Србија, Русија и емиграција: „Дошли смо да останемо" - зашто руски ИТ стручњаци отварају фирме у Србији

Почетак руске инвазије на Украјину 24. фебруара, за двадесетдеветогодишњег Всеволода Краснова из Москве био је „тачка без повратка".

Каже да је са девојком „дуго" размишљао о емиграцији из Русије, а страх од „затварања земље и изолације" подстакли су их да брже купе карте за Србију - у једном правцу.

„Дошли смо да останемо, а ја сам регистровао фирму зато што је то један од најлакших начина да добијем папире", каже Всеволод, ИТ стручњак који се пре месец и по дана доселио у Нови Сад.

Слично размишља и тридесетједногодишња програмерка Маша* која је, у страху да неће моћи да се лечи у својој земљи, спаковала живот у кофер „три дана после почетка инвазије".

„Имам хроничне болести, користим увозне лекове и уплашила сам се да више моћи да их купим у руским апотекама", каже.

У Србији је између 24. фебруара и 5. маја 2022. године регистровано 480 самосталних предузетника и 194 фирме чији су оснивачи држављани Русије, наводе из Агенције за привредне регистре (АПР) за ББЦ на српском.

Највише њих - 268 предузетника и 29 фирми, бави се рачунарским програмирањем.

Почетак рата покренуо је нови талас руске емиграције.

Земљу је између јануара и марта ове године напустило 3.8 милиона људи, податак је Федералне службе безбедности Руске Федерације.

Министарство унутрашњих послова Србије није одговорило на упит ББЦ-ја колико је руских држављана стигло у Србију после 24. фебруара.

Од почетка рата у Украјини, милиони људи напустили су ову земљу, док су из Русије отишле хиљаде.

Неке је пут довео у Србију, а међу њима су и руско-украјински парови, чије су се породице нашле на различитим странама у рату који се води на истоку Европе.

ББЦ жели да исприча вашу причу: Како рат у Украјини утиче на вашу породицу? Зашто сте одабрали Србију као место за нови почетак?

Попуните формулар кликом на ОВАЈ ЛИНК и поделите ваша искуства са нашим новинарима.

„Дугачак списак разлога"

Всеволод каже да је о одласку из Русије са девојком размишљао „неколико година".

„Имали смо жељу да пробамо живот у иностранству, али смо живели пристојно. А онда се наша свакодневница одједном срушила", прича.

Страховао је од затварања граница, позива у војску, али и да ће му посао и плата у европској компанији за коју ради бити угрожени.

„Причало се о општој мобилизацији, Русија је искључена из Swift-а, уведена су интернет ограничења, па смо одлучили да коначно одемо", каже.

Swift је глобална банкарска финансијска мрежа која омогућава неометан и брз трансфер новца преко граница.

Крајем фебруара, западне земље искључиле су низ руских банака из Swift система, међународног система плаћања који користе хиљаде финансијских институција.

За Всеволода је то значило да више не може да прима плату из Европске уније.

А ту су били и идеолошки разлози.

„Сматрао сам да је морално исправно да одем из земље које је напала свог суседа", наводи.

Становници Русије већ два месеца свакодневно осећају последице западних санкција - сузио се избор производа на рафовима, хлеб је од почетка године поскупео шест одсто, сок од поморанџе више није могуће купити у свакој продавници, пише ББЦ на руском.

Чиме се баве Руси који долазе у Србију?

Највише фирми и предузетника, који су се регистровали између 24. фебруара и 5. маја, баве се рачунарским програмирањем.

Следе консултантске услуге, трговина на велико, производња аудио-визуелних производа и кинематографских дела, дизајнерска делатност и рекламне агенције.

Извор: Агенција за привредне регистре

И Маша је „неко време" размишљала о емиграцији.

„Последњих година се у Русији нисам осећала као код куће - свако мало слушаш како полиција испод твог прозора туче демонстранте и не можеш ништа да урадиш.

„Желела сам да живим нормално, а то у Русији није било могуће", каже.

Последњи талас масовних протеста у Русији десио се између зиме и пролећа 2021. године, када су хиљаде људи широм земље изашле на улице против затварања опозиционог политичара Алексеја Наваљног.

