Украјина, Русија и Србија: „Нећемо да национализујемо имовину руских фирми" - каже Вучић, незадовољство ставом Турске око Косова

Текст је ажуриран 2. марта

Србија се налази под „изузетним притиском услед тектонских промена на светској политичкој сцени", али ће држава предузети „све мере" како би умањила утицај на српску привреду и политику земље, рекао је председник Србије Александар Вучић у обраћању 2. марта.

Рекао је да се Србија на седници Генералне скупштине УН 2. марта придружила осуди напада на Украјину зато што то „нисмо смели да прећутимо због историје", али и да се у тексту не помињу било какве санкције.

Изразио је бојазан да ће доћи до избацивања Русије из УН, што би „могло да повуче промену Резолуције 1244" Савета безбедности УН о Косову.

Резолуција 1244 усвојена је дан после потписивања Војно-техничког споразума из Куманова који је означио крај НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године.

Између осталог, потврдила је „приврженост свих држава чланица (Уједињених нација) суверенитету и територијалном интегритету Савезне Републике Југославије" - државе која више не постоји, али је наложила повлачење југословенске војске и полиције са Косова и Метохије - стављајући ову територију под међународну управу.

Русија је покренула инвазију на Украјину 24. фебруара, а званични Београд је више од 36 сати после тога изнео став да подржава територијални интегритет Украјине, али и не жели да уводи санкције Русији.

Вучић је тада рекао да Србија најискреније жали због свега што се догађа на истоку Европе, али није директно одговорио на питање да ли осуђује агресију Русије.

„Србија ће се о питању санкција руководити искључиво заштитом својих виталних и економских и политичких интереса.

„Због искуства са санкцијама Запада с краја прошлог века, али и чињенице да су у Републици Српској и даље изложени санкцијама, Србија сматра да није њен витални интерес да уводи санкције било којој држави", поручио је председник Србије на претходној конференцији за новинаре 25. фебруара.

Европска унија је до сада увела низ оштрих мера против Русије и изразила очекивање да ће се Србија придружити.

Вучић је и 2. марта поновио да Србија неће уводити санкције Русији.

Први пут од 1997. године, Генерална скупштина УН одржала је хитно заседање и 2. марта је усвојила резолуцију којом се осуђује руска инвазија и позива је да одмах повуче све снаге из Украјине.

За резолуцију је гласала 141 држава, против - пет (Русија, Белорусија, Северна Кореја, Сирија, Еритреја), а 34 земље су биле уздржан, међу њима и земље бившег СССР-а: Јерменија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан.

Србија се на седници ГС УН придружила осуди напада на Украјину, у тексту се нису помињале санкције, рекао је председник Александар Вучић у новом обраћању.

Вучић је додао да је Србија „припремила протестну ноту Турској", због могућности да ова земља подржи пријем Косова у чланство НАТО, али је изразио наду да „неће морати да је упути".

„Свакако не доживљавамо као пријатељски потез изјаву која је дата у разговору са (председницом Косова) Вјосом Османи и чињеницу да је Реџеп Тајип Ердоган рекао да ће не питајући никога Турска увек самостално донети одлуку о пријему Косова у чланство НАТО-а", нагласио је Вучић.

„Нећу да улазим у друге ствари...", наставио је Вучић и застао: „Боље је да штитим наше интересе, боље некад прећутати".

Председник Турске Реџер Тајип Ердоган изјавио је да његова држава „подржава и да ће се залагати за улазак Косова у Северноатлантску алијансу", после састанка Османи, пренела је Ал џазира.

„Нећемо да национализујемо руску имовину"

Говорећи о утицају рата на Украјину на кретања на тржишту енергената и прехрамбених производа, Вучић је рекао да земља „има робне и енергетске резерве за више од два месеца".

Додао је да се ради на томе да се „у наредне две недеље до чепа" напуне сва складишта у земљи, док у Европи скачу цене енергената.

„Србија ће формирати девет или десет тимова који ће пратити ситуацију са нафтом, гасом и снабдевањем другим производима", навео је Вучић.

Поручио је и да неће бити национализације руске имовине у Србији.

„Не желимо да отимамо оно што припада Руској Федерацији", навео је и додао да ће у случају да имају потешкоћа понудити добру цену.

Наш банкарски сектор је стопроцентно сигуран, изјавио је Вучић и нагласио да држава данас на рачуну има више од 156 милијарди динара, или 1,4 милијарде евра.

