Уредница ББЦ Украјина: Спаковала сам торбе, узела сина за руку и напустили смо Кијев

Пробудила сам се у три ујутру, проверила вести и схватила да син и ја морамо да напустимо Кијев.

Тенкови су јуришали на Кијев са севера, али и из других праваца.

Било је јасно да руска војска покушава да опколи град и да ће ускоро ући у Кијев.

Сирене су нам ставиле до знања да постоји опасност од ваздушних напада до осам ујутру.

А пола сата пошто сам погледала вести, чула сам експлозије у даљини.

У четвртак су многи људи кренули да напуштају Кијев и да иду ка Лавову на западу и граници са Пољском.

Позвала сам супруга који тренутно није код куће и направила план да возим на исток, ка селу у којем живе његови родитељи, дубоко у украјинској унутрашњости.

Ову одлуку смо донели делимично и због нашег десетогодишњег сина који се у четвртак цео дан тресао од страха.

Почела сам да пакујем ствари.

Колико ствари носите, ако не знате када ћете се вратити.

Спаковала сам купаће костиме у случају да останемо на селу и до лета.

Кренули смо у 7.30, мало пошто је прошао полицијски час и возили смо на исток кроз Кијев.

Путеви су били празни у смеру у којем сам ишла.

Када смо изашли из Кијева, прошли смо поред украјинских тенкова који су ишли у супротном смеру.

Нисам знала да ли ћемо срести и руску војску или налетети на блокаду пута.

Била сам веома сконцентрисана, а у себи сам мислила: „Морамо да стигнемо тамо, морамо да стигнемо тамо."

Повремено сам се заустављала да проверим телефон и тако сам сазнала да се воде уличне борбе у Оболону, северном предграђу Кијева.

Колеге које живе тамо покушавале су да напусте овај део града.

А док су се дешавале све те страшне ствари, јутро је било сунчано, као да је доносило прве назнаке пролећа на селу.

Било је то потпуно надреално.

После неколико сати вожње, стигли смо у село.

Прошли смо поред дуда са којег смо прошлег године убирали плодове и радовали се томе.

Данас сам опет била срећна, али на потпуно другачији начин.

Срећна сам што смо изашли из Кијева, што смо живи и што сам са сином стигла на безбедно.

Желимо да испричамо вашу причу: Да ли сте ви или ваши ближњи тренутно у Украјини?

Тражимо приче људи са Балкана који су тренутно у Украјини. Каква је ситуација у месту у коме се налазите и како утиче на вас?

Попуните формулар кликом на ОВАЈ ЛИНК и поделите ваша искуства са нашим новинарима.

Ручала сам свекрвом и свекром, био је то први нормалан оброк у последња 24 сата - чинија боршча која ми је донела мало утехе.

У овом селу се прича о томе који су мушкаци отишли да се боре, али је за сада мирно и надам се да ће остати тако.

Овде имам интернет конекцију и могу да радим. Ако нестане струје, имамо агрегат.

Главни приоритет ми је безбедност мојих колега из ББЦ-ја, од којих неки траже где могу да оду код родбине и пријатеља ван Кијева.

Позвала сам их у село родитеља мог мужа у којем има празних кућа чијим власницима би било драго да их уступе на коришћење.

Удаљени смо од главне саобраћајнице и надам се да руски тенкови никад неће доћи овде.

У овом тренутку не могу ни да претпоставим када ћу се вратити кући у Кијев, као и да ли ће тог дома уопште бити тамо.

Тражимо одговоре на ваша питања: Шта желите да знате о утицају сукоба у Украјини на Балкан?

Пошаљите нам ваша питања кликом на ОВАЈ ЛИНК.

Погледајте видео о позадини сукоба Украјине и Русије

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]