Климатске промене: Изумирање човечанства од климатских промена не схвата се довољно озбиљно, упозоравају научници

Катастрофални исходи од климатских промена, као што је изумирање човечанства, не схватају се довољно озбиљно међу научницима, показала је нова студија.

Аутори студије кажу да су последице екстремнијег загревања, које је и даље у игри ако се ништа не предузме, „опасно недовољно истражене".

Они тврде да свет мора да почне да се припрема за могућност онога што називају „климатским смаком света".

Траже и да научници Уједињених Нација истраже ризик од катастрофалних промена.

Према овој новој анализи, најближи покушаји да се директно разуме или позабави тиме како би климатске промене могле да доведу до глобалне катастрофе потекле су из научно популарних књига као што су Ненастањива Земља, а не из главнотоковских научних истраживања.

Последњих година климатски научници чешће су проучавали утицаје загревања од око 1,5 до 2 степена Целзијуса изнад температура виђених 1850, пре почетка глобалне индустријализације.

Ове студије показују да ће одржавање температуре близу ових нивоа у овом веку тешко оптеретити глобалне економије, али да оно не предвиђа крај човечанства.

Истраживачи су се с разлогом усредсредили на ове сценарије са нижим температурама.

У склопу Париског климатског споразума скоро свака земља на планети обавезала се на договор према ком ће се пораст глобалне температуре у овом веку одржати „далеко испод" 2 степена Целзијуса, а уложиће се посебни напори да он буде и испод 1,5 степени Целзијуса.

И зато је природно да владе траже од својих научника да покажу шта би тачно тај тип промене донео.

Али ова нова студија каже да се не поклања довољно пажње екстремнијим исходима климатских промена.

„Мислим да је здраворазумска процена ризика размишљати о плаузибилним најгорим могућим сценаријима и ако то радимо кад су у питању све друге ситуације, дефинитивно то треба да радимо кад је у питању судбина наше планете и врсте", рекао је водећи аутор студије доктор Лук Кемп са Универзитета у Кембриџу.

Истраживачи су открили да су процене утицаја раста температуре од три степена Целзијуса недовољно заступљене у односу на његову вероватноћу.

Користећи климатске моделе, извештај показује да ће, према том типу сценарија, до 2070. године две милијарде људи у неким од политички најосетљивијих области трпети годишње просечне температуре од 29 степени Целзијуса.

„Годишње просечне температуре од 29 степени Целзијуса тренутно погађају око 30 милиона људи у Сахари и Заливској области", изјавио је коаутор студије Чи Су са Универзитета у Нанђингу.

„До 2070. године, ове температуре и социјалне и политичке последице директно ће утицати на две нуклеарне силе и седам лабораторија максималне безбедности у којима се чувају најопаснији патогени.

„Постоји озбиљан потенцијал за катастрофалне домино ефекте", каже он.

У извештају се наводи да проблем нису само високе температуре, већ кумулативни и домино ефекти као што су храна и финансијска криза, сукоби и епидемије болести који имају потенцијал да доведу до опште катастрофе.

Такође, треба се више усредсредити на препознавање потенцијалних преломних тачака, где раст топлоте покреће друге природне догађаје који још више подижу температуру - као што су емисије метана од отапања пермафроста или шуме које почињу да емитују угљеник уместо да га упијају.

Да би се правилно проценили сви ти ризици, аутори позивају Међувладини панел о климатским променама да направи специјалан извештај о катастрофалним климатским променама.

Истраживачи кажу да је озбиљно проучавање последица најгорих могућих сценарија од кључне важности, чак и ако то може да преплаши људе.

Они тврде да би спровођење овог истраживања омогућило научницима да узму у разматрање ванредне мере као што су климатски инжењеринг који би могао да укључи пумпање расхладних средстава у атмосферу.

Истраживачи би могли да изврше анализу ризика за ове драстичне интервенције у односу на најгоре последице климатских промена.

Усредсређивање на најгоре могуће сценарије такође може да помогне у информисању јавности - и заправо би могло да учини те исходе мање вероватним.

„Разумевање ових плаузибилних али мрачних сценарија нешто је што би могло да мотивише и политичко и грађанско мњење", каже доктор Кемп.

„Видели смо да је, кад је дошло до идентификовања идеје о нуклеарној зими, то помогло да се покрену бројне јавне иницијативе као и покрет за разоружање током седамдесетих и осамдесетих."

„И ја се надам да ће, ако можемо да пронађемо сличне конкретне и јасне механизме кад је у питању размишљање о климатским променама, то имати сличан ефекат."

Позиви на озбиљно проучавање екстремнијих сценарија посебно поздрављају млађи климатски активисти, који кажу да се о њима често не говори из страха да ће се људи толико преплашити да ништа неће предузети.

„Од кључне је важности да истражимо све области климатских промена, као што је застрашујућа реалност катастрофалних исхода", каже Лора Јанг, двадесетпетогодишња климатска активисткиња.

„То је зато што без комплетне истине и свих потенцијалних последица нећемо доносити информисане одлуке које су нам потребне, и нећемо гурати климатску акцију са довољно притиска"

„Климатске промене су годинама биле скривене, погрешно представљане и избегаване, и томе сада мора да се стане на крај.

„Нарочито због млађе генерације која ће бити остављена да излази на крај са последицама вишегодишњег тестирања Земљиних граница."

Студија је објављена у службеном часопису Националне академије науке САД.

У писању овог извештаја помогла је Ела Хембли, новинарка за климу и науку ББЦ Њуза.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]