Безбедносне стратегије Србије: Између прошлости и будућности

Војна неутралност Србије, као и чланство у Европској Унији први пут су се нашли у стратегијама националне безбедности и одбране, које је Влада Србије усвојила почетком августа.

Премијерно се у стратегијама као одбрамбени циљ помиње и очување Републике Српске у дејтонској Босни и Херцеговини.

Практична сарадња са НАТО-ом се дефинише као заједнички интерес, а сарадња са ОДКБ - Организацијом Уговора о колективној безбедности у којој главну реч има Русија, окарактерисана је као опредељење, наводи се у предлогу Стратегије одбране.

„Нове стратегије доносе и измене у структури система националне безбедности, тако што се увећава улога председника Републике на уштрб Владе, умањује улога контроле и надзора над системом и у систему, а начела непристрасности и политичке неутралности сасвим су ишчезла", каже за ББЦ на српском Јелена Пејић, истраживачица Београдског центра за безбедносну политику.

„Документи окренути будућности"

Ови највиши стратешки документи могли би да буду усвојени у октобру, изјавио је помоћник министра за политику одбране Милан Ранковић.

„Основна полазишта новог нацрта обе стратегије су очување суверенитета и територијалне целовитости, европске интеграције, брига о српском народу ван граница Србије, што је јако битно за нас, као и војна неутралност, и ефикасна правна држава", навео је Ранковић.

Како је додао, у оквиру очувања суверенитета и интегритета наглашене су и позиције о Косову и Метохији као саставном делу Србије, где се наглашава важност Уједињених нација и потпуне примене Резолуције 1244 СБ УН.

„Та два документа, којима су по први пут јасно дефинисани национални и одбрамбени интереси, окренути су будућности не само Србије, већ и целог региона", додао је.

Политика војне неутралности

„Добра ствар је што ћемо имати акционе планове и годишње извештаје о спровођењу стратегија, које ће разматрати и Народна скупштина у надлежним одборима. Надам се да ће та пракса бити смислена и да ће заживети", додаје Пејић.

Влада Србије се у стратегијама написмено определила да неће ући у војно-политичке савезе, чиме се доказује политика војне неутралности.

Разлику између опредељености да се сарађује са Русијом и интереса да се сарађује са НАТО, треба тумачити „између редова", каже Пејић.

„Са НАТО сарађујемо јер морамо, јер нам доноси бројне користи, а са ОДKБ јер желимо, јер нам је то срцу драго", истиче Пејић.

Дејтонска БиХ одбрамбени циљ

Очување Републике Српске као ентитета у саставу Босне и Херцеговине у складу са Дејтонским споразумом и унапређење положаја Срба у региону и свету од посебног је значаја за безбедност и одбрану Републике Србије, пише у стратегији одбране.

У документу пише и да ће Србија наставити да унапређује специјалне паралелне односе са Републиком Српском.

„Ово би требало да буде спољнополитички циљ, а не одбрамбени, и у овом региону сигурно се неће добро протумачити. Томе доприносе и изјаве попут оне министра Вулина од пре неки дан како `Република Српска нема своју војску, али српски народ има своју војску`", наводи Пејић.

Министар је то изјавио у више наврата, током посета Републици Српској.

Да су текстови стратегија политички обојени сматра и Никола Лунић, извршни директор Савета за стратешке политике.

„Ови документи делују дословно као да их је у појединим сегментима писао Покрет социјалиста, а не Министарство одбране", каже он за ББЦ.

Национална стратегија би требало да дефинише националне вредности, додаје, али Србија нема ни то, ни стратегију спољне политике.

Када је реч о улози председника у систему одбране, Лунић сматра да председник треба да има овлашћења, али да се уведу јасни контролни механизми.

„Предвиђено је да контролни механизми буду у оквиру Савета за националну безбедност, али то тело нема ресурсе да спроведе контролу. Биће интересантно видети акционе планове, који ће то разрадити", истиче Лунић.

Косово - један од највећих изазова

Међу главним безбедносним изазовима у стратегијама наведене су, поред оружане агресије, „сепаратистичке тежње у потпуности испољене на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија", које су се негативно одразиле и на делове југа Србије, као и „противправно једнострано проглашена независност" Косова.

Те „наслеђене формулације" представљају опструкцију даљем напретку преговора Београда и Приштине, оцењује Лунић.

„Председнику, који води дијалог, таквим речником намећу се ограничења у преговорима, што може бити контрапродуктивно", наводи он.

Заменик министра одбране Kосова у оставци, Бурим Рамадани написао је на Фејсбуку да је неколико недеља пошто је Kосово утврдило безбедносну стратегију модернизације, Србија усвојила своју „милошевићевску стратегију" и да је разлика међу тим стратегијама „концептуална, дубока и разлика између добра и зла".

Јелена Пејић указује и на разлику између предлога који су послати парламенту и нацрта који је прошле године био на јавној расправи.

„Занимљиво је да је у предлогу додато изричито именовање „Велике Албаније" као великодржавног пројекта који прети читавом региону", наводи Пејић.

Концепт тоталне одбране

У обема стратегијама разрађен је концепт тоталне одбране, који је 2009. поменут у Стратегији одбране у који би могли да буду укључени сви грађани.

Тотална одбрана је и цивилна и војна, спроводи се непрестано - и у миру, и у рату, и у ванредном стању.

„Разрађује се кроз различите националне политике, на пример, кроз образовну политику која треба да укључи и промоцију родољубља и спремности грађана да бране своју земљу", истиче истраживачица БЦБП-а.

Спровођење овог концепта донекле је, каже, већ почело и поновним разматрањем увођења обавезног војног рока и обавезним полумесечним обукама за резервисте.

„Можемо очекивати да ће сви одрасли грађани морати да прођу неку врсту обуке за одбрану земље, да ће се и деца у основној и средњој школи обучавати у ту сврху и то у оквиру родољубивијих наставних планова", напомиње Пејић.

Шта не пише у стратегијама?

У предлогу Стратегије националне безбедности највећа промена у односу на прошлогодишње нацрте, како Пејић каже, односи се на додавање неоправдано изостављених обзира заштите животне средине која јесте важан и угрожен национални интерес.

„С тим у вези, избрисана је и могућност преиспитивања нуклеарне политике Србије, што би било погубно за нас и није у складу са нашим европским путем", наводи она.

Као изостављену безбедносну претњу - Лунић наводи контролу малог и стрељачког оружја.

„То је оружје у нелегалној својини код људи и представља изазов за цео Балкан", каже Лунић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]