Астрономија и Азија: Индија започела амбициозну мисију на Месец, ракета Чандрајан лансирана

У петак 14. јула после подне, огромна ракета која носи летелицу, истраживачки ровер и милијарду снова полетело је ка Месецу из источне Индије.

Уколико све буде текло по плану, Индија ће бити прва земља која ће 'сигурно спустити' (без оштећења) ровер на Месечев Јужни пол, до сада неистражени део Месеца.

Површина пола је опасан терен са много кратера и стрмих литица.

Поједини кратери нису били обасјани сунчевим зрацима милијардама година што је довело до екстремно ниске температуре од -203 степена Целзијуса која представља велики изазов за рад инструмената.

Због тога су све досадашње мисије на Месец слетале ближе екватору, где су и терен и температура гостољубивији.

Индијска свемирска агенција каже да је предузела кораке како би смањила могућност неуспеха мисије на Месец, назване Чандрајан-3.

„За разлику од мисије Чандрајан-2 која је планирана да буде успешна, развијамо пројекат Чандрајан-3 који разматра могућности за неуспех", каже С. Сомнат, председник Индијске организације за истраживање свемира (ИСРО).

„Оваквим приступом се разматра шта све може да крене наопако и како то избећи".

Зашто Индија жели да слети на тамну страну Месеца?

Прва мисија Индије на Месец 2008. године, Чандрајан-1, установила је присуство воде на површини Месеца, и коштала је 79 милиона долара.

"Још нам је потребно много података о томе где и колико има воде и да ли је сва замрзнута", каже др Акаш Синха, који предаје свемирску роботику на Универзитету Шив Надар близу Њу Делхија.

„Сазнање о природи и местима налазишта воде може да буде веома корисно за успех наших будућих мисија и чак се може планирати насељавање око тих налазишта воде".

Истраживање површине поларних области, које су сачињене од стена и земље, такође може да понуди одређене одговоре о формирању Сунчевог система.

Трошкови друге индијске мисије на Месец, Чандрајан-2, скоро су удвостручени у односу на прву и износили су 140 милиона долара.

Лансирана је почетком 2019. године, али је спуштање истраживачког ровера било неуспешно.

Индија сада улаже око 80 милиона долара у мисију Чандрајан-3, чији циљ је да спусти и управља ровером на Месецу, као и да врши научна истраживања.

Штедљиво инжењерство

Свемирски програм Индије је напредовао последње две деценије и привукао је пажњу у свету због остварених смањених трошкова.

„Индија је поставила светски рекорд 2018. године када је у једном лансирању Polar Satellite Launch Vehicle (ракете-носача) понела 104 сателита, а то смо успели, јер наши научници и инжењери познају уметност и науку прецизног убацивања сваке од ове 104 птице у њихове савршене орбите", каже др Сусмита Моханти, генерални директор Spaceport SARABHAI, независног свемирског аналитичког центра у Индији.

„Не може свако да изведе ту врсту префињене кореографије у ниској Земљиној орбити".

Трошкови једине индијске мисије на Марс, назване Мангалијан, били су око 75 милиона долара.

То је близу десет одсто цене Мејвен Марс, свемирске летелице Америчке свемирске агенције (НАСА), чија изградња кошта 485 милиона долара, а лансирање додатних 187 милиона долара.

Мантра свих индијских мисија у свемир је поновна употреба и набавка компоненти у земљи.

За разлику од претходне мисије, Чандрајан-3 нема летелицу, односно сателит који остаје у орбити.

За комуникацију свемирске летелице, истраживачког ровера и контролне собе ова мисија ће користити сателит претходне мисије Чандрајан-2.

Индија такође смањује трошкове употребом ракета мање снаге, како је раније објаснио К. Сиван, бивши председник ИСРО.

„Користимо месечеву гравитацију да пошаљемо летелицу у Месечеву орбиту", рекао је он.

„Иако нам је потребно 29 дана да стигнемо у Месечеву орбиту, то је најисплативији пут на Месец".

К. Сиван је рекао и да сличну стратегију примењује Израел.

„Израелска мисија Берешит лансирана почетком 2019. године такође је користила исплативу руту ка Месецу", објаснио је он.

Буџет Свемирског програма Индије је 1,5 милијарди долара, а иновацијама се придаје највећа пажња.

„Међу водећим свемирским силама, Индија је увек била та која следи практичност.

„Економичност мисије је главна водиља при планирању", каже др Моханти.

„Узмимо за пример мисију Чандрајан-2, за коју су научници искористили начела орбиталне механике како би потрошњу горива свели на минимум, и на Месец су стигли за 48, уместо за неколико дана", каже она.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]