Русија и Украјина: Од Грозног и Алепа до Украјине - војна доктрина Москве је све јача сила

Сви овде знају да то може да се промени, и то веома брзо. Док ово читате, можда се већ и променило.

Други највећи град у Украјини, Харков, већ је на сопственој кожи осетио део силе руског начина ратовања.

Баш као и Маријупољ и други градови на истоку.

Русија на отпор одговара јачом ватром.

Уместо да пошаље пешадију да се бори од куће до куће, од собе до собе, њихова војна доктрина диктира бомбардовање тешким наоружањем и из ваздуха како би се уништили њихови непријатељи.

Харков и други градови претрпели су огромну штету, а колико знамо има много људских жртава.

Седиште локалне власти у Харкову тешко је оштећено у нападима пројектилима који су снимљени.

Руски председник Владимир Путин као да жели да пренесе поруку Кијеву - погледајте на исток, зато што би то исто могло да се деси и вама.

Депресивни закључак који сам извукао из других ратова у којима сам видео Русе на делу је да би могло да постане још много горе.

Док пишем ово, центар Кијева и већина његових предграђа углавном су остали нетакнути.

Сирене и узбуне оглашавају се током читавог дана.

Погледајте и видео о Слађану који је дошао у Украјину због љубави и решио да остане без обзира на рат

„Земља се тресла"

До сада Путин није издао наређење да се нанесе она врста штете коју су руске снаге нанеле Грозном, кад се руска република Чеченија побунила деведесетих, и у Сирији кад је Путин интервенисао силом 2015.

Извештавао сам из Чеченског рата кад је први пут започео у зиму 1994-1995.

Баш као и у Украјини, руска војска је направила низ војних пропуста у копненим операцијама.

Колоне оклопних возила упадале су у чеченске заседе у уским уличицама и биле уништаване. Многи руски регрути нису желели да се боре и погину.

Пре инвазије на Украјину, војни аналитичари су проценили да су руске снаге данас много професионалније.

Можда и јесу, али руска инвазија још је једном била успорена логистичким уским грлима, тактичким грешкама и преплашеним тинејџерима којима није речено да иду у рат - као и истим жестоким отпором као оним што су пружили Чечени 1995.

У Чеченији, одговор Русије био је да употреби ватрену моћ.

За неколико недеља, артиљерија и ваздушни напади претворили су центар Грозног, уобичајени совјетски град од бетона и челика, у рушевине.

Налазио сам се на тргу Минутка, у средишту чеченског отпора, онога дана кад је погођен вишеструким ваздушним нападима.

Цивили су се углавном крили по подрумима, ризикујући да погину сваки пут кад би излазили по воду и храну.

На тргу Минутка тога дана, касетне бомбе су убијале чеченске борце, а зграде су гореле.

Двадесет четири сата касније, читава главна градска авенија била је погођена ваздушним нападима и обавијена димом и пламеном.

Земља се тресла на месту на ком смо снимали.

Нападнути из ваздуха са свих страна

Најуништенија места која сам видео после дуго година ратних извештавања, осим Грозног, била су у Сирији. Веза је била деструктивна моћ руске војске.

Путинова одлука да интервенише у Сирији спасла је режим Башара Ал Асада и направила велики корак ка његовом циљу обнављања статуса Русије као светске силе.

Две одлучујуће победе над побуњеницима у Сирији, од виталног значаја за режим, омогућила је немилосрдна употребна руске ватрене моћи.

Прва је била у Алепу крајем 2016. године.

Источна страна града, коју су држале различите побуњеничке формације током читавог трајања рата, пале су након што су уништене у гранатирању и ваздушним нападима.

Асадовом режиму није била потребна никаква подршка за гранатирање Сиријаца, али су Руси са собом донели много више нивое рушилачке моћи.

Поражавајуће нападе извели су стратешки бомбардери од куће и из Ирана.

Тактика у Сирији била је да се опколе и ставе под опсаду области које су контролисали побуњеници, да се удари на њих из ваздуха и артиљеријских батерија, и на крају исцрпе браниоци и цивили који нису успели да побегну.

Многи од њих су страдали.

Кад сам успео да се провезем кроз Источни Алепо неколико недеља пошто је пао, разарање се протезало километрима.

Нисам могао да нађем једну неоштећену зграду.

Читави квартови су се претворили у рушевине.

Улице су биле блокиране планинама од крша.

Исту тактику сам видео на делу у Источној Гути, низу градова и обрадивог земљишта које су држали побуњеници на ободу главног града Сирије.

Њена капитулација 2018. означила је крај дуге битке за Дамаск, која је испрва изгледала као да би могла да превагне на страну побуњеника.

То се променило кад су 2013. године САД одлучиле да не нападну Асадов режим након што је он употребио хемијско оружје у Думи, једном од градова у овој области.

Дуге борбе су се недвосмислено преокренуле на страну режима кад је Русија ушла у рат 2015. године.

Браниоци Источне Гуте прокопали су подземни град од тунела да би побегли од ваздушних напада и гранатирања.

Али опсаде и претерана ватрена моћ освајају битке.

То је зато што браниоци гину и буду исцрпљени, а цивили, колико год пркосни, буду изложени толиком страху и беди да се на крају обрадују прекиду који донесе предаја.

У Кијеву, једно од великих питања на свачијој памети јесте да ли ће добити исти третман којем су били изложени не само Харков, Маријупољ и остали, већ и Чеченија и Сирија.

Хоће ли светост православних храмова довести до уздржаности која није постојала у нападима на муслимане у Чеченији и Сирији?

Сам Путин је писао о значају Украјине у руској историји.

Хоће ли он бити спреман да уништи Украјину да би је повратио? Ако санкције и украјински отпор буду угрозили стабилност његовог режима, хоће ли прибећи екстремнијим мерама?

Историјат показује да руска војска надокнађује слабости копнене војске окрећући се тешком наоружању.

Украјинци се моле да се то не деси овде.

Погледајте и видео о Украјинки, Рускињи и Белорускињи из Црне Горе које кажу да су као породица

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]