Украјина и Русија: Како би рат могао да се заврши - пет сценарија

У ратној магли, некад је тешко видети пут испред себе. Вести са ратишта, дипломатија која се одвија иза кулиса, осећања ожалошћених и расељених; све то уме да постане превише. И зато на тренутак устукнимо један корак и размислимо мало како би сукоб у Украјини могао да настави.

Који су неки од могућих сценарија које разматрају политичари и војни планери?

Мало људи са сигурношћу може да предвиди будућност, али ево неких од могућих исхода.

Већина је суморна.

Кратки рат

Према овом сценарију, Русија појачава војне операције.

Спроводи више неселективних артиљеријских и ракетних напада широм Украјине.

Руске ваздухопловне снаге - које су до сада имале врло сведену улогу- покрећу разорне ваздушне нападе.

Масивни сајбер-напади шире се Украјином, узимајући на мету кључну националну инфраструктуру.

Долази до прекида енергетске и комуникационе мреже. Гину хиљаде цивила.

Упркос храбром отпору, Кијев пада у року од неколико дана. Влада је замењена про-руским марионетским режимом.

Председник Зеленски је или убијен или у бекству, у западној Украјини или чак у иностранству, где оснива владу у егзилу.

Председник Путин проглашава победу и повлачи неке снаге, оставивши за собом довољно њих да одржавају некакву контролу.

Хиљаде избеглица настављају да беже на запад.

Украјина се придружује Белорусији као сателитска држава Москве.

Овај исход ни у ком случају није немогућ, али зависи од промене неколико фактора: руске снаге би морале да остваре бољи учинак на терену, да ангажују више својих снага, а да изузетан борбени дух Украјине почне да јењава.

Путин би могао да постигне промену режима у Кијеву и оконча интеграцију Украјине са Западом.

Али било каква про-руска влада била би нелегитимна и изузетно рањива на побуне.

Такав исход наставио би да буде нестабилан, а могућност за ново избијање сукоба је велика.

Желимо да испричамо вашу причу: Да ли сте ви или ваши ближњи тренутно у Украјини?

Тражимо приче људи са Балкана који су тренутно у Украјини. Каква је ситуација у месту у коме се налазите и како утиче на вас?

Попуните формулар кликом на ОВАЈ ЛИНК и поделите ваша искуства са нашим новинарима.

Дуги рат

Можда је вероватније да ово прерасте у продужени рат.

Можда се руске снаге заглаве, ометене ниским моралом, лошом логистиком и неспособним вођством.

Можда руским снагама буде било потребно више времена да заузму градове као што је Кијев, чији се браниоци боре од улице до улице.

Следи дуго опсадно стање.

Борбе почињу да личе на дугу и бруталну борбу Русије деведесетих да заузме и у великој мери разори Грозни, главни град Чеченије.

А чак и кад руске снаге једном успеју да остваре неку врсту присуства у украјинским градовима, можда ће имати проблема да одрже контролу над њима.

Можда Русија неће имати довољно трупа да покрије једну толико велику земљу.

Украјинске одбрамбене снаге претварају се у ефикасне побуњенике, добро мотивисане и уз подршку локалног становништва.

Запад наставља да им шаље оружје и муницију.

А онда, можда после дугог низа година, уз можда ново вођство у Москви, руске снаге на крају напуштају Украјину, повијене и крваве, баш као што су њени претходници напустили Авганистан 1989. после деценијске борбе против исламских побуњеника.

Европски рат

Да ли би овај рат могао да се прелије преко украјинских граница?

Председник Путин би могао да покуша да поврати још делова некадашњег Руског царства пославши трупе у бивше совјетске републике као што су Молдавија и Грузија, које нису чланице НАТО-а.

Или би само могло да дође до погрешне рачунице и ескалације сукоба.

Путин би могао да прогласи наоружавање Украјине са Запада чином агресије који захтева одмазду.

Могао би да запрети слањем трупа у Балтичке државе - које јесу чланице НАТО - као што су Литванија, да би успоставио копнени коридор са руском обалском ексклавом Калињинградом.

То би било изузетно опасно и ризиковало би рат са НАТО-ом.

Према Члану 5 повеље овог војног савеза, напад на једну њену чланицу напад је на све.

Али Путин би могао то да ризикује ако процени да је то једини начин да сачува власт.

Ако се, можда, суочи са поразом у Украјини, могао би да падне у искушење да даље ескалира ситуацију.

