Русија и Украјина: Пркосни Руси говоре о рату упркос страху и претњама затвором

Украјинцима је од самог почетка руске инвазије било јасно да то није никаква „специјална операција" за ослобађање Донбаса, као што је тврдио Владимир Путин.

Био је то прави правцати рат.

Али у Русији је злочин називати га тако.

Десетине људи већ су кривично гоњени према закону о „лажним вестима", како је познат.

Њих чека и до 15 година иза решетака зато што су оспорили званичну верзију о руској инвазији или критиковали војску.

То је драстично пооштравање цензуре у Русији, где је Владимир Путин провео две деценије на власти уклањајући противнике, гушећи слободу говора и ућуткујући независне медије: рушећи демократију, што је имало катастрофалне последице овде у Украјини.

Владимир Кара-Мурза покушао је да упозори на ту опасност.

У говору у САД у марту, руски опозициони активиста оштро је критиковао западне лидере због сталних „ресетовања" односа са Путином, омогућавајући њиховим земљама да служе као уточишта за прљави руски новац и гледајући на другу страну док је Русија постајала све мање слободна.

„Читав свет сада види шта Путинов режим ради у Украјини", рекао је Кара-Мурза у Доњем дому савезне државе Аризоне, две недеље после почетка рата.

„Бомбардовања породилишта, болница и школа. Ратни злочини. То су ратни злочини."

Али у Русији је сада злочин само изговорити те речи.

Месец дана после тог говора, Кара-Мурзу је ухапсила полиција у Москви и касније га оптужила за „ширење лажних информација" о руској војсци.

Он се још увек налази у притвору. Закон за чије је кршење оптужен усвојен је у марту, убрзо након почетка инвазије.

А опет су украјински тужиоци већ забележили више од 11.000 осумњичених ратних злочина.

Један руски војник је признао на суду да је отворио ватру на цивила.

А ББЦ је сакупио доказе, а међу њима је и снимак са сигурносне камере како руске снаге отварају ватру на два цивила.

Они који су се вратили да спасу оно што се спасти може у рушевина у Андривки имају много упечатљивије сведочанство.

Кад је Русија извршила инвазију на Украјину, многе породице побегле су из Кијева у оближња села као што је ово, мислећи да ће бити безбедније ако буду биле даље од престонице.

Уместо тога провели су недеље кријући се по влажним подрумима док су окупаторски војници протеривали тенкове кроз њихова дворишта и ископавали ровове у њиховим повртњацима.

Након што су се Руси повукли, у априлу, сеоске старешине кажу да су ту пронашли тела 13 становника.

„Руке су им биле везане на леђима и пуцано им је у главу" каже Анатолиј Кибукевич. Он потом наводи имена свих жртава.

Дуж главног пута - којим су се кретали руски тенкови који су добили наређење да заузму Кијев - нижу се куће у рушевинама: хрпе осмуђених цигала са металним оквирима од кревета или шерпама и лонцима необично насуканим међу њима.

Исписане молбе које гласе: „Деца!" или „Људи!" на баштенским капијама избушене су шрапнелима.

„Истина је највећи непријатељ режима", поручује Евгенија Кара-Мурза, Владимирова супруга, из Вашингтона, где живи из безбедносних разлога.

„Зато верујем да режим користи овај закон да сломи сваки отпор у Русији и да заплаши људе да ћуте."

„Сигурна сам да је Владимир био свестан да су ризици високи. За њега они никад нису били ниски", каже она, подсећајући да је њен муж већ двапут био отрован у прошлости и да је једва преживео.

Али он је настављао да се враћа у Русију и да диже глас.

„Он верује да наступи тренутак кад више не смете да се плашите и морате да покажете другима да ни они не смеју да се плаше."

Кад је започео рат у Украјини, Лилија Јапарава осећала је да је њена дужност да извештава о њему.

