Кина: Како Пекинг планира да манипулише временским приликама на пола територије и зашто то брине суседе

Пекинг је један од најзагађенијих градова на свету, али ако постоји дан кад се облаци скоро сигурно разиђу а сунце пробије, то је кад у главном граду Кине треба да се одржи неки важан политички састанак или догађај од међународног значаја.

И то није случајност.

Кинеске власти се већ годинама служе програмима манипулације климом, а у децембру су отишле корак даље: национална влада најавила је планове да прошири оперативне капацитете на читаву земљу.

Власти желе да програми за вештачку кишу или снег покривају 5,5 милиона квадратних километара до 2025. године, што је скоро 60 одсто кинеске територије.

Али иницијатива је изазвала забринутост у суседним земљама као што је Индија, услед неизвесности о технолошком утицају овога и постојећих регионалних тензија.

Како Кина манипулише временом?

Кина користи метод звани „засејавање облака", који је већ одраније познат широм света.

Он се састоји од прскање супстанци као што су сребро јодид у облаке да би се натерали да произведу падавине, а то је техника модификације временских прилика.

„Многе земље се служе овом технологијом. Кина је користи већ дуго времена, као и Индија", каже за ББЦ Данасри Џејарам, стручњакиња за климу са Манипалске академије за више образовање у Карнатаки, у Индији.

„Метод се користи и у подсахарској Африци и на североистоку континента, где владају веома проблематичне суше. Или у Аустралији, на пример."

Међутим, Џејарам каже да су другде те иницијативе много мањег обима од ове коју планира Пекинг.

Засејавање облака има дуг историјат, потекавши из четрдесетих (углавном у САД), али се још умногоме сумња у његове резултате.

„Врло је мало научних радова урађено о његовој ефикасности", каже за ББЦ Џон С. Мур, научник са Нормалног универзитета у Пекингу.

„Засејавање облака развијено је а да претходно није прошло никакву врсту научне потврде."

У Кини је манипулација временом преко засејавања облака „оперативно питање", додаје овај специјалиста.

„То није никаква истраживачка вежба нити било шта издалека научно. Оно се практично обавља на нивоу заједнице, у градовима и мањим местима."

Оно на делу може да се види кад Пекинг организује неке велике догађаје, мада у тим конкретним случајевима, као што је годишња седница парламента, затварање фабрика обично такође игра улогу у смањењу загађења.

Мур каже да 50.000 кинеских мањих места и градова редовно користи засејавање облака да избегне штету на њивама.

„Практично се то своди на покушај спречавања да градоносне кише униште усеве, па се онда трудите да истерате кишу из облака пре него што постану сувише опасни", каже он.

Али научник каже да засејавање облака функционише ефикасно у Кини „само један или два месеца годишње".

У фебруару 2020. године, часопис Њу сајентист објавио је чанак о америчкој студији у којој су истраживачи засејали орографске облаке - оне који настану кад се ваздух сабије изнад планина.

Истраживачи су открили да засејавање облака може да појача падавине, али само за мање од 10 одсто.

Ко је власник кише?

Планови Кине за проширење манипулације временским приликама објављени су 2. децембра преко саопштења Државног савета, њене извршне гране.

Програм ће, пише у саопштењу, олакшати помоћ у катастрофама, пољопривредну производњу, реакције на шумске и пожаре пашњака, као и излажење на крај са необично високим температурама или сушама - иако власти нису пружиле превише детаља.

„Будући да је документ насловљен 'мишљење у настанку', то обично указује да ће централна влада одредити општи оквир, док ће различита министарства и локалне владе спровести конкретне мере, од којих ће ови потоњи обично добити издашна средства", објашњава Јицин Ванг, ББЦ-јев новинар из Пекинга.

Он наводи, на пример, случај покрајине Гансу (на северу), која је „одмах најавила амбициозне циљеве", са великим дроновима у средишту стратегије.

(Твит Синхуа најављује први лет дрона која засејава облаке)

Мање од месец дана након саопштења, Кина је ту покренула програм модификације времена, са пионирским летом дрона Галин-1 („слатка киша" на кинеском), јавила је новинска агенција Синхуа.

Сумње у ову технику нису спречиле Кину да уложи крупна средства у њу, а то изазива забринутост у суседним земљама у време све већих геополитичких спорова.

„Једна од брига је да ли ће ова технологија имати утицаја на летње монсуне у Индији, који су такође кључни за читав регион.

„Али нема много студија у овом погледу", каже Данасри Џејарам.

Стручњакиња сматра да је овај тип саопштења могао да прође незапажено у Индији да су односи са Кином тренутно у бољој фази.

Али погранични сукоби војника обе ове земље појачали су антикинески сентимент у Индији.

„Крађа" кише

Истраживања са Националног универзитета у Тајвану истакла су у извештају објављеном 2017. године да недостатак координације у активностима манипулације временским условима може да доведе до оптужби за „крађу кише" између суседних земаља.

Мур каже да не постоје научни докази који би подржали овакву врсту оптужби, мада је ситуација са азијским монсунима мало деликатнија.

„Један од покретача монсуна јесте разлика у температури између Тибетанске висоравни и Индијског океана", објашњава научник.

„Дакле, ако направите значајне промене на Тибетанској висоравни, као што неки планирају, мислим да би то могло да има прилично драстичне последице."

„Каубојски градитељи"

Мур говори о плану кинеских инжењера на покрајинском нивоу да изведу масовни пројекат засејавања облака широм Тибетанске висоравни, мада ова иницијатива нема националну подршку или никакво претходно истраживање, истиче он.

„То је као да гомила каубојских градитеља направи свемирски брод копирајући Илона Маска или тако неког.

„Већина кинеских научника са којима сарађујем ужаснута је овим приступом."

Али највећа забринутост у региону иде даље од засејавања облака, каже Џејарам.

Она се конкретно бави могућношћу да Кина примени амбициозније геоинжењерске технологије (као што су управљање сунчевим зрачењем или његова контрола) без консултација са другим земљама, нарочито кад односи нису баш на завидном нивоу као тренутно са Индијом.

„Не мислим да је технологија сама по себи забрињавајућа. Она уме да буде корисна (...) И свака земља има суверенитет на властитој територији. Али проблем је кад то урадите једнострано (...)

„Шта ће се десити, на пример, ако нешто пође по злу с овом врстом технологије? Ко ће за то да плати?".

Џејрам каже да је глобални оквир за регулацију ове праксе и могућих сукоба преко потребан, а Мур је са тим сагласан.

Међутим, Мур, који предводи геоинжењерски програм у Кини, позива на смиреност у овој области: „Кина", уверава нас он, „жарко жели да буде један од добрих момака."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]