„Имамо довољно новца", додао је.

Вучић је нагласио и да Србија неће дозволити извоз оружја у Украјину, као ни транзит оружја преко територије земље.

Званичници Европске уније, која је оштро осудила руску агресију и увела пакет санкција Русији, очекивали су од Србије да се и раније прикључи овим мерама, као део усклађивања спољне политике у процесу прикључења.

Вучић се запитао и шта би се десило када би Србија преко ноћи увела санкције Русији и понудио је свој одговор

„Да уводимо санкције онима који нама нису увели санкције деведесетих, који сада нису увели санкције Републици Српској, који су нас 2015. сачували у Уједињеним нацијама?

„Ми то урадимо и сутра више нема Резолуције 1244 - нема ничега."

Наводећи да је уморнији него икад у досадашњем мандату, председник Србије рекао је да је био изложен бројним, готово нескривеним притисцима.

„Србија се налази на европском путу јер је то њено опредељење, али неће хрлити у непријатељства јер неко од ње то тражи", рекао је Вучић 25. фебруара.

Зашто је Београду тешко да се изјасни?

С једне стране српске дипломатске дилеме стоји готово апсолутна зависност земље од руских енергената и подударање ставова Русије и Србије о независности Косова.

Русија се, као стална чланица Савета безбедности Уједињених нација, оштро противила признавању независности Косова.

„Требало би јако много државничке храбрости да се иде насупрот већинском јавном мњењу у земљи, али ја мислим да би Србији то било итекако потребно.

„У српском јавном мњењу доминира емотивни, а врло често и ирационални став, пре свега због бомбардовања 1999. године", каже дипломата Иво Висковић за ББЦ на српском.

С друге стране дипломатске дилеме је чињеница да Украјина такође никада није признала независност Косова, гласно јој се противећи.

На украјинској страни је и Европска унија (ЕУ), у чијем би чланству Србија, бар према званичној политици, желела да се нађе.

Европске интеграције подразумевале би усклађивање спољне политике Србије са ЕУ, што су по овом питању већ учиниле све земље које су у процесу придруживања - уз делимичну ограду Босне и Херцеговине (БиХ), где су два од три члана Председништва БиХ осудила руски напад.

„За мале земље, једна од теорија спољне политике је теорија ћутања која подразумева да постоје ситуације у којима је некој земљи ризично заузети било какав став - позитиван или негативан, па чак и неутралан.

„Најчешће се говори о томе да постоји претња унутрашње дестабилизације подељених друштава и да се због тога бира овакав став", сматра професор загребачког Факултета политичких наука Дејан Јовић у изјави за ББЦ на српском.

Он каже да се овакав став разликује од уобичајених неутралних позиција.

„То није неутралност, иако Србија има и формалну одлуку о војној неутралности, јер би она била свесна и трајна одлука за коју би се тражила сагласност у свим ситуацијама, као и нека врста обећања.

„То није несврставање, већ избегавање става."

Војна неутралност Србије дефинисана је у Резолуцији Скупштине Србије која је донета у децембру 2007. године.

Ипак, Јовић додаје да и политика неизјашњавања носи низ проблема.

„Парадоксално је што је та политика остала од претходних власти, а председник Вучић све критикује, док је заправо ту политику пригрлио и промовише је.

„У досадашњим ситуацијама, видимо да је Вучић настојао да избегне било какав одговор, посебно тамо где су дилеме Косово или европске интеграције - у овом случају, то би могло да буде и директно корисно за Србију."

Иво Висковић, некадашњи амбасадор Србије у Немачкој, питање опредељивања у светским кризама илустроваће анегдотом из Хладног рата, сукоба Истока и Запада у другој половини 20. века који је вођен готово свим средствима, осим оружја.

„Кад су земље Варшавског уговора 1966. године ушле у Чехословачку, била је једна шала са питањем шта је то хистерија у међународним односима - када Руси туку Чехе, а Југословени вриште за њих.

„Ми смо јако дуго били навикнути да се изјашњавамо о свим питањима, па је тек покојни премијер Зоран Ђинђић у неким ситуацијама говорио да је дошло време да се уопште не изјашњавамо."

Трупе Варшавског пакта, источноевропског војног блока предвођеног Совјетским савезом, тенковима су угушиле покушај реформи у тадашњој комунистичкој Чехословачкој.

