Русија, Србија и Украјина: Бекство из Москве у Београд због мобилизације - Кирилова прича

Био је 21. септембар, а Кирил О. испијао је јутарњу кафу у Москви и чекао најављено обраћање председника Русије Владимира Путина.

Са великих, студијских звучника, које двадесетшестогодишњи панк музичар има у стану, загрмеле су вести које су га узнемириле.

У Русији је објављена делимична мобилизација за рат у Украјини која се, како су навеле власти, односи на припаднике резервног састава.

Кирил није резервиста, али каже да је у страху од затварања граница „одмах посегнуо за компјутером" и тако успео да купи авио-карту већ за сутрадан.

„Знао сам да морам да одем, јер је ризик останка био много гори од ризика који сам морао да преузмем да бих побегао.

„Успео сам да одем из Русије и глава ми је на раменима, а питање је да ли бих имао још једну прилику да је нешто кренуло наопако", прича Кирил за ББЦ на српском.

Од када је проглашена делимична мобилизација, велики број Руса, углавном мушкараца, тражи начине да напусти земљу.

О томe сведоче фотографије и снимци колона аутомобила на границама и гужви на аеродромима који се објављују на друштвеним мрежама.

Из Кремља кажу да су наводи о броју војно способних мушкараца који покушавају да напусте земљу „преувеличани".

Готово је немогуће израчунати колико је људи отишло из Русије после 21. септембра.

Тешко је рећи и колико их се запутило у Србију у другом великом таласу емиграције од почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара.

Београд и Истанбул су међу ретким европским градовима који су задржали редовне авио-линије са Русијом.

Од фебруара, у Србију је стигло нешто више од 12.000 Руса, изјавила је премијерка Србије Ана Брнабић 26. септембра.

Министарство унутрашњих послова Србије није одговорило на упит ББЦ-ја колико је руских држављана допутовало од када је проглашена делимична мобилизација.

Нагло прекинут сан

Када се тог јутра пробудио, Кирил је имао сасвим другачије планове.

Претходних месеци напорно се припремао како би уписао студије филма на једном од престижних московских универзитета.

Већ има један завршен факултет, из области маркетинга.

Неколико година ради у видео продукцији, а паралелно гради каријеру професионалног музичара.

Филм му је, каже, „највећа љубав".

Када је 24. фебруара почела руска инвазија на Украјину, Кирил је већ једном напустио Москву и дошао у Србију.

„Отишао сам са идејом да издалека пратим шта ће бити даље, па да се вратим ако будем могао", присећа се.

Србија није била случајан избор - Кирил је Београд први пут посетио 2019, када је имао турнеју са бендом.

„Свидело ми се, могао сам да замислим да ту проведем неко време", додаје.

Међутим, већ у априлу вратио се у Москву, како би покушао да оствари дугогодишњи сан.

Надао се да ће се „рат брзо завршити".

„Нисам хтео да одустанем, хтео сам барем да пробам да се упишем и то је био главни разлог што сам се вратио".

„Био сам помало наиван", додаје.

У септембру, рат не само да није близу краја, већ Русија мобилише 300.000 резервиста.

Власти те земље најавиле су да ће бити поштеђени студенти, запослени у државним установама и још неке групе.

Долазак Руса у Србију: „Шта да радим тамо, ни не умем да пуцам"

'Највише сам страховао од затварања граница'

Кирил каже да није служио војни рок, јер има статус привремене онеспособљености.

„Нисам се толико бојао позива у војску, колико сценарија затварања граница за све мушкарце - онда више не бих имао избора", објашњава.

За сада није донета одлука о затварању граница, рекао је 27. септембра Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

Због неповерења према властима, Кирил није могао да одбаци могућност да ће бити позван у војску.

„С обзиром на околности, бринуо сам да ме неким чудом случајно не позову", додаје.

Гувернери руских административних области и прокремљевски блогери оптужују војне комесаре да у војну службу позивају и људе који нису у резерви, пише ББЦ на руском.

„Изгледа да неки мисле да је важнија брзина него квалитет обављања важног државног задатка, овакве грешке су апсолутно неприхватљиве", изјавила је 24. септембра Валентина Матвијенко, председница Савета федерације, горњег дома скупштине.

После вести о делимичној мобилизацији, карте за авио-летове из Русије брзо су распродате.

Кирил је купио карте на релацији Анталија-Истанбул-Београд, али каже да су цене „истог дана скочиле".

Пут до Београда коштао га је око 165.000 рубаља, што је по тренутном курсу 2.900 евра.

„Када сам крајем фебруара летео директно из Москве за Београд, карта је коштала 35.000 рубаља (620 евра), тада ми се чинило скупо, али испада да то била ситна пара", каже са призвуком ироније.

А онда се бацио на тражење стана у Београду - изнајмио је „први који сам видео на огласима".

Пожурио је да се опрости са родитељима.

