Светски дан борбе против рака: Мрави могу да нањуше рак, открива нова студија

Захваљујући њиховом веома осетљивом систему чула њуха, мрави би једног дана могли да се искористе за откривање рака код људи, показала је нова студија.

За сада су научници први пут открили да мрави могу да открију ову болест код мишева.

„Мрави могу да се обуче за десет минута да нањуше рак у мишјој мокраћи", рекао је за ББЦ Батист Пикере, главни аутор студије.

Пикере је започео истраживање на овом пољу 2017. и успео је да обучи мраве да разликују здраве ћелије од ћелија рака узгојених у лабораторији.

Али сада је његов тим отишао корак даље - овај пут су мрави открили човечје туморе у мишевима.

Обучавање мрава да открију малигни мирис

Пикере и његов тим су користили технику звану ксенографт - трансплантацију човечјег рака дојке у мишеве и допуштање да он расте.

Потом су сакупили узорке мокраће здравих мишева и оних са раком.

„Током обучавања, ставили смо мраве у кружну арену и поставили храну као награду поред урина мишева са раком", каже он.

Кад мрави пронађу награду, они повежу мирис канцерогених ћелија са њом и науче да га препознају.

„Ћелије су као фабрике, потребне су им хранљиве материје да живе и производе отпад.

„Канцерогене ћелије производе отпад који може да се препозна по мирису", каже Пикере.

Конкретно, објашњава студија, канцерогене ћелије имају специфична нестална органска једињења која могу да се препознају у мокраћи или задаху.

Током процеса обучавања, мрави би се задржавали дуже око канцерогених узорака мокраће чак и пошто су научници уклонили награде.

Да ли мрави могу да се користе за откривање рака код људи?

Не још, каже Пикере.

„Да бисмо наставили даље, морали бисмо да почнемо да тестирамо људску мокраћу", додаје он, али то би било компликованије од тестирања мишје мокраће.

Обучавање мрава да препознају канцерогени мирис код људи подразумевало би многе променљиве, као што су старост, пол, исхрана, али и специфични мирис који има сваки човек.

„Немају сви људи исти мирис, он се разликује од особе до особе, и ми не знамо да ли мрави могу да се усредсреде само на канцерогене ћелије", објашњава Пикере.

Али он је решен да настави истраживање јер верује да мрави могу да буду изузетно ефикасни и јефтини детектори који не захтевају много времена за обучавање.

„Једна од предности могла би да буде чињеница да мрави живе у колонијама и деле информације међу собом", каже он.

Пикере подозрева да ако се 10 одсто колоније мрава обучи да открива рак, они би могли да пренесу то знање осталима.

„Можда би се та информација раширила и не бисмо морали да губимо време на обучавање читаве колоније", додаје.

Већ се показало да ова теорија функционише код пчела, али јој је потребно додатно испитивање код мрава, каже Пикере.

Које друге животиње могу да помогну у откривању рака?

Десет година је доктор Дебаџит Саха са Мичигенског државног универзитета проучавао скакавце и њихову способност да помогну у откривању канцерогених ћелија.

Његов тим је открио да скакавци могу да нањуше разлику између канцерогених и здравих ћелија.

Али они не покушавају да обуче скакавце, већ да им завире у мозак.

„Можемо да стигнемо директно до њиховог мозга помоћу постојећих сазнања из неуронауке како бисмо направили модел на основу нервних сигнала", каже доктор Саха за ББЦ.

Они се надају да ће им знање које стекну проучавајући мозак скакаваца дати основу за прављење уређаја који користи мирисне неуроне инсекта за откривање рака само из даха пацијента.

„Допада ми се читава та идеја коришћења биолошких организама и размишљања о томе како да се искористе за откривање болести", каже Саха.

Али не могу да помогну само инсекти.

У Великој Британији, добротворна организација по имену Пси за откривање медицинских стања ради на изради електричног носа који може да нањуши рак простате.

„Наш рад је започео испитивањем да ли пси могу да открију рак бешике.

„Он се бавио ефикасношћу паса приликом његовог проналажења у узорцима узетим из мокраће пацијената оболелих од рака", рекла је за ББЦ Софи Азиз, шефица истраживања и комерцијалног развоја.

Ова добротворна организација је 2004. обучила шест паса различитих раса и открила да је дијагностичка тачност била три пута већа од стопе пуког случаја.

Касније студије потврдиле су да пси могу да нањуше рак бешике са тачношћу од око 90 одсто.

Друга студија је показала да пси могу да нањуше рак јајника из узорака крви пацијената.

Обучени пси успели су да га открију у 99 одсто случајева.

Следеће је било истраживање ради израде електронског носа, али се испоставило да је то мало проблематичније због нијанси у мирисима.

„Нарочито кад су у питању болести, мириси умеју да буду различити у зависности од личног микробиома особе и реакције њеног властитог имуног система на болести", каже Азиз.

Али она верује да ново истраживање инсеката може да буду комплементарно са другим студијама за откривање рака.

„Што више можемо да сазнамо о животињском царству, то боље.

„Што више истраживања потекне од група као што је наша, или од научника који проучавају како мрави откривају рак, то боље. Све то помаже у израђивању шире слике", каже Азиз.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]