Светски дан океана: Четири начина на које климатске промене утичу на наше океане

„Последица подизања нивоа мора већ ствара нове изворе нестабилности и сукоба."

На овај начин је генерални секретар Уједињених нација (УН) Антонио Гутереш упозорио свет на пораст нивоа мора на седници Савета безбедности у фебруару 2023.

„Бићемо сведоци масовног егзодуса библијских размера читавих популација, присуствоваћемо све већем отимању око слатке воде, земљишта и других ресурса", додао је он.

Подизање нивоа мора једна је од многих последица климатских промена по океане.

Убрзане климатске промене које сада виђамо изазване су људском употребом нафте, гаса и угља за домове, фабрике и превоз.

Кад се ова фосилна горива сагоревају, она испуштају гасове ефекта стаклене баште - углавном угљен диоксид (ЦО2).

Ти гасови успевају да заточе сунчеву топлоту и изазивају скок температуре на читавој планети.

То има озбиљне импликације по океане и њене становнике на планети.

За Светски дан океана, ББЦ је разговарао са научницима и стручњацима који су навели ацидификацију океана, опадање контингента рибе и промене кретања морских струја као неке од других великих претњи по наше океане.

Подизање нивоа мора

„Имамо и отапање поларних капа, што значи да више слатке воде отиче у океане.

„Имамо и термално ширење мора зато што океан постаје већи како се загрева", каже океанографкиња докторка Софи Гил, која наводи Бангкок, Њујорк и Џакарту као градове који се суочавају са значајном опасношћу од пораста нивоа мора.

Према извештају Светске метеоролошке организације Уједињених нација објављеном у априлу 2023, глобални ниво мора расте двоструко брже него што је то чинио у првим годинама мерења 1993-2002, а достигао је врхунац прошле године.

Екстремно топљење глечера и рекордна температура океана - која изазива ширење воде - допринели су просечном расту нивоа мора од 4,62 милиметара годишње између 2013-2022, саопштила је агенција УН-а.

„Већ видимо како раст нивоа мора погађа многе наше обалске градове", додаје докторка Сара Глејзер, виша директорка водећег програма Будућност океана при групи за очување животне средине Светска фондација за природу (ВВФ).

„Они доживљавају више поплава и веће олујне ударе на обалске области, а то значи да је њихова инфраструктура под сталним притиском."

Другим речима, у садејству са краткорочном варијабилношћу нивоа мора од олујних удара или високих плима, чак и релативно мали ниво просечног раста нивоа мора може да име непропорционално велик утицај на плављење.

То је један од утицаја који ће климатске промене имати на океане, али има и многих других.

Океани постају киселији

Нашироко је познато да дрвеће упија угљен диоксид из атмосфере, али исто раде и наши океани.

Они такође помажу у стварању кисеоника.

Већина те производње потиче од океанских планктона, плутајућих морских биљака, алги и неких бактерија.

Како испуштамо више угљен диоксида у атмосферу сагоревањем фосилних горива, он се раствара у морској води.

То производи угљену киселину, што за резултат има ацидификацију океана.

Ова промена у хемијском саставу морске воде угрожава одрживост морског живота, упозоравају научници.

„Како океан постаје све киселији, то морским животињама отежава раст њиховог скелета", каже докторка Сара Глејзер.

Ацифидикација океана успорава брзину којом корални гребени генеришу калцијум карбонат, тако успоравајући раст коралних скелета.

У комбинацији са топлијим температурама воде, то доводи до избељивања које угрожава опстанак корала и морски биодиверзитет који они подржавају.

Не само корални гребени, већ и шкампи, остриге, морски јежеви и планктони такође имају проблема са растом скелета.

Планктони, који су кључни за упијање угљеника из атмосфере, исто тако су примарни извор хране за рибе, што би могло да доведе до опадања рибљег контингента за наш риболов.

Према УН-у, скоро половина светске популације (3,3 милијарде) зависи од рибе као примарног извора протеина, а скоро 60 милиона људи широм света ради у рибњацима и сектору аквакултуре.

Рибе се селе

Многе рибље врсте селе се између океана и слатководних станишта да би довршиле природни животни циклус.

Међутим, топлије воде такође терају рибље популације да се селе у нова, хладнија станишта.

„Многи организми у океану осетљиви су на температуру, а многе рибе не умеју да регулишу властиту телесну температуру", каже Ребека Данијел, директорка Морских дневника.

„Промене температуре могу да утичу на њихово дисање, њихово размножавање, баш као и на њихов опстанак."

Да би преживеле, многе врсте риба или се селе дубље како би остале расхлађене или мигрирају ка половима.

„Као последица тога, многе рибе је све теже уловити, што утиче на рибаре малих домета, рибаре који воле да остану ближе обали", каже докторка Глејзер.

„Очекујемо да ће светске рибарске флоте морати да прелазе међународне границе и да се селе у области у којима нису биле никад раније. То би могло да доводи до сукоба или веће компетитивности како све више и више рибарских бродова буде журило да улови све мање и мање рибе широм света."

Морске струје се мењају

Климатске промене такође изазивају варијације у морским струјама.

То су непрестана кретања воде са једне локације на другу, које углавном изазивају ветрови, плиме, ниво салинитета (колико је слана вода) и морска температура.

Како се наша планета све више загрева, поларне капе се топе, ниво мора расте, а количина слатке воде која се улива у океан се повећава.

„То може да утиче и на сеобе риба, морски живот и распоређивање топлоте по површини океана", каже докторка Гил за ББЦ.

Промена у токовима струја може да има и непредвидиве последице по обалске области.

„Не само да виђамо раст температура глобално, већ можемо да очекујемо и неке разлике у обалским климама као последицу променљивих струја. Могло би да дође до температура хладнијих од просечних и топлијих од просечних", каже докторка Гил.

Да ли је прекасно да спасемо наше океане?

„Наука нам је показала да океани умеју да буду прилично отпорни. Ако му допустимо да се опорави, океан може да се врати у пређашње стање прилично брзо", каже Ребека Данијел, говорећи о морском животу.

„Ово смо видели на примеру окончања комерцијалног лова на китове; њихове популације су почеле да се опорављају."

Комерцијални лов на китове - убијање китова ради њиховог меса - забрањен је међународним споразумом 1986. године, али Јапан, Исланд и Норвешка настављају да се оглушују о ту забрану.

Управљање рибњацима и заштита и очување станишта кључни су за опстанак наших океана, каже Данијел, и у скорије време било је неких позитивних развоја догађаја.

У марту 2023, после скоро две деценије преговора, потписан је историјски споразум у седишту Уједињених нација у Њујорку.

Споразум о високим морима, који је потписало скоро 200 земаља, има за циљ заштиту међународних вода.

Иако велики број земаља, укључујући Сједињене Америчке Државе, још није ратификовао споразум, постоји нада да ће он до 2030. обухватити трећину свих морских и копнених површина.

Иако је ово корак напред, амерички научници тврде да емисије гасова ефекта стаклене баште морају скоро да се преполове пре 2030. године (у односу на ниво из 2010. године) и нето нула - што значи да не додајемо више на укупан збир гасове ефекта стаклене баште у атмосфери - мора да се постигне пре 2050. године ако свет жели да има шансу да задржи загревање на 1,5 степени Целзијуса.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]