Косово и Србија: Седница Савета безбедности УН на 20. рођендан Резолуције 1244

Док се војска Србије повлачила са Косова, пре 20 година у Уједињеним нацијама усвојена је вероватно најцитиранија резолуција на Балкану - резолуција 1244.

Косово је у међувремену прогласило независност, преговори Београда и Приштине трају већ годинама и ова резолуција више нема исти значај, али аналитичари кажу да од њеног усвајања - није било значајнијих дипломатских помака.

На дан када је овај документ усвојен, Савет безбедности УН-а на истом месту расправља о истој теми - кризи на Косову и то 114. пут. Као ни резолуција, ни ове седнице немају више великог значаја, додају стручњаци.

„На седници можемо очекивати један мали дуел. Руси ће нападати због њиховог човека из УНМИК-а, критиковати НАТО, проћи ће у размени оптужби и на томе ће се и завршити", објашњава спољнополитички аналитичар Бошко Јакшић за ББЦ на српском.

Припадник Мисије привремене управе УН-а на Косову (УНМИК), иначе руски држављанин, повређен је и ухапшен у акцији косовске полиције на северу Косова 28. маја.

Резолуција 1244 усвојена је дан после потписивања Војно-техничког споразума из Куманова који је означио крај НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године.

Између осталог, потврдила је „приврженост свих држава чланица (Уједињених нација) суверенитету и територијалном интегритету Савезне Републике Југославије" - државе која више не постоји, али је наложила повлачење југословенске војске и полиције са Косова и Метохије - стављајући ову територију под међународну управу.

Мали домети седнице

У оквиру редовне седнице СБ о Косову, која се доскоро одржавала четири пута годишње у Њујорку, шеф УНМИК-а Захир Танин даће кратак преглед најновијих догађаја и последњег извештаја генералног секретара.

Србију представља шеф дипломатије Ивица Дачић.

Од усвајања Резолуције 1244 одржано је 113 седница Савета безбедности - редовне, ванредне, отворене и затворене, као и десет посебних састанака на којима су само прочитана председничка саопштења.

Велика Британија тражила је недавно да се питање Косова заувек скине са дневног реда овог тела, док су Американци и Руси сматрали да седнице треба да се одржавају два, односно три пута годишње.

Постигли су компромис у фебруару: ове године биће их три, а од 2020. одржаваће се два пута годишње - у априлу и октобру.

Значај предстојеће седнице је прилика да Србија на довољно важном месту изнесе јасно став, каже за ББЦ професор Правног факултета Универзитета Унион Владан Кутлешић.

Ни он не очекује много од ове расправе.

„Не верујем да је реално да СБ донесе неку јединствену оцену, макар да она буде помиритељска и квазисиметричног става - да се позивају обе стране да нешто ураде".

Кутлешић каже да је седница још једна прилика да земље чланице Савета безбедности још једном искажу подршку страни за чије се интересе залажу - био то Београд или Приштина.

Савет безбедности има 15 чланова - пет сталних Америка, Русија, Кина, Велика Британија и Француска и 10 ротирајућих које бира Генерална скупштина УН на период од две године.

Да би се донео заједнички став потребно је да га подржи већина чланова Савета безбедности, али да нико од такозване велике петорке не буду против, напомиње Кутлешић.

„Мало је вероватно да се овде сви бар и прећутно сагласе - гласају ногама, како се то каже. Рецимо, када је доношена Резолуција 1244 Кинези су изашли из сале", истиче Кутлешић, који је 1999. као специјални изасланик југословенског председника Слободана Милошевића био члан делегације у Рамбујеу.

Преговори у француском градићу Рамбујеу у фебруару 1999. године су последњи дипломатски покушај заустављања оружаних сукоба на Косову.

Бурни мај

Од последње седнице Савета безбедности коју је Дачић описао као „једну од најпозитивнијих", јер су чланице Савета безбедности једногласно осудиле увођење косовских такси од 100 одсто на робу из Србије и Босне и Херцеговине, економска ситуација се није много променила. Ова седница одржана је 7. фебруара.

Политичка и безбедносна, пак, јесте - косовска полиција је 28. маја на северу Косова ухапсила 28 људи - 20 Срба, седам Албанаца и једног Бошњака. Србија је подигла борбену готовост, а Приштина саопштила да су хапшења део акције „сузбијања организованог криминала".

