пасош - у њему имам три привремена боравка која су истекла, у Србији сам већ три године.

„Тако су ме пустили, полицајка ми се чак и осмехнула", додаје.

*Марина, Виктор и Ахмед нису права имена саговорника. Њихова права имена позната су редакцији.

Историјат неслагања Украјине и Русије

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]