Природа и климатске промене: Постигнут историјски споразум о заштити океана после 10 година преговора

После 10 година преговора је постигнут историјски споразум о заштити океана.

Уговором о отвореном мору је предвиђено да 30 одсто светских океана постану заштићена подручја до 2030, чиме ће се сачувати и обновити флора и фауна у води.

Споразум је постигнут у суботу увече после 38 сати разговора, у седишту Уједињених нација (УН) у Њујорку.

Преговори су трајали годинама због неслагања око финансирања и права на риболов.

Последњи међународни споразум о заштити океана, Конвенција УН о праву мора, потписан је пре 40 година, 1982.

Тим споразумом је успостављено подручје под називом отворено море, што представља међународне воде у којима све земље имају право да пецају, плове и истражују, али је само 1,2 одсто ове области заштићено.

Морска флора и фауна изван заштићених подручја је изложена ризику од климатских промена, прекомерном риболову и бродском саобраћају.

Скоро 10 одсто морских врста је у опасности од изумирања, најновија је процена Међународне уније за очување природе.

У новим заштићеним подручјима, установљеним уговором, биће ограничени риболов, пролазак бродова и истраживачке активности, попут рударења минерала са морског дна које је 200 метара или више испод површине.

Групе за заштиту животне средине су забринуте да би рударски процеси могли пореметити станишта на којима се животиње размножавају, створити загађење буком и бити отровни за морски живот.

Из Међународне управе за морско дно, која надгледа издавање дозвола, навели су за ББЦ да ће „свака будућа активност на морском дну на великим дубинама бити подложна строгим еколошким прописима и надзору, како би се осигурало да се оне спроводе одрживо и одговорно".

Рена Ли, амбасадорка УН за океане, ставила је тачку на двонедељне преговоре, за које је некад деловало да ће се прекинути.

Мина Епс, директорка тима за океан при Међународној управи за морско дно, рекла је да се највећа дискусија водила око дељења морских генетских ресурса.

Морски генетски ресурси су биолошки материјали из биљака и животиња у океану који могу користити друштву, највише у области прављења фармацеутских производа, индустријских процеса и хране.

Богатије земље тренутно имају средства и новац за истраживање дубоког океана, али сиромашније државе желе да обезбеде да се сви корисни проналасци равноправно деле.

Доктор Роберт Блазијак, истраживач океана на Универзитету у Стокхолму, истакао је да је изазов у томе што нико не зна колико вреде океански ресурси и како би се могли поделити.

„Замислите велики телевизор, са широким екраном високе дефиниције, и да само три или четири пиксела на том огромном екрану раде, толико познајемо дубоки океан.

„Забележили смо око 230.000 врста у океану, али се процењује да их има више од два милиона", наводи он.

Лаура Мелер, активисткиња еколошке организације Гринпис Нордик, похвалила је земље што су „оставиле разлике по страни и постигле споразум који ће нам омогућити да заштитимо океане, изградимо отпорност на климатске промене и заштитимо животе и извор прихода милијарди људи".

„Ово је историјски дан за очување природе и знак да у подељеном свету, заштита природе и људи може да победи геополитику", додала је она.

Државе ће поново морати да се састану како би формално усвојиле споразум, а затим ће имати доста посла пре него што он буде спроведен.

Лиз Каран, директорка тима за управљање океаном Певс траста (Pews Trust), рекла је за ББЦ да ће бити потребно одређено време да споразум ступи на снагу.

„Земље прво морају да га ратификују, односно законски усвоје.

„Затим постоји много институционалних тела, као што је Научно-технички комитет, који морају да се формирају", закључила је Каран.

Како морски краставци, невидљиви хероји са великих дубина, чисте океан:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]