Русија, Украјина и Црна Гора: Уточиште од рата или дом заувек

Марина Пупченко је Украјинка из Кијева и у осмом је месецу трудноће.

Она, супруг Максим и њихова шестогодишња ћерка Кира возили су данима и прешли хиљаде километара док нису стигли у Будву, где су некада летовали.

Кренули су из Кијева када су на град почеле да падају прве бомбе.

„Чули смо три јаке детонације. Пробудили смо дете и док смо се спремали, било је тихо", каже Марина за ББЦ на српском.

Марина, Максим и Кира прве су избеглице из Украјине које су стигле у Црну Гору, али их очекујемо још, каже Милица Вучинић, директорка и координаторка Црвеног крста у Будви за ББЦ на српском.

У украјинској амбасади у Подгорици немају податке о броју избеглих у Црну Гору, а у писаном одговору за ББЦ на српском кажу да људи долазе спонтано и да нема тачних статистика.

У Црну Гору је до 8. марта дошло 7.000 људи из Украјине, рекао је Дритан Абазовић, мандатар за састав нове црногорске владе и лидер Грађанског покрета УРА.

Кијев - Будва, три дана у вожњи

Марина прича да их је 24. фебруара у пет ујутру, пробудио звук ракета.

Пошли су у подрум, али се њен муж предомислио, те су узели документа и кофере и сели у аутомобил.

„Нисмо знали куда ћемо, знали смо само да треба да идемо што даље од Украјине", каже Марина.

Неколико сати пошто су кренули, уведено је ванредно стање, а председник Украјине Владимир Зеленски је прогласио мобилизацију војно способног становништва.

На граници са Румунијом, дочекала их је колона аутомобила дуга три километара.

После двосатног чекања, прешли су у Румунију.

Уследило је путовање дуго близу 30 сати, до Црне Горе.

„Да смо касније кренули, Максим не би могао да изађе из земље и ми бисмо морали да останемо, раздвајање није долазило у обзир", каже Марина.

Уточиште на обали или дом заувек

Када су кренули из Кијева, Црна Гора није одмах била циљ. У току путовања су преломили да се упуте на Јадран, где су летовали прошле године.

У Будви не познају никог, а потребну помоћ и контакт с Црвеним крстом добили су преко Фејсбук група за помоћ избеглицама.

Први стан су нашли преко огласа, а потом су се преселили у други, где ће два месеца бесплатно боравити.

Добили су и гардеробу од волонтера, а Кира је кренула у вртић у Будви, у коме има још деце из Украјине, а и једна васпитачица је из те земље.

Пупченкови очекују још једну девојчицу, која ће „можда поранити".

„Због стреса који сам претрпела можда ћу се породити крајем априла", додаје Марина.

Иако су сада на безбедном, брига их не напушта због родитеља који су остали у Украјини, каже Максим.

„У овом тренутку имају шта им треба, али у продавницама хране нема довољно", преноси Марина речи њених родитеља.

Аплицирали су за азил у Црној Гори, како би могли да добију здравствено осигурање, радну дозволу и остала неопходна документа.

Максим намерава да тражи посао да би издржавао породицу.

„Ускоро почиње сезона, тражићу нешто, биће посла, могу да радим као баштован", каже он.

У Кијеву су обоје били запослени, Максим је радио у обезбеђењу, а она у банци.

Живели су у стану, који су скоро реновирали, али сада не знају ни да ли још постоји.

Још се надају се да ће се вратити кући и да ће Марина родити бебу у украјинском породилишту.

Према подацима Централне банке Црне Горе, Руси су претходних година и даље најбројнији страни држављани који у највећој мери купују некретнине на црногорском приморју.

Само у првих девет месеци 2021, руски држављани су инвестирали скоро 13 милиона евра у некретнине на црногорском приморју, показују подаци Централне банке.

Према последњем Попису становништва, домаћинстава и станова у Црној Гори из 2011. године, у овој земљи живи нешто мање од хиљаду Руса и 132 држављана Украјине.

Помоћ за избегле Украјинце

У Будви је Марину и њену породицу, поред осећаја сигурности, дочекала и помоћ Црвеног крста, Будвана, па и Руса који тамо живе.

У седиште Црвеног крста дошао је и један руски држављанин који живи у Будви, са жељом да им остави новчану помоћ.

„Било је јако емотивно, плакали смо", каже Марина.

Сусрет је кратко трајао, нисмо успели да му кажемо све што смо желели, додаје.

ББЦ је ступио у контакт са дародавцем, али је он замолио да остане анониман, у страху од могућих последица по породицу која живи у Русији.

Од 27. фебруара, тужилаштво у Русији бави се проценама њених држављана који наводно помажу другим земљама у активностима против руске државе.

Свака „финансијска, логистичка, консултантска или друга помоћ страној држави у активностима усмереним против безбедности Русије" може се сматрати велеиздајом, пренео је сајт Медуза.

'Сви желимо мир, нико неће рат'

Олга Бабаивска је Украјинка из Харкова и доселила се у Црну Гору пре седам година.

У Будви је отворила салон лепоте, у којем већ неколико година раде и Татјана Маршенко из Белорусије и Аљбина Фајзулина из Русије.

„Свако јутро се загрлим с њих две и молим да се све ово што пре заврши", каже Бабаивска за ББЦ на српском.

Када је чула да у Будву пристижу избеглице из њене родне земље, обратила се Црвеном крсту у жељи да помогне колико може.

Понудила је бесплатно шишање и улепшавање за оне који долазе из Украјине и прикупља одећу, храну и друге потрепштине.

„Сви желимо мир, нико неће рат", каже Бабаивска.

Погледајте и видео о пријатељству Олге, Татјане и Аљбине које помажу избеглицама из Украјине у Црној Гори

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]