Украјина и Русија: Мајка руског војника пита 'на чија врата да покуцам да вратим моје дете?'

Председник Путин се директно обратио мајкама војника који служе у Украјини, рекавши им: „Знам колико сте забринути", покушавајући да их утеши.

Али неке мајке, баке, сестре и девојке кажу за ББЦ да су очајнички забринуте за своје вољене у војсци - младиће који изгледа нису имали појма шта их шаљу да раде.

Сва имена су промењена

Када је прошло недељу дана како се Марина није чула са унуком, почела је да зове.

У његовој последњој поруци јој је рекао да се налази на граници Белорусије и Украјине и да ће се ускоро вратити кући. Али пошто вести од тада нема, плаши се најгорег.

„Звала сам његову војну јединицу, рекли су да није напустио [Русију]. 'Рекла сам - шалите се? Контактирао ме је из Белорусије. Зар не знате где иду ваши војници?' Прекинули су везу и више нису разговарали са мном."

Маринин унук Никита је првобитно био регрут. Мушкарци у Русији од 18 до 27 година који немају изузеће - као што су студирање или чување мале деце - имају обавезан војни рок од годину дана.

Али Марина каже да су у Никитиним првим данима службе у њихов регион стигли представници војних јединица у нади да ће регрути постати војници по уговору како би продужили војни рок и зарадили плату. Професионални војници чине већину млађег руског војног особља.

Они су га „убедили"... „[Рекли су му] да можеш да одеш раније у пензију, имаћеш сталну плату, научићеш да возиш".

Никита је постао возач у механизованој пешадијској дивизији, али му његова зарада није пружила удобан начин живота. Његова месечна плата од 18.000 рубаља - 240 долара (180 фунти) пре него што је рубља пропала - била је таман довољна да преживи у руралној Русији. И, рекао је баки, од те плате се очекивало да плати униформу и бензин.

Имао је бесплатан смештај у баракама, али није могао да поднесе смрзавање - није било грејања ни топле воде - па је морао да плати и кирију, каже она.

Тешко је утврдити колико је Никитино искуство уобичајено, али велики број руских компанија које помажу младићима да пронађу рупе како би избегли регрутацију сугеришу да војску не виде као привлачна перспектива.

Никита је средином фебруара рекао баки да се сели на границу Украјине и Белорусије „да је чува". Такође јој је рекао да је чуо да ће се ускоро вратити кући.

Није било вести од њега откако јој је последњи пут послао поруку 23. фебруара - на руски државни празник - да каже да је био на концерту.

Она је сигурна да њен унук није имао појма да ће бити послат у борбу у Украјини.

„Рекао је: 'То су вежбе и још једне вежбе, а онда идемо кући'", цитат је који су поновили рођаци многих руских војника са којима смо разговарали.

Друга жена, Галина, каже да је схватила да јој је син Николај у Украјини тек када је њена сестра приметила његову фотографију на Фејсбук страници начелника украјинских оружаних снага као ратног заробљеника.

На брифингу америчког Пентагона у петак наведено је да значајан број мушкараца који се боре у Украјини чине регрути, што може бити објашњење за њихово неискуство и недостатак свести о томе шта се од њих очекује да ураде.

Али чини се да нису само регрути веровали да су они једноставно били на вежбама, а не да су послати у борбе. Као и Маринин унук Никита - и многи други мушкарци са чијим смо рођацима разговарали - Галин син Николај је почео као војни обвезник, али је сада био војник по уговору.

Галина каже да се последњи пут чула са Николајем дан пре него што је њена сестра приметила његову фотографију, када јој је рекао да се његова јединица налази близу украјинске границе.

„Не знам шта да радим. Медији ћуте о томе да су наши момци ухваћени. Или не знају".

Николајева девојка каже да је он почео да ради на уговор прошлог децембра да би „обезбедио будућу породицу", упркос њеним напорима да га разувери. Његова мајка додаје да нема других могућности да се пристојан новац у земљи заради.

„Моје дете није отишло [у Украјину] сопственом вољом, тамо га је послао главнокомандујући", каже она.

„Да будем искрена, не разумем чему све то служи", каже она.

„Код нас неки људи немају шта да једу. Не разумем никакав рат, било какву војну акцију.

„На чија врата да покуцам да ми се врати дете?"

Овај осећај немоћи дели и друга мајка са којом је ББЦ разговарао, чији је син такође радио као војник по уговору и послат је на „вежбе".

„Да знам где је он сада, спаковала бих се и отишла код ових људи и молила их за милост", каже она.

Историјски гледано, мајке војника у Русији су прве проговориле о томе како војска запошљава и како се опходи према упосленицима, и тражиле да власти буду отвореније у вези са бројкама жртава.

Оне су играле посебно значајну улогу у агитовању против оба руска чеченска рата, водећи широку кампању.

Али према новом закону који је усвојен у Русији прошле недеље свима за које се утврди да шире оно што влада сматра „лажним" вестима о војној акцији у Украјини прети 15 година затвора.

Руска јавност је такође изложена снажној антиукрајинској пропаганди из руских државних медија. Сестра једног човека за кога верује да је нестао у Украјини рекла је да мисли да мора да постоји добар разлог за инвазију.

„А сада нас зову на митинге. Мени изгледа као да су они [Украјина] уништили [сопствену] земљу, а сада желе да униште другу".

Украјина је покушала да се супротстави тој пропаганди сопственом моћном кампањом.

Линија за помоћ под називом „Потражите своје" први пут је рекламирана трећег дана онога што је Русија описала као „специјалну војну операцију за демилитаризацију и денацификацију" земље.

На Телеграм каналу се објављују фотографије руских заробљеника и жртава и подстичу се забринути рођаци да се јаве. Вашингтон пост је истакао забринутост због објављивања графичких слика.

„Ово је наш гест добре воље руским мајкама", саопштио је саветник украјинског председника Алексиј Арестович.

Оглас који се налази на Фејсбук страници украјинског министарства унутрашњих послова иде још даље - директно позива руске мајке да дођу по синове, и нуди конкретна упутства шта да раде.

„Ми, украјински народ, за разлику од [руског председника] Путинових фашиста, не ратујемо са мајкама и њиховим заробљеним синовима", каже се.

Упркос овим апелима, сви рођаци са којима смо разговарали нису сматрали да је руска акција у Украјини оправдана, нити су је подржавали.

Поруке које је једна жена размењивала са вереником који је у војсци - и показала их ББЦ-ју - показују да он није прихватио руску реторику да они улазе у Украјину да би „ослободили" становништво.

У њима, он каже својој вереници да је кренуо на „турнеју по неким земљама" - вероватно мислећи на руског савезника и суседа Белорусију - затим додаје да ће „бранити незаштићене, смех".

Када она пита „Да ли се шалиш?", он једноставно одговара: „Не. Ја идем у рат."

Русија је коначно објавила податке о броју погинулих за своје борце у инвазији прошле недеље, рекавши да је до 3. марта 498 руских војника убијено, а још 1.597 повређено. Али Украјина каже да је више од 11.000 руских војника убијено, иако се то не може потврдити.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]