Украјина и Русија: Колико сукоб кошта руску привреду

Ратови лако могу да се отргну контроли кад ствари не пођу по плану.

Иако је немогуће знати шта се мотало по глави Владимира Путина кад је извршио инвазију на Украјину 24. фебруара, већина аналитичара верује да је очекивао брзу победу у року од неколико дана.

Месец дана касније, сукоб се претворио у рат изнуривањем, у ком Русија користи бруталну тактику да би сломила украјински отпор, према америчким војним аналитичарима Бенџамину Џонсону, Тајсону Вецелу и Џ.Б. Баранку.

Пишући са Атлантски савет, они кажу: „Процењујемо да ће Русија највероватније прећи на рат изнуривањем, изгладњујући Украјинце прекидом рута снабдевања, блокирајући им излаз на Црно море и, на крају, довевши до масовне глади кад украјински земљорадници не буду могли да обаве жетву."

Али продужени рат ће имати високу цену и по Русију.

Питање је само: колико тачно?

„Скупоцена работа"

Ед Арнолд, научни сарадник за европску безбедност у британској експертској групи Краљевски институт за уједињене службе, за ББЦ каже да је „одржавање војних операција скупоцена работа, нарочито кад су трупе далеко од главних база."

„Морате да гомилате значајне залихе муниције и горива да бисте мобилисали ратну машинерију и храну за прехрањивање трупа."

Много је доказа који указују на проблеме са руском логистиком у рату са Украјином - најизразитији су велики број руских војних возила напуштених у пољу пошто су се покварила.

„Нису били припремљени зато што су вероватно мислили да ће ова операција трајати свега неколико дана", каже Арнолд.

Џејмс Ставридис, пензионисани адмирал америчке морнарице и декан емеритус Флечерове школе права и дипломатије на Универзитету Тафтс, каже да трошкови рата расту док истовремено руски извори новца пресушују.

Иако ова земља држи једну од највећих светских резерви страних валута (скоро 600 милијарди долара), велики део тог новца сада је заточен у западним банкама због економских санкција.

Колико рат кошта Русију?

Према Центру за привредни опоравак, групи економиста и саветника украјинске владе, прва 23 дана инвазије коштала су Русију најмање 19,9 милијарди долара у изравним војним трошковима.

Они су проценили да је Кремљ изгубио девет милијарди долара у уништеној војној механизацији.

На ове суме треба додати трошкове лансирања крстарећих ракета и губитак потенцијалног Бруто домаћег производа (БДП) у наредних 40 година (заснован на губицима људског особља).

Украјина је 19. марта саопштила да је до тог тренутка у рату страдало више од 14.000 руских војника.

Русија је 25. марта саопштила да је погинуо 1.351 војник, а да је рањено 3.825.

Укупни трошкови такође ће морати да укључе цену евакуације, лечење рањених војника, трошење на муницију, гориво, резервне делове, храњење трупа, и тако даље.

Ниједна од ових процена не може независно да се потврди.

Стручњаци које је консултовао ББЦ били су опрезни због природе укључених неизвесности, мада признају да је вођење ратне машинерије веома скупо.

Када би Русији могло да понестане новца?

Зависи од тога колико ће се ефикасним показати западне економске санкције.

Кључно, зависи и од тога да ли европске земље могу да приуште забрану увоза руског гаса.

То представља поприличан изазов, будући да руско снабдевање чини око 40 одсто увоза природног гаса у ЕУ.

Такође је нејасно да ли ће се искључивање неколико руских банака из система плаћања СВИФТ, које омогућава међународни трансфер новца, на крају проширити, не остављајући Путину никакву алтернативу за примање исплата у страним валутама.

Коначно, колико ће Русија моћи да развуче властите ресурсе зависиће и од њених савезника - поготово једног.

Кинески фактор

Стручњаци истичу способност Кине да утиче на сукоб, али не постоји консензус око тога какву улогу она намерава да преузме у рату.

Пекинг је изразио дубоку забринутост поводом ситуације, али наставља да назива инвазију просто „војном операцијом".

А заменик министра спољних послова Ле Јученг изјавио је 19. марта да су западне санкције „све скандалозније".

Додао је да су мере једностране и да лишавају руске грађане стране робе „без икаквог разлога".

„Историја је изнова доказала да санкције не решавају проблеме. Санкције ће само наудити обичним људима, утицати на економски и финансијски систем… неповољно утицати на глобалну привреду", рекао је Ле.

Рено Фукар, виши предавач на Универзитету у Ланкастеру, у Великој Британији, тврди да би Кина могла да се покаже виталном по Русију, имајући у виду „неизгледну" дугорочну будућност потоње.

„Ако се санкције одрже, Русија ће бити одсечена од својих главних трговинских партнера, сем Кине и Белорусије", каже Фукар.

Максим Миронов, професор пословне школе ИЕ у Шпанији, каже да ова зависност не може да се преувелича.

„Кина ће куповати ресурсе од Русије по веома ниској цени, а продавати производе Русији по веома високој", рекао је он за ББЦ.

„Кина ће се понашати према Русији као према својој колонији. Кина ће бити једини победник овог рата."

Привреда у стрмоглавом паду

Москва инсистира да западне санкције не могу да изолују велику земљу као што је Русија.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је новинарима 5. марта: „Свет је сувише велик да би Европа и САД изоловале неку земљу, поготово тако велику као што је Русија."

Али руска валута рубља доживела је стрмоглави пад, берза је остала углавном затворена, инфлација је већ почела да дивља, а каматне стопе су се удвостручиле.

Земљу је напустило више од 400 страних компанија.

Према неким проценама, привреда би могла да доживи пад од седам до 15 одсто ове године, а постоје страхови и да руска влада неће моћи да отплаћује дугове.

„Руска индустрија се укопала у месту", каже Миронов.

Фукар каже да ће два фактора у највећој мери одредити да ли ће у наредним недељама трошкови рата постати превелики за Путина.

Први је да ли руска војна и одбрамбена индустрија могу да преживе без технолошког увоза са Запада.

И други, да ли ће утицај санкција бити довољан да окрене домаће јавно мњење против човека у Кремљу.

Погледајте видео: Колико су делотворне санкције према некој земљи

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]