„Нисам могла да спавам зато што су људи гинули… и морала сам да будем тамо", рекла ми је она у Кијеву, где је неко време била једина руска новинарка на терену у областима под контролом Украјинаца.

Свега их је троје чак и сада - и то све жене из независних медија.

То је веома мали контингент у поређењу са дописницима руске државне телевизије који се шеткају источном Украјином у војној одећи са ознакама „З" на рукама у подршци руским војницима, говорећи о „денацификацији" и „ослобађању" градова као што је Маријупољ.

Јапарова је желела макар мало да окрњи тај чврсти зид пропаганде.

„Једина ствар која ми је важна сада је да се рат заустави и да људи из Русије виде шта се стварно дешава", каже она.

Али то је битка за себе, поред опасности самог рада на првој линији фронта у Украјини.

Медуза, информативни сајт за који пише Јапарова, забрањена је у Русији, као и скоро сви други независни медији.

Ти новинари и медији су обележени као „страни агенти", док су Фејсбук и друге друштвене мреже блокирани.

За то време, државни телевизијски канали су се пребацили на опсежно извештавање о руској „специјалној операцији".

„За сада смо изгубили рат са пропагандом", признаје Јапарова, описујући како су чак и људи које лично познаје потпали под утицај званичне верзије.

Она осећа одговорност за то, иако су изгледи унапред били намештени против ње.

А она сада зна да свака реч коју напише из Украјине - истините приче о отварању ватре на цивиле, масовним гробницама, језивом разарању - доводи њу у опасност од кривичног гоњења за „лажне вести".

„Спремна сам на то. Не затварам очи. Видим ја шта је тај закон", каже новинарка.

„Али нисам могла себи да дозволим да не будем тамо."

То је, међутим, не спречава да се брине.

„Непрестано. Понекад ме боли да пишем зато што не могу да сакријем чињенице, али зар ћу због тога завршити у затвору? Све је могуће."

За Мајкла Накија опасност је већ и те како стварна.

Овај млади новинар напустио је Русију још пре рата, побегавши из окружења које је постајало све репресивније.

Он је сада човек за којим је расписана потерница зато што је говорио истину.

„Употребио сам реч 'рат' уместо 'специјална операција'", каже он за његов „злочин", како су га дефинисали руски истражитељи у исказу исписаном на 91 страни.

„Није важно који ће закон употребити против вас, они само желе да вас ућуткају."

Оптужница је заснована на епизоди на његовом Јутјуб каналу у којој он говори о томе како су руски тенкови отворили ватру на нуклеарну електрану у Запорожју.

Инцидент је нашироко осуђен, чак и на хитној седници Савета безбедности Уједињених нација.

Али Москва тврди да су украјинске снаге саме подметнуле пожар, што значи да је у Русији извештавање о било каквој другој верзији противзаконито.

„Једна ствар коју сам увидео након свега овога је да је рад који обављам стварно важан", каже Наки о кривичном случају против њега.

„Стално сам се питао: 'Да ли је мој рад ефикасан у заустављању рата?' Сада видим да он има смисла."

Ризици и последице овог рата многе су озбиљнији по Украјинце, као што показује сваки уништени центиметар Андривке.

„Прошли смо кроз толико тога. Страх и ужас", каже ми Алина Петровна, док њен син прикива цераду преко рупа у њиховом крову које су направили удари од тешког гранатирања.

Ова постарија жена живела је у породичном подруму за поврће 29 дана пошто су руске трупе заузеле њено село.

Била је престрављена.

На вратима су рупе од метака где су пуцали војници како би провалили унутра и опљачкали кућу. Једино што су оставили нетакнуто су њене иконе.

„Нека руски народ дође овамо и види шта су нам урадили!"

Очи јој се испуњавају сузама од беса.

„Страх и ужас", понавља она.

Али већина у Русији никад неће чак ни чути за такву патњу.

Зато што Владимир Путин није само покренуо рат против свог руског суседа, већ је и објавио рат истини.

Можда ће вас занимати и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]