Русија и Украјина: Руси који ризикују слободу да би протестовали због Путинове инвазије

Улице у Санкт Петербургу су пусте, ноћ је, казаљке на сату показују да је три сата.

Али у једном станчићу у центру града, две активисткиње су будне док се припремају да ураде нешто што може да буде веома опасно у Русији - да организују антиратни протест.

Њих две пристале су да се састану са нама, али су тражиле да им заштитимо идентитете.

„Радимо то анонимно, ноћу, у мирним четвртима, и кријемо се од сигурносних камера". каже једна активисткиња, која се представља надимком Митја.

„Увек су нам подигнуте капуљаче и носимо маске. Правимо плакате у рукавицама и лепимо их у рукавицама", објашњава друга, коју ћемо звати Воробеј.

Феминистички антиратни покрет отпора тајна је протестна група која је настала другог дана руске инвазије на Украјину.

У време кад срећемо Митју и Воробеј, њихов протест је попримио облик антиратних порука исписаних спрејом на тротоару испред школе.

То је део низа акција упућених мајкама - које би једног дана могле бити приморане да шаљу синове у рат.

Активисткиње ми кажу да су биле мотивисане да се придруже групи пошто су биле шокиране руским делима у Украјини.

„Рат је страшан.

„Потпуно је бесмислен, империјалистички рат који никад није смео да се догоди, а све се своди на сујету нашег председника, ког нисмо чак ни бирали", каже Митја.

Наредног јутра, отишли смо да погледамо графит који су Митја и Воробеј исписале испред школе.

У Санкт Петербургу је прохладно, ведро јутро и антиратна порука је јасно видљива шетачима паса на јутарњем сунцу.

Али она је преживела свега неколико сати пре него што су је прекречили.

Воробеј каже да се група нада да ће демонстрације привући и друге људе.

„Ако је неко био индиферентан раније, а види наш плакат или налепницу, можда ће схватити да не подржава рат", додаје.

Бити антиратни активиста у Русији је опасно.

Групе за заштиту људских права кажу да је било више од 16.000 привођења широм земље због антиратних активности.

Врло мало људи сада се јавно противи рату.

Они који дигну глас ризикују да буду ухапшени или изгубе посао, положај на факултету или фирму.

„Било је уличних протеста против рата у првој недељи", објашњава Воробеј.

„Сви су они били разбијени на најнасилнији могући начин - полиција користи тејзере, пендреке, људи су потпуно немоћни, а потом би их мучили у полицијској станици - апсолутно је застрашујуће", каже Митја.

Власти тврде да огромна већина Руса подржава оно што Кремљ зове „специјалном војном операцијом" у Украјини и негирају тврдње да се активисти прогањају.

Врло је тешко израчунати колико људи у Русији се противи рату.

И државне анкете и оне које спроводе независни истраживачи процењују ниво јавне подршке војној кампањи на око 70 одсто.

Међутим, критичари кажу да се истраживањима јавног мњења не може веровати у ауторитарном систему као што је Русија, јер људи често дају неискрене одговоре из страха од потенцијалних последица.

Руси често нерадо причају отворено о политици са непознатима.

Виталиј је, међутим, један од оних Руса који желе да говоре.

Да бисмо се срели с њим, отпутовали смо у Смоленск, град на западу Русије,

Овај тридесетдвогодишњи бивши ваздухопловни инжењер организовао је јавни протест у центру Смоленска сваки дан откако је започео рат.

За седам месеци, пропустио је само три дана - кад је био у затвору или на сахрани.

„Зашто излазим сваки дан? Да бих изазвао ланчану реакцију протеста", каже он.

Виталиј је био ухапшен, новчано кажњен и чак брутално претучен.

Али он наставља и покушава да убеди и друге да му се придруже.

До сада није нико.

Прошетали смо се с њим до центра града, где стоји испод јелке са сопственим антиратним транспарентом.

„Да ли се нешто променило? Није, али то не значи да сам љут или да ћу престати. У овом тренутку још могу нешто да урадим. Још нисам разочаран", прича.

Не рату - гласи његов натпис на руском.

Али он је заменио прва два слова у речи „рат" звездицама.

У марту, убрзо после почетка инвазије, руски парламент је усвојио низ нових закона према којима је противзаконито користити реч „рат" или „инвазија" кад се говори о руској војној акцији у Украјини.

Ако то учините, можете да завршите у затвору.

„Страх је веома велики.

„Немам решење за то како се борити против тог страха. Потпуно га разумем - људи имају децу, послове. Ми ћутимо, ми се плашимо. На томе морамо да радимо - како победити тај страх", каже он уморно.

Док разговарамо, једна жена се бесно суочава с њим.

Она му отима транспарент и цепа га на комаде, вичући да је „продао отаџбину за новац".

Виталиј пажљиво сакупља све делове сопственог транспарента, потом извлачи нови из ранца. Он увек носи резервни - за сваки случај.

Заустављам пролазнике да их питам да ли подржавају Виталија.

Многи се плаше да отворено говоре о рату, а скоро сви одбијају да се представе.

Једна жена у потпуности није сагласна са њим.

„Русија ради праву ствар у Украјини и наша победа ће бити потпуна и коначна", каже ми.

Али многи људи у Смоленску очигледно подржавају његов антиратни став.

Видимо неколико мештана који застају да причају с њим, рукују се и нуде му речи подршке.

Млада мајка по имену Кира, која је изашла у шетњу са ћерком, пристаје да прича са мном.

„Ми подржавамо тог младог човека.

„Рат је веома лош. Он неће донети ништа добро, ни нашој земљи, нити било којој другој", каже ми она.

Није свако имао среће као Виталиј, који је успео да избегне дугу затворску казну - за сада.

У Москви смо се срели са Еленом, која је желела да нам прича о сину.

Она ми показује његову собу, недирнуту од његовог хапшења.

„Заиста ми недостаје. Недостају ми разговори с њим", кратко каже.

Дима Иванов (23) је талентовани студент са Московског државног универзитета.

Водио је популарни канал на друштвеној мрежи, где је објављивао антиратни материјал.

У априлу је ухапшен и подигнута је тешка кривична оптужница против њега.

Чега га од пет до 10 година затвора.

У Русији се 99 одсто кривичних пријава завршава пресудом „крив".

Стотине политичких активиста напустило је Русију од почетка војне операције у фебруару.

„Желела сам да оде, али он је то увек одбијао.

„Говорио је: 'Ово је моја земља, зашто бих ишао? Желим да ствари буду боље овде'", каже мајка ухапшеног активисте.

Почиње да плаче.

„Нисам желела да заврши у затвору… веома ми је тешко да мислим на то колико се тамо пати."

Амнести интернешенел је прогласио Диму „затвореником приговора савести".

Његова мајка ми каже да су услови у притворном центру где Дима чека суђење веома тешки.

Она чита писмо које јој је писао, у ком описује ћелију - „влажна је, мемљива, а тоалети и лавабои су нефункционални".

Иако мало Руса отворено изражава противљење рату, како се сукоб буде настављао и жртве множиле, Кремљу неће бити свеједно због могућности ширења отпора.

Погледајте видео: „Не подржавају сви Руси овај рат"

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]