Погледајте видео: Како је Путин дочекан у Београду

Крим као тест

Када је Русија 2014. године извршила анексију Крима, полуострва које је део Украјине, званични Београд први пут се нашао у сличној компликованој позицији.

Европска унија, којој Србија званично тежи да се прикључи, увела је санкције Русији, очекујући од Србије да им се придружи у склопу усаглашавања спољне политике.

То се, међутим, није догодило.

Србија није гласала ни за усвајање резолуција у Уједињеним нацијама у којима се осуђује анексија и констатује кршење људских права на Криму.

Ипак, Србија никад није признала Крим као део Русије, опредељујући се да на овај начин поштује територијални интегритет Украјине.

Колика је цена „теорије ћутања"?

Иако постоји изрека да је „ћутање злато", директор бриселске канцеларије Немачког института за међународну политику и безбедност Душан Рељић сматра да му се цена већ сад може назрети.

„Подозрење на Западу према државама као што су Мађарска и Србија, које имају ауторитарне власти и прилично изграђене односе са Путиновим режимом, само ће да расте.

„Људи на Западу препознају да се штампа блиска властима у Србији потпуно сврстала уз Путина који је напао Украјину, а то директно срозава углед Србије", сматра Рељић.

Због свега тога, дипломата Иво Висковић каже да ће одлуке бити неопходне.

„Сматрам да у овој ситуацији ипак морамо да се изјаснимо - не тешким речима, али у питању је пре свега принципијелност.

„Не можемо очекивати подршку других по питању Косова, ако се сами не изјаснимо по овом питању", јасан је Висковић.

Душан Рељић сматра да ниједна власт у Србији, која намерава да остане при томе да је Косово у међународно-правном смислу део Србије, не може да прихвати насилну промену граница било где.

Висковић каже да је због тога неопходно да одлуке донесе Србија, али и да Европска унија пружи јаснију подршку.

„На кратки рок, та политика Србије није пријатна, али на дуги рок, потребно је наћи храбрости и код државног руководства, али и разума код јавног мњења да се Србија определи за европску будућност.

„Ту би Запад требало да има мало већу ширину у сагледавању ситуације на Балкану - то једино у Србији може довести до преокрета, давање јасног времена чланства у Европској унији."

Уколико то изостане, Душан Рељић упозорава да би јаз, пре свега економски, између чланица ЕУ и земаља које практично окружује само наставио да расте и у периоду после украјинске кризе.

„Паметна политика Запада и ЕУ била би да сагледа шта може да уради да без одлагања поспеши друштвено-економску интеграцију региона са Европском унијом.

„Кроз бесповратна улагања у саобраћајну, енергетску и еколошку инфраструктуру, регион и Србија били би интегрисани на Запад јер тренутно долази до удаљавања, а не приближавања", сматра Рељић.

Упозорава да само необавештени могу да се надају да ће се у овој кризи створити пречице за чланство Србије у ЕУ.

Да ли ћутање води ка новим несврстанима?

Када је 1961. године у Београду одржана прва конференција Покрета несврстаних у тада дубоко подељеном свету на Исток и Запад, теорија неутралности добила је сасвим нови облик и покушај практичне примене.

Тадашња социјалистичка Југославија била је једна од предводница покрета који је окупио земље које су се нашле између два блока.

„Југославија је желела да има конструктивну улогу, замишљала је нови свет, имала је велики број савезника и формирала је алтернативу блоковима, док тренутно не постоји таква могућност јер ми нисмо у биполарном поретку са чврстим структурама.

„Ипак, политика неутралности би могла да буде добра основа да се каже да нас се не може третирати као да смо чланови ЕУ или НАТО", сматра загребачки политиколог Дејан Јовић.

Са њим је сагласан амбасадор Висковић који сматра да светски услови у потпуности онемогућавају сличност позиција тадашње Југославије и садашње Србије - ма колико да та сличност може деловати привлачно.

„У светским размерама, ми из времена униполарног света улазимо у мултиполарност и то би директно онемогућавало несврстаност.

„У свету постоји три или четири ватре и ту је тешко играти политику несврставања", закључује Висковић.

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Желимо да испричамо вашу причу: Да ли сте ви или ваши ближњи тренутно у Украјини?

Тражимо приче људи са Балкана који су тренутно у Украјини. Каква је ситуација у месту у коме се налазите и како утиче на вас?

Попуните формулар кликом на ОВАЈ ЛИНК и поделите ваша искуства са нашим новинарима.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]