Русија, Украјина, Балкан и економија: Шта ће бити са руским банкама у Србији и суседству

Док руске трупе нападају Украјину, руска национална валута - рубља пада на историјски минимум, Запад уводи санкције Москви, а о свему томе брину и - клијенти руских банака на Балкану.

Док су из Загреба и Сарајева стизале слике редова људи који су желели да свој новац повуку из руских банака, забринутост се проширила по региону.

Међу забринутима је и Митана Вукчевић, пензионерка из Београда, која свој рачун има у Сбербанци, руској банци која има своја представништва у земљама Балкана.

„Начула сам да се нешто дешава, да ће забранити промет.

„Хтела сам да подигнем нешто мало уштеђевине коју имам у банци", прича Вукчевић за ББЦ на српском.

Умирила ју је порука да Сбербанк Србија добија новог власника - домаћу АИК банку.

„Када ми је стигла та порука, мало сам се смирила", каже ова пензионерка.

АИК банка преузела је власништво над Сбербанк пословницом у Србији почетком недеље пошто је Народна банка Србије проценила да су се стекли сви услови да се изврши ова трансакција.

„Наша банка ће наставити да послује стабилно, ликвидно и веома успешно, без икакве повезаности са претходним акционарима.

„Штедња свих клијената и њихова средства на рачунима у новој банци јесу на овај начин додатно осигурани", наводе у писаном одговору из Сбербанк Србија, сада под именом Наша АИК Банка.

Како додају, све њихове услуге, апликације и сервиси настављају да раде као и до сада.

Нови власник није изненађење

Забринутост и паника међу клијентима очекивана је у оваквим ситуацијама, објашњава Исмаил Мусабеговић, професор Београдске банкарске академије за ББЦ на српском.

„Када банка почне да се љуља због негативних вести, као што је ова тренутна ситуација са руским банкама, клијенти панично повлаче новац, а банка наставља да се урушава", каже професор.

Напомиње да АИК банка већ годину дана покушава да преузме Сбербанку и да је то нормалан поступак.

„Банка ће наставити да послује, само ће се променити име и власништво.

„Мислим да неће бити никаквог проблема", каже професор.

Упозорава да би пословање банке било под знаком питања услед санкција које је Запад увео свим осталим руским банкама да није дошло до трансакције.

Бојан Ранђеловић из Ниша месецима зна да ће банка у којој је вишегодишњи клијент добити новог власника.

„Најављивали су одлазак банке још јесенас и стигле су нам поруке да ће банка добити новог власника."

Иако има стамбени кредит, није забринут.

„Кредит је коректан.

„Нисам имао проблема, чак је било и неког умањења", прича за ББЦ на српском Ранђеловић.

Како ће преживети Сбербанка у региону?

Сбербанк Србија била је у власништву Сбербанк Јуроп АГ са седиштем у Бечу, банкарској групацији која је 100 одсто у власништву Сбербанк Русије.

У оквиру групације пословале су и пословнице Сбербанке у Хрватској, Мађарској, Словенији, Чешкој и Србији.

Нешто слично десило се и са пословницама у другим државама.

Тако је Хрватска поштанска штедионица преузела контролу над руском банком у тој држави, док је Мађарска одузела лиценци банци због „озбиљне ситуације са ликвидношћу и капиталом", наводи се у тексту дневног листа Данас.

Сбербанци је лиценцу одузела и чешка централна банка.

Када је реч о Босни и Херцеговини, Сбербанка је имала две регистроване банке.

У Федерацији Босне и Херцеговине банку је преузела АСА банка, док је Агенција за банкaрство Републике Српске руску банку која послује на територији тог ентитета продала бањалучкој Новој банци, пише Данас.

Пад рубље последица санкција

Пад рубље директна је последица санкција које су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и државе савезнице увеле Русији услед инвазије на Украјину.

Руска централна банка је уједно повећала и количину новца коју испоручују банкомати пошто је потражња за готовином достигла највиши ниво од марта 2020, када је почела пандемија вирусом корона, пише ББЦ.

Пад вредности домаће валуте директно утиче на куповну моћ грађана упозорава Тео Легет економски новинар.

„Једно је блокирати девизне резерве земље попут Ирана или Венецуеле, а сасвим друго деловати против Русије - земље са великим улогом у глобалној трговини веома значајним снабдевача нафтом и гасом", каже Легет.

Упозорава да ће се прве последице осетити у драматичном порасту цена намернице, што за резултат има хиперинфлацију (брз раст цена док вредност валуте нагло опада).

Додаје да су санкције двосмерна улица и да ће се са последицама суочити и западне институције.

„Постоји ризик од контрамера из Русије - потенцијалног удара на извоз енергије", пише ББЦ.

„Банка има неопходне ресурсе и алате за одржавање финансијске стабилности."

Димитриј Песков, портпарол Кремља, уочи хитног састанка Владимира Путина, председника Русије и његових економских саветника кратко је изјавио да су санкције тешке и проблематичне, али и да ће држава одговорити сопственим санкцијама.

„Русија има неопходан потенцијал да надокнади штету од свих санкција", рекао је Песков, преноси ББЦ.

Руска централна банка покушала је да заустави пад валуте повећањем каматних стопа.

Упутила је и апел грађанима истичући да нема разлога за страх.

„Банка има неопходне ресурсе и алате за одржавање финансијске стабилности", наводи се у саопштењу, преноси ББЦ.

Русија има око 630 милијарди долара (око 560 милијарди евра) у резервама.

Део тих резерви је у страним валутама, којима услед западних санкција Москва није у могућности да приступи.

Европска унија, САД, Велика Британија и њихове савезнице одлучиле су да искључе низ руских банака из Свифт система, међународног система плаћања који користе хиљаде финансијских институција.

Овакав потез има за циљ да ослаби руску банкарску мрежу и њен приступ средствима путем Свифт система који је кључан за несметану трансакцију новца широм света.

Тај потез је уследио после одлуке Запада да замрзне руске девизне резерве, која би могла да има разорне последице по финансијску стабилност Русије.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]