Русија, медији, Путин: Како је до рата опстајала независна телевизија у Москви

Не дође после сваке кише дуга.

Пример за то је судбина последње независне телевизијске станице у Русији - Дожд (Киша) која је престала да ради после почетка рата у Украјини.

У документарном филму F@ck this job (Је*еш овај посао) Вере Кричевске, некадашње редитељке ове телевизије, приказани су многи изазови са којим се суочила московска медијска кућа, желећи да остане независна од државне пропаганде.

Пратећи живот Дожда унутар и ван редакције, у филму се без сувишне патетике преплиће и љубавна прича двоје власника - упознавање, бајковита свадба, али и породични изазови.

Основали су је плесачица с радијским искуством Наталија Наташа Синдејева и банкар Александар Саша Винокуров, који се обогатио током 1990-их.

Паралелно, на врху државе смењују се Владимир Путин и Дмитри Медведев на председничкој и премијерској функцији.

„Наташа је била одличан пример жене која је од аполитичне особе постала боркиња за слободу медија и изражавања.

„Уз њу, види се и развој Русије од наде до пропасти и катастрофе, то ми је била одлична парадигма", каже Кричевска за ББЦ на српском.

Филм Кричевске, снимљен 2021. године, део је репертоара фестивала документарног филма Белдокс у Београду, због чега је и ауторка посетила главни град Србије.

Реални скептицизам

Ова риђокоса Рускиња одаје утисак, као и у филму у којем је нараторка, помало разочаране новинарке.

„Наташа је била задужена за оптимизам, не ја.

„Можда то није скептицизам, али јесте прилични реализам", каже Кричевска уз сетни поглед који се меша с умором од пута.

Дожд, медијска кућа са ружичастим логотипом, настала је у оптимистичном расположењу 2010. када је живот у Москви многим житељима давао наду.

„Летња киша је невероватан осећај, дође дуга, желите да боси трчите по киши", каже Синдејева у филму.

Почиње пљусак док је Наташа у тегет хаљини са розе ешарпом и великим розе минђушама.

Изува се и креће да плеше по крову једне од московских зграда.

Ипак, од маштовитих почетака убрзо стиже сусрет са сивом реалношћу.

За деценију постојања, телевизија кишног имена у којој су махом радили млади либерали, такозвани хипстери, прешла је пут од лаганих тема до високе политике, озбиљног извештавања, анализа, па све до притисака политичких, финансијских, па чак и полицијских, све док нису коначно угашени.

У филму се наводи да кад је Синдејева 2008. пожелела телевизију није имала искуства у том послу, нити је знала било шта о политици, осим имена председника и премијера.

Возећи се симболично ружичастим аутом порше кајен, хтела је „интелектуалну, културну медијску кућу са животним темама", а онда се суочила са огромном неправдом око себе и репресивним мерама власти, попут закона који од 2013. забрањује ЛГПТ пропаганду.

Током оснивања телевизије сарађивала је са Вером Кричевском.

Погледајте видео: „Не рату" уживо у програму

'Сад кад су сва врата затворена, јасно је колико је важна слобода медија'

Филм F@ck this job је намењен пре свега публици ван Русије, каже ауторка.

У Србији је приказан средином маја, у јеку рата у Украјини.

„Сада ми је јасније него икад пре колико је важна слобода медија и говора.

„Данас кад видимо да су сва врата затворена, откако је почео рат у Украјини, нема ниједног сајта са вестима осим оних који подржавају државну пропаганду", каже Кричевска.

Вести на руским телевизијама већ дуго контролише Кремљ и ретко се може наићи на независно извештавање на најпопуларнијим каналима.

Увођењем нових закона, који су ступили на снагу после почетка инвазије на Украјину, телевизијски програм постао је још контролисанији.

Према овим прописима, забрањено је називање војних акција Русије „инвазијом" или „ратом" и ширење „лажних" вести о агресији.

За то је запрећена казна од 15 година затвора.

У руским медијима под утицајем државе користи се термин „посебна војна операција" и Украјина се представља као агресор, а влада ове земље се назива неонацистичком.

Неколицина преосталих независних медија, попут радио станице Ехо Москве и телевизијског канала Дожд који је емитовао програм на Јутјубу, обуставили су емитовање и објављивање садржаја услед притиска власти.

Услед бројних притисака, Дожд је последње емитовање завршио приказивањем особља како одлази из студија.

Руско регулаторно тело за телекомуникације оптужило је канал за „подстицање екстремизма, злостављање руских грађана, изазивање масовног нарушавања јавног мира и безбедности и подстицање протеста".

„Не рату", рекла је Наталија Синдејева док су запослени излазили из студија.

Канал је затим почео да пушта снимке балета Лабудово језеро, руског композитора Петра Иљича Чајковског.

Балет је у емисијама из совјетског доба коришћен за обележавање смрти политичких лидера, а пуштан је и током државног удара 1991. године, који је допринео крају Совјетског Савеза.

Приступ ББЦ садржају на руском језику ограничен је у Русији, као и садржај још две медијске куће - Медуза и Радио Либерти, објавила је руска државна новинска агенција РИА.

