Здравље: Шта голо слепо куче може да нас научи о лечењу рака

Није тајна да голо слепо куче, наборани скоро потпуно ћосави глодар са дугим предњим зубима који му вире из уста, није најпривлачнија животиња на Земљи.

Али оно што му недостаје у лепоти, он надокнађује мноштвом изузетних карактеристика које интригирају зоологе и медицинске истраживаче широм света.

Упркос његовој малој величини - висок је између 7,6 и 33 центиметра - голо слепо куче у просеку живи 30 година и отпорно је на хроничне болести, међу којима и дијабетес, и има интригантни репродуктивни систем.

Ова животиња доноси корист и животној средини, понашајући се као „инжењер екосистема" и поправља биодиверзитет тла док се укопава да прави гнездо.

Имуна на старење и бол, ова створења необичног изгледа одавно фасцинирају научнике.

Сада истраживања показују да би она могла да крију кључ за разумевање широког дијапазона људских стања, као што су рак и старење.

Иако смо у прошлости проучавали мишеве и пацове да бисмо разумели тајне људске биологије, научници верују да голо слепо куче има посебне предности за медицинска истраживања.

Heterocephalus glaber, како гласи научно име ове врсте, а које практично значи „ћелави створ другачије главе", домаћа је врста у врелим тропским пределима североисточне Африке.

У дивљини они живе у великим подземним колонијама у којима их има и до 300, са лавиринтом тунела и одаја дужине неколико фудбалских терена.

Сурови услови са мањком кисеоника у којима живи голо слепо куче могли би да објасне неке од необичнијих особина ове врсте.

Већина аеробних животиња би имало проблема у окружењима са тако мало кисеоника, а опет је голо слепо куче најдуговечнији глодар.

Миш сличне величине могао би да поживи две године, за разлику од 30 или више година колико поживи голо слепо куче - кад бисте тај однос пребацили на нашу величину, грубо речено, било би то као да људи имају смежураног рођака који може да доживи 450 година.

Голо слепо куче, које може да се пронађе у Кенији, Етиопији и Сомалији, живи у колонијама од око 70-80 чланова, док неке примају и до 300 животиња.

Изузетно друштвене, у овим колонијама живи једна краљица и оне следе строгу хијерархију.

Чланови имају различита задужења - има оних који доносе назад подземне делове биљака, као што су луковице, корење и кртоле, које једу, поред измета.

Биолошка својства врсте невероватно су јединствена.

Голо слепо куче се сматра „екстремофилом", који може да напредује у екстремним условима под земљом, каже Јуан Сент Џон Смит, истраживач који проучава чулни нервни систем, на Универзитету у Кембриџу у Великој Британији.

Једно од његових најјединственијих обележја је да је тешко рећи колико је тачно старо то голо слепо куче, јер показују врло мало знакова физичког пропадања.

И док се људи смежуравају, седе или су све подложнији хроничним болестима, „стандардни знаци старења које бисте очекивали да видите код већине сисара њима се изгледа не дешавају", каже Смит.

Не постоје ни значајне промене у срчаној функцији, телесном саставу, квалитету костију или метаболизму.

На Универзитету у Кембриџу, Смитов тим држи пет колонија од око 160 ових животиња у просторији загрејаној на око 30 степени Целзијусових и на око 60 одсто влаге.

„Имам ове животиње у Кембриџу већ 10 година и никад ми ниједна није просто умрла природном смрћу", каже Смит.

У заточеништву, он каже да је водећи узрок смрти код голог слепог кучета борба међу јединкама.

Њихов подземни стил живота повећава њихове шансе за опстанак, штитећи колоније од хладноће, кише и екстремних климатских услова.

У дивљини, главни узрок смрти је кад их лове грабљивци као што су змије.

Та слика је веома другачија у односу на најчешће узроке смрти код људи.

„Сваки други човек ће највероватније добити рак", каже Смит.

„Мишеви и пацови имају једнаку вероватноћу добијања рака, али за разлику од њих, голо слепо куче скоро никад не добија рак - врло ретко", каже он.

Разлог зашто голо слепо куче успева да избегне канцер и даље је мистерија.

Током година су изложене бројне хипотезе, али научници не успевају да изнађу уверљиво објашњење.

Према једној теорији, голо слепо куче има посебно ефикасан облик антиканцерног механизма званог ћелијско старење - то је еволутивна адаптација која спречава неконтролисано цепање оштећених ћелија и развијање у канцер.

Друга теорија сугерише да голо слепо куче лучи сложени „супер шећер" који спречава ћелије да се таложе и стварају туморе.

Најновије истраживање усредсређено је на јединствене услове у њиховим телима који спречавају размножавање ћелија рака.

Стручњаци са Универзитета у Кембриџу сугеришу да интеракције са микро-окружењем голог слепог кучета - сложени систем ћелија и молекула који окружују ћелије, а међу којима је и имуни систем - спречавају да дође до болести, уместо урођеног механизма отпорног на рак.