„Нисам могао ни да сањам шта ме даље чека", каже.

Аеродром Внуково: Мушкарци 'на ивици нервног слома'

Са коферима у које је, каже, спаковао цео живот, Кирил је 22. септембра око 10 увече стигао на аеродром Внуково - један од највећих у Москви.

Затекао је „колапс" - хиљаде видно нервозних људи тискале су се ходницима.

Ствари су кренуле наопако већ на првом шалтеру.

„Рекли су ми да је дошло до грешке, продато је више карата него што у авиону има места и да не могу да се укрцам", каже.

Отишао је у пословницу авио-компаније, а тамо су му пронашли заменски лет - авион је кретао за сат времена.

„Службеник ми је рекао да трчим, и ја сам потрчао", каже.

Када је стигао на пасошку контролу, полицијска службеница одузела му је пасош и карту и рекла му да сачека на последњем шалтеру.

„Када сам стао у тај ред, било ми јасно шта следи - тамо су већ стајале десетине мушкараца", присећа се.

Додаје да се, од силне напетости, људи у реду нису гледали у очи.

„Неко је промрљао како ће на лицу места да нам разделе војне позиве и деловало је да сви брину да ће закаснити на авион, ако уопште успеју да прођу".

„Били смо избезумљени - гомила мушкараца на ивици нервног слома", каже.

Још једном је имао среће - друга униформисана службеница убрзо је прозвала његово име.

Кирил каже да није ни помишљао да може да се нађе на испитивању.

„Нити сам имао времена да мислим о томе, нити сам о томе чуо било шта на вестима.

„Прво ме је питала зашто нисам у војсци.

„Занимало ју је зашто сам купио карту пре сат времена, па сам морао да објашњавам да је замењена. Вртела је иста питања неколико пута у круг, а онда ме је пустила", прича.

До полетања је остајало још петнаестак минута, а Кирил је још једном потрчао и - успео да се укрца.

Каже да се опустио „тек када је слетео у Турску".

Наредна два дана протекла су у чекању лета за Србију.

„У изнајмљени стан у Београду стигао сам око 10 увече 24. септембра - може се рећи да сам путовао цела два дана", каже.

'Москва више није исти град'

Кирил осећа да му је недавна одлука да оде из Русије пала „много лакше него у фебруару".

„Москва се променила - то више није исти град", каже покуњено.

Када је отишао крајем фебруара, Мастеркард и Виза платне картице су још радиле, а није било ни ограничења интернет услуга.

Западне земље су тих дана искључиле низ руских банака из Swift-а, међународног система плаћања који користе хиљаде финансијских институција.

У питању је глобална банкарска финансијска мрежа која омогућава брз трансфер новца.

Америчка компанија Епл (Apple) је у знак протеста против инвазије блокирала платни систем Епл пеј (Apple Pay) и низ других услуга.

„Када сам се априла вратио у Москву, схватио сам да више немам приступ разним стварима - многе апликације које користим више не раде", каже Кирил.

Разне прехрамбене производе, који су се увозили са Запада, више није могуће пронаћи на полицама руских супермаркета.

„На рафовима су се појавиле нове марке, али то не може ни да се једе, ни да се пије", додаје.

Због санкција које су увеле Европска унија и Америка, у Русију се више не извозе поједине сировине и многи други производи.

А променио се и дух града.

„Људи су постали много обазривији шта причају, и то не само на улици, него и у стану.

„Вести волим да слушам на мојим звучницима, али кад крене нешто о Украјини, нарочито на неком опозиционом медију, одмах устајем и утишавам, да не чују комшије".

Кирил је стекао утисак да се људи „генерално боје" да их не пријаве суседи или да их полиција не заустави на улици.

„Раније смо на улици слободно причали о свему, нормалним тоном.

„А сада, ако хоћу да о Украјини причам са пријатељима, гледам да то не радим на улици, да нас полиција не би заустављала", каже.

Поново у Србији

Док седимо на клупи у београдском парку Ташмајдан, Кирил у рукама преврће кључеве.

„Недостајаће ми стан, али пријатељи неће - они долазе", каже.

Додаје да „није било потребе да их убеђује, свима је јасно да је то исправна одлука".

На питање о родитељима, његов израз лица поприма снужден изглед.

„Живе у малом граду близу Москве и подржали су ме, али су старији људи и не планирају нигде да иду", наводи.

Сматра да је, с обзиром на године његовог оца, „мало вероватно да ће га звати у војску".

У Србији планира да остане барем годину дана.

На тај период је потписао и уговор за најам стана.

„Потрудићу се да ми живот буде што нормалнији", каже.

Нада се да ће се једног дана вратити у Москву, али каже да не сумња у одлуку коју је брзо морао да донесе.

„Русија тренутно није земља у каквој желим да живим", закључује Кирил.

Историјат неслагања Украјине и Русије

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]