Други медији, попут листа Новаја газета, која сад има европско издање, труде се да извештавају о ситуацији у Украјини без кршења новог закона о цензури.

„Јако је тешко, јер не можете ни причу с породицом погинулог војника да објавите, а да не дођете у сукоб с тим законом.

„Посебно ако радите у информативној редакцији, за колумне је лакше", наводи Кричевска.

Кроз ВПН тунел до Фејсбука

Коришћење Фејсбука, Твитера или Инстаграма из Русије данас постаје права технолошка авантура, описује Кричевска.

Откако је Кремљ блокирао коришћење ових друштвених мрежа, могуће им је приступити само преко VPN (virtual private network - виртуалне приватне мреже).

„То кошта око седам евра месечно и захтева одређену технолошку писменост, морате бити пријављени и за то добијате спори интернет", објашњава она.

Процес личи као када би се неко сам качио на градски водовод: ВПН представља својеврсни виртуелни тунел између корисника и интернета, ком се приступа преко сервера смештеног било где на земљи.

Приватан је јер само једна особа или одређени број људи има приступ „тунелу" и најчешће постоји рачун с подацима за пријаву - корисничко име и шифра.

„Без тога би вам се страница дуго отварала, вртела, вртела или би се појавио натпис `ова страница је уклоњена одлуком Роскомнадзора`", описује Кричевска.

Рад на одређено време

Кричевска се у Дожду запослила, каже, јер је то видела као прилику да ради у пријатном окружењу и слободно, али на одређено време.

„Нисам мислила да ће трајати дуже", каже она на основу пређашњег искуства.

Током деведесетих и почетком двехиљадитих, Кричевска је радила политичке интервјуе и емисије на првој руској приватној и независној телевизији НТВ.

Када је у 2001. дошло до промене менаџмента, руски државни нафтни гигант Гаспром је преузео већински пакет акција, потпуно је промењена уређивачка политика и постала је провладина.

У том смислу, била је искуснија од већине колега на новооснованој телевизији.

„Људи који су радили на Дожду имали су између 20 и 30 година, они нису имали такво искуство рада у слободном, независном медију.

„Ја јесам и зато сам мислила `опет ће нас уништити`", каже Кричевска.

На Дожду је провела око годину дана, све док са програма Синдејева није скинула сатиричну политичку емисију, а неколико дана потом угостила тадашњег председника Русије Дмитрија Медведева.

Срдачно су разговарали, она га је дочекала необавезно обучена и прошетали су заједно редакцијом.

Све то је за искусну новинарку била кап која је прелила чашу.

Кричевска је тад напустила телевизију, јер је мислила да су „направили дил".

„Тај трагични тренутак сам схватила као аутоцензуру.

„Ипак, мислим да је то била велика лекција за Наташу", каже она.

Недуго затим, отворена и ведра Синдејева ће запосленима рећи „Што смо већи, то ће на нас више сра*а снаћи".

Тада су се пословно растале, али ће у годинама које следе наставити сарадњу, мада више изокола.

У међувремену, Дожд ће постати гледана телевизија која се суочавала са бројним политичким притисцима, а наводно због тога је скинута са бројних кабловских оператера, оглашивачи су их напустили пре свега због извештавања са антивладиних протеста.

Емитовање су наставили на Јутјубу, све до 2022. године.

Ипак, на наслов филма утицао је један сасвим други догађај из Украјине.

Демонстрације у Кијеву, на тргу Мајдан, почеле су 2014. године, а украјинске власти нису потписале Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

О томе је мало руских независних медија објективно извештавало, наводи се у филму.

Кричевска је напустила Русију 2014. године, а када је извршена анексија полуострва Крим, живот на релацији Лондон-Москва дао јој, каже, бољи увод у ситуацију у сопственој држави.

Филм је одлучила да направи 2019. и завршен је две године касније.

Имала је среће да су запослени на Дожду „велики нарциси и да су се стално сами снимали", додаје у шали, па је било доста унапред припремљеног материјала.

Како су репресивне мере власти јачале, у више наврата Наташа Синдејева је као директорка давала исказ истражним органима, а и полицајци су им били у редакцији.

У међувремену, измењен је и Устав Русије, одредбама које омогућују Путину да остане на власти до 2036. што би било дуже од совјетског диктатора Стаљина.

Погледајте видео о Путину

'Је*еш овај посао'

Реченицу из наслова филма изговара сниматељ током сукоба на кијевском Мајдану, склањајући се током насилних демонстрација.

Тај детаљ, као и многи други у филму, аутентично приказују живот новинара иза сцене, без улепшавања.

Псовку, која се често може чути у различитим редакцијама широм света, Вера Кричевска и њене колеге су, каже, много пута међу собом изговориле.

Ипак, том послу остају посвећени читав живот.

„Сви ми и волимо и мрзимо овај посао", каже играјући се с наранџастом косом коју скупља у замишљени реп.

Реакције су, каже, засад одличне и то не само у великим западним медијима, већ и у Русији.

„Заиста смо направили велики успех, могу да кажем, људи ми шаљу поруке `ово је филм о мени`, препознају се.

„Како кажу `то је више терапија, него филм`", каже поносно.

Погледајте видео: „Не подржавају сви Руси овај рат"

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]