У експерименту на Универзитету у Кембриџу истраживачи су анализирали 79 различитих линија ћелија, израслих из црева, бубрега, панкреаса, плућа и кожног ткива 11 појединачних голих слепих кучића.

Истраживачи су заразили ћелије модификованим вирусима да би им унели гене који изазивају канцер.

На њихово велико изненађење, заражене ћелије голог слепог кучета почеле су рапидно да се размножавају.

Ово је потврдило да животна средина тела голог слепог кучета спречава развој канцера, уместо његових ћелијских својстава.

Можда још не постоји дефинитивни одговор, али знамо да је „канцер фундаментално резултат мутације, која наводи ћелије да се неконтролисано размножавају", каже Смит.

„У поређењу са многим другим врстама, голо слепо куче има веома спору стопу мутације."

Животиње са краћим животним веком обично имају бржу стопу мутације, али, необично, стопа мутације голог слепог кучета је на истом нивоу као код дуговечнијих сисара, као што су, на пример, жирафе.

Спорија стопа мутације значи да је мање вероватно да ће животиња развити мутације и добити рак у датом временском периоду.

Можда најнеобичнија особина голог слепог кучета је да је неосетљиво на бол.

„Ово је вероватно резултат еволутивне адаптације на њихово окружење богато угљен диоксидом", објашњава Смит.

Ваздух који ове животиње издишу богатији је угљен диоксидом од ваздуха у атмосфери.

Ако тај издахнути ваздух остане заточен у подземним тунелима, проценат угљен диоксида расте.

За већину сисара то би представљало проблем.

„Угљен диоксид реагује са водом тако да формира киселину по имену угљена киселина која може да активира нерве да изазове бол", каже он.

Код многих инфламаторних болести, као што су реуматоидни артритис, области натеченог ткива често могу постати киселе и да изазову бол.

А опет, „голо слепо куче не осећа киселину као болну, не на начин на који су лимунов сок или сирће попрскано по посеченој кожи болни", каже Смит.

Он је проучавао молекуларну основу ове толеранције, откривши ген који изазива да се код голог слепог кучета киселина понаша као анестетик умето као активатор чулних нерава.

Жизела Хелфер, професорка физиологије и метаболизма на Универзитету у Бредфорду у Великој Британији, каже да је голо слепо куче такође „савршен модел" за учење о људском пубертету.

Поред дамарландског слепог кучета, голо слепо куче једно је од свега два примера еусоцијалних сисара који живе у колонијама преклапајућих генерација где је само једна женка одговорна за размножавање док остали раде заједно на одгајању накота.

Као и код пчела, висококотирана краљица влада колонијом, парећи се са једним до три мужјака истовремено.

Друге јединке имају различите улоге, као што су радници који копају тунеле колоније зубима налик кљовама и сакупљају храну, доносећи краљици корење и луковице за јело.

Обично постоји један плодан пар по колонији, а остатак животиња не пролази кроз пубертет, објашњава Хелфер.

Међутим, ако се голо слепо куче уклони из колоније, оно ће под хитно почети да прави полне стероиде и животиња ће доживети пубертет.

„Људи имају дугу фазу предпубертета од око осам до 12 година", каже она.

„Кад дете уђе у пубертет, то покреће хормоне у мозгу, што доводи до производње полних хормона и омогућује репродуктивном тракту да сазри."

Ово одражава прогресију пубертета код голог слепог кучета кад се подређене женке изолују од краљице (доминантне женке) у колонији.

За разлику од њега, мишеви и пацови пролазе кроз пубертет посебно брзо, у року од две недеље од рођења, тако да су лош пример за проучавање полних хормона.

Хелфер и други научници се све више окрећу голом слепом кучету да би истражили утицај полних хормона, нарочито естрогена и тестостерона, као и полних хромозома.

Ове информације би могле да баце светло на медицинска лечења као што су блокатори пубертета, хормонска супституциона терапија, вантелесна оплодња и менопауза.

То су све проблеми који се, каже Хелфер, „тренутно налазе на самом прочељу здравства".

Голи слепи кучићи које Хелфер држи на Универзитету Бредфорд фасцинирају због њихове „невероватне интелигенције" и неколико „шашавих" навика.

Унутар њихових изузетно организованих колонија, они имају одаје за гнеждење у којима спавају и тоалете за одржавање станишта чистим, каже она.

Кад су рођена младунчад, она је била запањена кад је видела да је колонија направила „јаслице" за одгајање младунчади голог слепог кучета.

Они се такође „крећу напред-назад" и ретко користе мале округласте очи, уместо тога се ослањајући на сензорне бркове за кретање док су под земљом, објашњава она.

Голо слепо куче такође има јединствени начин комуникације, одређујући ко је пријатељ или непријатељ преко разних дијалеката - слично људима.