Ми сада знамо да је руски лидер спреман да прекрши дугогодишње међународне норме.

Та иста логика могла би да се примени и на употребу нуклеарног оружја.

Ове недеље је Путин ставио нуклеарне снаге у виши степен борбене приправности.

Већина аналитичара сумња да то значи да је њихова употреба вероватна или да може бити скорија.

Али био је то подсетник да руска доктрина дозвољава потенцијалну употребу тактичког нуклеарног наоружања на бојишту.

Дипломатско решење

Да ли је, упркос свему, још увек могуће дипломатско решење?

„Сада говори оружје, али пут дијалога мора увек да остане отворен", изјавио је генерални секретар Уједињених Нација Антонио Гутерес.

Дијалог се у сваком случају наставља.

Француски председник Макрон разговарао је телефоном са председником Путином.

Дипломате тврде да испипавају терен у Москви.

А, изненађујуће, руски и украјински званичници састали су се ради преговора на граници са Белорусијом. Највероватније нису остварили велики напредак.

Али, пристајањем на преговоре, Путин је чини се прихватио макар могућност споразумног прекида ватре.

Кључно питање је да ли Запад може да понуди оно што дипломате називају „силазном рампом" - амерички израз за излаз са великог ауто-пута.

Дипломате тврде да је важно да руски лидер зна шта ће бити потребно да му Запад укине санкције и да је споразум који чува образ макар могућ.

Замислите овај сценарио. Рат полази лоше по Русију.

Санкције потресају Москву.

Опозиција расте како вреће са лешевима крећу масовно да пристижу кући.

Путин почиње да се пита да ли је ово за њега био превелик залогај.

Он процењује да би наставак овог рата могао да представља још већу претњу по његов положај него понижење његовог окончања.

Уплиће се Кина, извршивши притисак на Москву да пронађе компромис, упозоривши је да неће куповати руску нафту и гас уколико не деескалира ситуацију.

И Путин почиње да тражи излаз.

За то време, украјинске власти увиђају да им је земља разорена и закључују да је политички компромис можда бољи него толико поражавајући губитак живота.

Дипломате се ангажују и постиже се споразум.

Украјина, рецимо, прихвата руски суверенитет над Кримом и деловима Донбаса.

Заузврат, Путин прихвата независност Украјине и њено право да ојача везе са Европом.

То не делује много вероватно.

Али није незамисливо да из рушевина крвавог сукоба изникне један такав сценарио.

Рушење Путина с власти

Али шта је са самим Владимиром Путином?

Кад је покренуо ову инвазију, он је објавио: „Спремни смо на сваки исход."

Али шта ако је тај исход губитак његове власти? Можда делује незамисливо.

А опет се свет у последњих неколико дана променио и о таквим стварима почиње све више да се размишља.

Професор сер Лоренс Фридман, професор емеритус Ратних студија на Краљевом колеџу у Лондону написао је ове недеље:

„У овом тренутку једнако је вероватно да дође до промене режима у Москви као у Кијеву."

Зашто је он то рекао? Можда зато што се Путин упустио у катастрофални рат.

Гину хиљаде руских војника.

Почињу да се осећају економске санкције.

Путин губи подршку у народу.

Можда му запрети народни устанак.

Он употребљава унутрашње снаге безбедности да угуши тај отпор.

Али то полази по злу и довољно чланова руске војне, политичке и економске елите се окреће против њега.

Запад недвосмислено ставља до знања да ако Путин оде и буде замењен умеренијим лидером, Русији ће неке санкције бити укинуте и биће поново успостављени нормални дипломатски односи.

Долази до крвавог државног удара и Путин је свргнут с власти.

Да поновим, то у овом тренутку не делује много вероватно.

Али није ни незамисливо ако људи који су до сада имали користи од Путина више не буду веровали да он може да одбрани њихове интересе.

Закључак

Ови сценарији се међусобно не искључују - помало од сваког могао би да доведе до другачијих исхода.

Али како год да се овај сукоб настави, свет се већ променио. Неће се вратити на претходни статус кво.

Однос Русије према спољном свету биће другачији.

Промениће се и европски односи према безбедности.

А либерални поредак заснован на међународном праву можда је управо добио подсетник због чега уопште постоји.

Тражимо одговоре на ваша питања: Шта желите да знате о утицају сукоба у Украјини на Балкан?

Пошаљите нам ваша питања кликом на ОВАЈ ЛИНК.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]