Србија, Русија и стрип: Дневник емиграције - Београд очима руског стрипаџије

Само дан пошто је 24. фебруара Русија отпочела инвазију на Украјину, руски стрип-аутор Глеб Пушев објавио је на Инстаграму карикатуру Владимира Путина у окрвављеном оделу како држи нож у руци.

„Руси! Зауставите манијака!", гласио је натпис.

Пушев каже да, у страху од полиције, наредних шест дана није излазио из свог стана у Санкт-Петербургу.

„Када је почео рат, осетио сам јаку потребу да нешто кажем или урадим, а то у Русији обично не пролази некажњено", прича двадесетчетворогодишњак за ББЦ на српском.

Седмог дана се запутио на аеродром и укрцао се на авион којим је стигао у Београд, где живи од почетка марта.

Ту је почео да црта стрипове о животу у Србији, под насловом Београде мој, за које каже да су „нека врста дневника емиграције".

Од почетка рата у Украјини, милиони Руса напустили су земљу и преселили се у бивше совјетске и балканске државе, али о броју емиграната нема прецизних података.

Само између јануара и марта 2022, из Русије је отпутовало 3,8 милиона људи, показују подаци Федералне службе безбедности Русије.

Од тог броја, наводи ФСБ, нешто више од 23.000 је дошло у Србију, али су као циљ путовања најчешће наводили туризам или посао.

Трајно пресељење као разлог путовања није навео нико од држављана Русије који су се запутили у Србију, показује руска званична статистика.

Министарство унутрашњих послова Србије није одговорило на упит ББЦ-ја колико је руских држављана стигло у Србију после 24. фебруара 2022.

Међутим, подаци Агенције за привредне регистре (АПР) показују да у Србији ниче све више руских фирми, међу којима је и Јандекс - ИТ гигант, којег популарно називају „руски Гугл".

Од почетка инвазије на Украјину до 20. јула 2022, регистровано је 459 фирми и 1.061 самостални предузетник, чији су оснивачи руске компаније и држављани Русије, речено је из АПР-а у писаном одговору за ББЦ на српском.

Одеса као 'друга кућа'

Пушев је већи део живота провео у родном Санкт-Петербургу, граду на северу Русије и некадашњој царској престоници.

Тамо је завршио колеџ за примењену уметност и упознао супругу, такође уметницу.

Са њом је 2018. први пут посетио Одесу, украјинску луку на Црном мору, која је од почетка рата више пута била на мети ваздушних напада.

„Договорили смо сарадњу са локалним уметницима и преселили се на неколико месеци", каже Пушев, који ради као фриленсер.

Како додаје, Одеса је за њих убрзо постала „друга кућа", којој су се још неколико пута враћали због посла и пријатеља.

Пушев каже да је био веома узнемирен када је, почетком 2022, у поштанском сандучету затекао сиву коверту - позив у војску.

„Било ми је незамисливо да ратујем против својих пријатеља", каже Пушев.

Зато је са супругом одлучио да спакује кофере и запути се у Београд.

'Унутрашња емиграција'

Пушев каже да није члан ниједне политичке партије нити покрета, али да се у Русији под вођством Владимира Путина „није осећао слободно".

Зато је, много пре него што се одселио из Русије, отишао у „унутрашњу емиграцију".

„То је живот у моја четири зида, када се осећаш везу са друштвом, лакше ти је и лепше да се ни са ким не мешаш", прича стрип-цртач.

Унутрашња емиграција није нов појам у друштвеним наукама, а означава избегавање учешћа у политичком и јавном животу државе, пише руски историчар Сергеј Красиљњиков.

„Представља вид пасивног отпора, изазван неслагањем појединца са владајућом идеологијом," наводи у раду из 1998.

Идеја о унутрашњој емиграцији много је старија - руски филозофи, историчари и социолози о њој говоре још од средине 19. века.

„Окренути се себи, ишчупати пупак који нас везује са отаџбином, са садашњим тренутком... то се код људи јавља после разних недаћа, кад изгубе веру", наводи је руски филозоф Александар Герцен још 1851. у збирци есеја „Са друге обале".

Пушев је рођен 1998, што значи да је готово цео живот провео у Русији под влашћу Владимира Путина.

Као председник и премијер, Путин је на власти од 2000.

Сматра се најдуговечнијим челником Кремља још од совјетског диктатора Јосифа Стаљина, који је умро 1953.

Контроверзни национални референдум о уставним променама из 2020. омогућио је Путину да остане на власти до 2036.

Пушев каже да је дуго размишљао о емиграцији, а да га је инвазија на Украјину натерала да „брже пресече".

Као један од разлога, наводи ограничења у стваралачком раду.

„Уметници у Русији се често приклањају самоцензури.

„А то не чуди, јер људи могу да се нађу у затвору само због поста или чак лајка на друштвеним мрежама", каже.

Према Кривичном законику Руске Федерације, казна затвора предвиђена је низом чланова, између осталог за ширење лажних вести, подстицање мржње и непријатељства, рехабилитацију нацизма, вређање осећања верника.

Члан 280.1, који предвиђа затворску казну због позива на сепаратизам, ступио је на снагу маја 2014, пошто је Русија анектирала Крим.

Због фотографија, колажа, мимова и лајкова на друштвеним мрежама, у Русији је кршење закона пред суд су изведене десетине људи, пише ББЦ на руском.

Од почетка рата у Украјини, Русија је спровела неколико измена Кривичног закона, ограничивши слободу говора у тој земљи.

Председник Русије Владимир Путин је 4. марта потписао закон којим се уводе казне - максимално до 15 година затвора, за „ширење лажних информација о дејствима оружаних снага Русије", као и за „позивање на увођење санкција Русији".

Затим је 25. марта Путин потписао још један закон којим се криминализује „ширење лажних информација и јавна дискредитација државних органа Русије који раде у иностранству".

И за ово дело је предвиђена максимална казна на 15 година затвора.

Москва инвазију на Украјину не назива ратом, већ „специјалном војном операцијом са циљем демилитаризације и денацификације Украјине".

Пушев је уверен да би стрипа који црта не би било да је остао у Санкт-Петербургу.

„Не бих могао да будем овако отворен", сматра стрип-аутор.

Београд очима руског цртача

Пушев каже да је Београде мој серија антиратних стрипова.

У њима често препричава разговоре које води са локалцима и другим сународницима који су отишли из Русије након што је почео рат.

Објашњења српских реалија као што су пљескавице и ћевапи преплићу се са друштвено-политичким темама.

Стрипове за сада објављује на друштвеним мрежама - Инстаграму и Фликру.

„Надам се да ћу их једног дана претворити у књигу", наводи.

Стрип-аутор додаје да би волео да искуси живот и у другим бившим југословенским републикама.

„Када сам већ на Балкану, желим да осетим живот у још неколико градова региона, нарочито по Босни и Црној Гори", додаје.

А нада се да ће вратити и у Санкт-Петербург.

„Једног дана, када политичка ситуација буде другачија", каже Пушев, а на лицу му се оцртава снуждена замишљеност.

„Побегла сам од рата у осмом месецу трудноће"

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]