Климатске промене: Оповргнуто пет честих заблуда

Чињеница да су друштвене мреже препуне нетачних или обмањујућих информација о климатским променама опсежно је документована.

Стручњаци кажу да то представља проблем, зато што ако људи поверују у те неистине, онда важне активности у борби против климатских промена могу бити одложене.

ББЦ је проучио пет заблуда које често могу да се нађу на интернету.

Тврдња: „Климатске промене нису стварне"

На ТикТоку, видео на шпанском језику који погрешно сугерише да климатске промене изазване људским активностима нису стварне прегледан је хиљадама пута.

А објаве на друштвеним мрежама попут ове настављају да се шире интернетом на разним језицима.

Али убедљиви корпус научних доказа говори управо супротно.

Просечна глобална температура на Земљи већ је скочила за 1,1 степен Целзијуса од краја 19. века.

Научници су убедљиво повезали тај раст са сагоревањем фосилних горива (угаљ, нафта и гас), које у атмосферу испушта гасове ефекта стаклене баште.

Ови гасови, као што су угљен диоксид или метан, задржавају додатну енергију у Земљиној атмосфери и загревају планету.

Глобално загревање већ има далекосежне последице: океани се загревају, ниво мора се диже, животињске врсте изумиру, а залихе хране су на измаку.

Уз то, екстремне временске прилике, као што су топлотни таласи, дешавају се чешће и са већим интензитетом него раније.

„Ове промене нису некакви апстрактни концепти", каже Изидин Пинто, климатски научник из Мозамбика који ради за Краљевски холандски метеоролошки институт.

„Оне су опипљиве и приметне промене које климатски научници нашироко проучавају и документују."

Тврдња: „Тренутне климатске промене су природне"

Твит изнад, на француском, погрешно је описао глобално загревање као „природан" процес, на који људи имају врло мало или нимало утицаја.

Ову тврдњу често износе корисници друштвених мрежа који доводе у питање постојање климатских промене изазване људском активношћу.

Да би поткрепили ове ставове, они често говоре да је, у историји наше планете, било бројних циклуса загревања и хлађења.

Постојање тих циклуса је опсежно документовано, али њих су углавном покретали природни узроци, као што су биле промене у Земљиној орбити око Сунца.

И научници су убедљиво доказали да без људи који сагоревају фосилна горива актуелни тренд загревања не би био могућ.

Брзина којом се ове промене дешавају такође је значајна.

Последњи пут кад је Земља доживела значајну промену у просечној глобалној температури, она је скочила за 5 степени Целзијуса у периоду од неколико хиљада година.

Али тренутни темпо загревања значајно је бржи од тога: у последњих 150 година, планета се већ загрејала за 1,1 степен Целзијуса.

Тврдња: „Климатске промене нису наш проблем"

Овај нигеријски корисник објавио је на Иксу, бившем Твитеру, да климатске промене нису афрички проблем.

То је честа тема међу корисницима друштвених мрежа у земљама у развоју, које понекад описују климатске промене као „проблем Запада", који има врло мало утицаја на њихове свакодневне животе.

Други погрешно сугеришу да је климатска акција део „завере" богатијих земаља да зауставе раст економије у земљама у развоју.

Богатије земље - као што су САД, Велика Британија, Кина или Европска унија - заиста су у историји одговорне за највише емисија гасова ефекта стаклене баште, који изазивају глобално загревање.

Али климатске промене не познају државне границе, а њихове последице већ се осећају широм планете - нарочито у земљама са ниским примањима, од којих многе немају ресурсе да се одговарајуће припреме за њих.

Само у последњих неколико месеци, делове Блиског истока - Сирија, Ирак, Иран - погодиле су суше, док је Источна Африка - Кенија, Етиопија, Сомалија - била погођена смртоносним поплавама.

„Климатске промене су глобални проблем, али са неравномерним последицама", каже Фархана Султана са Универзитета Сиракзуза у САД.

„Оне непропорционално погађају заједнице у земљама у развоју које су најмање допринеле стварању овог проблема."

То је навело климатске активисте да позову богатије земље да поведу активност у спречавању даљих климатских промена (ублажавање) и помогну другима да изађу на крај са штетом која је већ настала (адаптација).

„Свака земља мора активно да реагује и на ублажавање и на адаптацију најбоље што може, а највећи емитери морају да ураде више да би умањили додатно погоршавање климатског слома", каже Султана.

Тврдња: „Ниво мора не расте"

Овај твит, написан на португалском, погрешно сугерише да је ниво мора „остао исти" упркос климатским променама.

Сличне тврдње често се објављују уз фотографије обалских области чија је намера да илуструју како никакав раст нивоа мора не може да се види голим оком.

Како се планета загревала, лед заточен на копну у глечерима и леденим покривачима почео је да се топи, повећавајући укупну количину воде у океанима.

Уз то, вода се шири док се загрева - америчка свемирска агенција НАСА каже да су океани већ апсорбовали 90 одсто загревања планете.

И тако, како је температура порасла, и океани су се раширили.

Процењује се да је, за само око 100 година, глобални ниво мора већ порастао за 160 до 210 милиметара.

Овај процес се само убрзава и већ оставља трага: виша мора значе да се ерозија обале убрзава, а поплаве постају вероватније.

Научници кажу да уколико се нешто хитно не предузме, ниво мора би могао да порасте за чак 2 центиметра до краја 2100. године.

То значи да би милиони људи који тренутно живе у обалским областима могли да доживе да њихове области буду поплављене или чак да се нађу потпуно под водом.

„Ова манифестација реалности већ је видљива у многим обалским западноафричким заједницама", каже Ајула Аполола, нигеријски докторанд који истражује екстремни раст нивоа мора изазван климатским променама.

Као пример, он указује на Илаџе, у југозападној Нигерији, где је према неким извештајима „више од половине популације расељено" због раста нивоа мора.

Тврдња: „Климатске промене могу бити добре по нас"

У земљама изложеним брутално хладном времену, идеја о топлијој планети може на први поглед да делује привлачно.

На Фејсбуку је један корисник из Русије сугерисао - на пример - да би топлије време у јесен могло бити позитиван исход глобалног загревања.

Проблем је што су било какве маргиналне добити које могу настати као последица климатских промена далеко надмашене њеним већим утицајем широм планете.

Уједињене нације процењују да, ако просечна глобална температура до краја века порасте за 1,5 степени Целзијуса, климатске промене би могле да коштају свет 54 билиона долара.

Утицај тих промена осетио би се свуда.

Блискоисточне земље могле би да доживе да се обрадиво земљиште претвори у пустињу.

Пацифичке острвске земље могле би бити прогутане у расту мора.

Афричке земље би могле бити погођене несташицом хране.

А чак и у хладнијим земљама, као што је Русија, шумски пожари постају чешћи, како време постаје топлије и сувље.

„Чињеница је да доживљавамо бројне екстремне временске прилике широм света", каже Транг Дуонг, ванредни професор на Универзитету Твенте у Холандији.

„У јулу 2023. године, топлотни таласи десили су се у Северној Америци, Европи и Кини. Такође, има чешћих и интензивнијих поплава широм света. Све ове катастрофе изазивају страшне губитке у људским животима и новцу."

Погледајте видео - Тим из Србије открива како краве могу мање да загревају планету

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]