Њихово класично оглашавање „цвркутом" преноси информације јединствене за ову животињску групу, за које једна студија сугерише да је научена културолошки, а не добијена генетски.

Звуци се често везују за краљицу, а заједнички одгојена младунчад усвајају тон колоније која их је одгојила, што може да се промени ако краљица буде замењена.

Једна студија наводи 18 различитих вокализација у које спадају позиви на опрез, регрутовање за храну, парење, окупљање у тоалету ради одржавања хигијене.

Кад су грабљивци у блиском домету, неколико јасно раздвојених ћелија за ванредне ситуације користе се за одбрану читаве колоније.

Други начин на који голо слепо куче сарађује у колонији је преко одрживе земљорадње.

Време храњење подразумева доношење у њихове тунеле великих кртола као што су слатки кромпири, са сваким оброком који тежи и до 50 килограма, а који ће да жваћу заједно са другим члановима колоније.

Животиње уклањају отровне спољне слојеве биљке, поједу оброк, а потом прекрију области на којима су јели земљом, омогућивши кртолама да се регенеришу и у будућности постану још један оброк.

И заиста, уз њихове сложену комуникацију, дуге животе, социјалну кохезију и пажљиво управљање изворима хране, голи слепи кучићи испољавају убедљиве знаке високе интелигенције.

Ова створења исказују још неколико изузетних особина.

Иако су истраживања малобројна, у Јужној Африци су сродне врсте обични и пешчарско слепи кучићи слављени као „инжењери екосистема".

У резервату Вејленд Флауер у Дарлингу, око 60 километара северно од Кејп Тауна, налази се једна од најцењенијих локација на свету по биодиверзитету - препуна пољског цвећа, пчела и инсеката.

У склопу постдокторских студија на Универзитету у Преторији, у Јужноафричкој Републици, Никол Хагенах је проучавала улогу коју две различите врсте слепог кучета, обично и пешчарско голо куче, имају у доприносу богатом и плодном тлу ове области.

У њеној студији, која је вршена три године, она је открила да кад копају тунеле, ове две врсте слепог кучета решавају се ископане земље тако што је остављају на површини у хрпама.

Ове хрпе имале су више нивоа хранљивих састојака, нарочито азота, у односу на постојеће тло на површини.

„Ми верујемо да је то зато што је тло испод површине које је гурано горе садржало распаднути непоједен биљни материјал и вероватно измет и урин", каже она.

Земља из тих хрпи такође је била мање компактна од земље која ју је окруживала.

Обично и пешчарско слепо куче су стога помагали биљкама на два начина.

„Као прво, биљкама су потребне хранљиве материје да би расле, а једна од најважнијих хранљивих материја за биљке је азот", каже она.

„Као друго, мање компактна земља са хрпи можда је омогућила води да лакше продре у земљу, што је такође добро за биљке, јер њима треба вода."

Колико год у биолошком смислу интригантни голи слепи кучићи били, они нису баш најједноставнија врста за неговање и сарадњу, што значи да релативно мало истраживачких група из читавог света проучава ову невероватну врсту.

„Иако је њихова екстремна биологија веома фасцинантна, и пружа сјајне увиде, није баш лако било коме да организује властиту истраживачку станицу за ову врсту", каже Смит.

Поред логистике за постизање топлог и влажног окружења, животни циклус голог слепог кучета је дуже од циклуса мишева и пацова.

Обично је потребно 75 дана за порођај и постоји само један пар за размножавање - што доводи до дугог чекања кад се планирају експерименти.

Из тог разлога је Смит организовао Иницијативу за голо слепо куче, да би сарађивао са експертима из других медицинских поља, као што је канцер, и да би они могли да користе његове животиње као подршку за нове правце у истраживањима.

Смитова колонија голих слепих кучића, ако доживе природну старост, вероватно ће надживети његову каријеру.

„Врло мало људи на свету има много примерака голог слепог кучета старијих од 30 година. На пример, животиње рођене у мојим колонијама неће достићи максимални животни век док ја не будем отишао у пензију", каже он.

Ако научници буду успели да разлуче зашто ови сисари екстремофили живе дугим здравим животима, могли би да „преведу" то знање на превентивне мере лечења или лекове који лече канцер, каже Смит.

А могло би да буде и других користи од истраживања ових изузетно необичних животиња, од којих је неке можда тешко предвидети.

Смит користи пример ПЦР тестова за откривање ковида-19.

„Разлог зашто ПЦР тестови функционишу је зато што користе ензиме који су извучени из врста бактерија које живе у термалним изворима Јелоустонског парка", каже он.

„Живот на високим температурама значи да су се ензими бактерија развили тако да буду стабилни на високим температурама на којима се биолошке реакције дешавају брже."

„Ако не будемо проучавали екстремну биологију, пропустићемо много тога."

Погледајте и видео: Како осе могу да помогну у хируршким интервенцијама

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]