А онда се 24. фебруара пробудила и на интернету видела фотографије првих рана које су руске бомбе отвориле на градовима у Украјини.

„Прва мисао ми је била како се дешава огромна катастрофа", каже.

У страху да касније неће моћи да оде из земље, брзо се спаковала и одлетела за Турску, па одатле у Србију.

Исто је урадио и Всеволод са девојком, док је њихова мачка остала код рођака у Москви.

„Планирамо да и њу преселимо у Србију чим будемо могли, много нам недостаје", каже.

„За регулисање боравка и до 3.000 евра"

Један од начина да странци добију дозволу за боравак у Србији јесте да покрену сопствени бизнис.

Због језичке баријере и непознавања регулативе, многи унајмљују адвокате или специјализоване агенције да им помогну у сналажењу на шалтерима.

„Платила сам око 600 евра за помоћ у отварању фирме и подношењу папира за боравишну дозволу", каже Маша.

Међутим, неки траже много веће суме.

Фото-уредница Дарја Кисељова и њен муж су се у априлу преселили из Москве за Београд, такође са намерном да остану.

Када су потражили помоћ да правно регулишу статус, први адвокат којем су се обратили тражио је „2.000 евра да нам помогне да поднесемо папире".

„Нама је то деловало папрено, нарочито што се подразумевало да сами идемо на шалтере, без правног стручњака или барем преводиоца", наводи.

Осим адвоката у Србији, овакве услуге нуде и разне агенције које се оглашавају на интернету.

На пример, отварање компаније и регулисање боравка у Србији за 3.000 евра нуди и агенција iWorld, која није одговорила на упит ББЦ-ја о томе шта је све укључено у цену.

Како су Дарја и њен супруг тражили даље, тако су понуде падале - 1.800 евра, 1.500 евра, 1.000 евра.

На крају су се одлучили за адвоката који им је наплатио 300 евра по особи - дупло мање него што је платила Маша.

Дарја има разумевање за оне који подижу цене „јер је ово тренутак када се може зарадити".

„Тако функционише слободно тржиште, услуга кошта колико су људи спремни да плате, али разлике у ценама су ипак огромне", примећује.

Она брине да су неки њени сународници „спремни да дају тај новац не размишљајући, само зато што су у паници".

Долазак Руса и Украјинаца подигао цене станова, тврде агенти за некретнине

Цене изнајмљивања станова скочиле су до 40 одсто, тврде из агенције за некретнине Сити експерт (City Expert), а преноси Н1.

Како су навели, највише заинтересованих за рентирање станова има међу Русима који раде у ИТ сектору.

Изнајмљивање једноипособног стана од око 50 квадрата у централној београдској општини Врачар до сада је коштало између 450 и 650 евра, а сада више од 800 евра, додали су.

Урош Јовановић, директор агенције „Арт некретнине", каже да на на српском тржишту некретнина никада није било више Руса.

„У питању су стотине људи који траже станове за издавање, али нису претерано заинтересовани за куповину", каже Јовановић за портал Нова.рс.

Према његовој процени, 95 одсто Руса који долазе у Србију тренутно жели да изнајми стан, а тек пет одсто је заинтересовано за куповину.

Топао однос према Русима и јефтинији живот него на Западу

Нижи трошкови живота и топао однос према Русима су неки од главних разлога што руски ИТ стручњаци бирају Србију.

Всеволод каже да је размишљао о одласку у Европску унију, где се налази седиште компаније за коју ради, али ипак „има задршку".

„Чини ми се да није лако бити Рус на Западу, а у Србији постоји традиционално добар однос према нашем народу", наводи.

Маша „није сигурна" да у Србији жели да проведе остатак живота, али је пресељење у ЕУ било „прескупо", иако је размишљала о Немачкој и Холандији.

„По мојој рачуници, за тако нешто треба десетак хиљада евра уштеђевине, затим компликована бирократија, а и трошкови живота су већи.

„Из Србије можете да радите за страну компанију, примате новац на рачун и штедите више него у Европској унији", каже ова програмерка.

*Име је промењено на захтев саговорнице у циљу заштите безбедности

Украјинске избеглице у Црној Гори: „Побегла сам од рата у осмом месецу трудноће"

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру иВајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]