Готово извесно, на предстојећој седници Савета безбедности ће бити речи и о руском члану УНМИК-а Михаилу Красношчековом, који је заједно са српским колегом из УН-а Дејаном Димићем, тог дана био међу повређенима и ухапшенима.

Званичници УН-а за ББЦ рекли су да припадници УНМИК-а имају имунитет од било ког облика хапшења или притварања.

Резолуција 1244 и даље на снази

Резолуција 1244, на коју се у Србији редовно позива, чест је аргумент свих који сматрају да је Косово јужна српска покрајина.

Како је донета и због чега је битна?

„Начин доношења Резолуције 1244 је неуобичајен - донета је по Глави седам (Повеље УН), у ситуацији кад је угрожен светски мир. То значи да има не само политичку, већ и правну обавезност".

Та резолуција, подвлачи он, важи све док се изричито не укине или док се не склопи споразум Београда и Приштине, који би је учинио беспредметном.

„Готово је тајна да она свих ових година остаје на снази", напомиње Кутлешић.

„Фактички то може да значи веома мало. УНМИК не може престати док год постоји Резолуција, али може да се сведе, симболички речено, на једног човека. Исто важи и за војну управу - КФОР", наводи Кутлешић.

Међутим, истиче професор, јавност није довољно упозната са функционисањем међународних организација, у овом случају Савета безбедности - чак и када донесу једногласне одлуке, не мора да значи да ће оне имати неке практичне последице.

„Већ 40 година постоји једногласна одлука о осуди турске агресије на Кипру и непризнавању Републике Северни Кипар и ништа. У међународним односима фактицитет је много јачи од легалитета".

Непрекидни су покушаји последњих 12 година да се Резолуција 1244 укине и умањи њен значај, додаје, али због противљења Русије, а најчешће и Кине, то се не дешава.

„Решења која су у њој предвиђена, по мом личном мишљењу - да нагласим, нису више актуелна ни у једном погледу. Исход тих решења је веома озбиљна промена фактичке ситуације".

Они који заступају ставове косовских Албанаца били су овлашћени да оцењују напредак привремених институција јачањем њихових капацитета и преношењем надлежности, објашњава Кутлешић.

„У складу са тим домет примене те Резолуције је слабио. Из године у годину је све мањи - одлазак Еулекса је пример тога".

„Дипломатска козметика"

Када је реч о великој петорци, треба подсетити да је косовски председник Хашим Тачи пре неколико месеци тражио да се у дијалог Београда и Приштине, који се води под окриљем Европске уније, укључи Америка, док је српска страна тражила увођење Руса у преговоре.

„Укључивање Руса и Американаца, у оваквом тренутку њихових односа, гарант је да ништа не може да се постигне око Косова, уз једну ограду - ако се договоре", каже Јакшић.

Ако би се Вашингтон и Москва договорили на неком вишем нивоу о другим стварима - питањима Крима, Грузије и санкција, сматра он, тад би можда Руси пристали на договор око Косова.

„У том случају би одустали од замрзнутог конфликта који им иде на руку. Највећи утицај који Русија има иде преко Косова", истиче Јакшић.

Глобални, шири услови су компликованији него што су били у децембру. Тада је на хитној седници Савета безбедности посвећеној Косову, председник Србије Александар Вучић упозоравао на најаве формирања војске Косова и опасности које носи увођење такси.

„Нисмо ништа ближи споразуму. Вучић и даље говори да је разграничење најздравија опција, а иде у Париз да разговара са Макроном и Меркеловом, који су изричито против разграничења", подсећа он.

Косовско питање се сада претвара у битку између Руса и Американаца на једној, а Европљана на другој, сматра Јакшић.

„И Москва и Вашингтон желе да поткопају ЕУ, ово им је још једна прилика за то. То онда наводи на закључак да решење није на хоризонту. Осим у случају да се сви договоре - тад решење може преко ноћи може да се направи".

Ако се не рачуна стање на терену које се мењало у корист Приштине, од доношења Резолуције 1244, сматра Јакшић, за 20 година није направљен ниједан велики дипломатски помак.

„Можда је помак било потписивање Бриселског споразума, али он шест година није примењен, зато сматрам да је све што је постигнуто досад - нека врста дипломатске козметике", закључује Јакшић.

Шта пише у Анексу 1 Резолуције 1244?

Министри Групе 8 су усвојили доле наведене опште принципе о политичком решењу кризе на Косову:

Једанаест година након једностраног проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Од земаља чланица Европске уније Косово нису признале Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама - то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињене нације.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]