Јужна Кореја и Кина: Свађа због јела од киселог купуса и пет других чувених сукоба око хране

У последњих неколико деценија било је много разлога за затегнуте дипломатске односе Јужне Кореје и Кине.

Али многи ће се изненадити кад чују да је најскорија чарка настала због - киселог купуса.

Јесте, добро сте прочитали.

Спор Сеула и Пекинга избио је почетком децембра прошле године пошто је Кина доделила међународни сертификат за пао чаи, јело из покрајине Сечуан веома слично јужнокорејском кимчију - једном од најпознатијих производа ове земље.

Кинески државни лист Интернешенел тајмс известио је да је Међународна организација за стандардизацију (ИСО), мултинационална агенција, признала пао чаи као „међународни стандард за индустрију кимчија, коју предводи Кина".

Иако је ИСО негирала ову тврдњу, разјаснивши да сертификат важи само за пао чаи, али не и за кимчи, уследио је званични протест јужнокорејског Министарства за пољопривреду.

И тако је избио рат речима на друштвеним мрежама између фанатичних патриотских љубитеља купуса с обе стране.

Али ово није први пут да се земљама широм света отворио апетит за „ратовање око хране".

Ево још пет других ужарених расправа поводом порекла славних јела или производа.

„Врућ кромпир" у Јужној Америци

Кромпир, једна од најпознатијих основних намирница на свету, потекао је из Јужне Америке, одакле је донет у Европу после шпанске инвазије ове области 1530-тих.

Али кад су Европљани први пут постали свесни постојања кромпира, за њих више нису постојале националне границе у Јужној Америци, наравно.

Што је навело и Перу и Чиле, две суседне земље са дугим историјатом затегнутих односа (па чак и ратом у 19. веку), да се прогласе „постојбином кромпира".

Чилеанци су острашћено искористили и уметност и науку у сврху доказивања свог аргумента: баш као и песма лауреата Нобелове награде Пабла Неруде („Ода кромпиру"), Министарство пољопривреде ове земље 2008. године је саопштило да „99 одсто светског кромпира има неку врсту генетске везе са кромпиром из Чилеа".

Разгневљене перуанске власти, које се често хвале да су усеви из њихове земље „спасли Европу од глади", приложиле су извештаје властитих стручњака у којима се наводи да је прапредак свих кромпира, врста позната као Соланум бревикуале, потекао са северне обале језера Титикака, на перуанској територији.

Сантјаго и Лима су се још покошкали и око употребе имена „писко" за славно пиће које производе обе земље.

Хумус - још једна тачка жаришта на Блиском Истоку

Многе земље са Блиског Истока тврде да су оне измислиле хумус - славни намаз од леблебија.

Али Израел и Либан издигли су тај спор на сасвим нови ниво.

Обе земље тврде да је хумус саставни део њиховог наслеђа - израелски стручњаци, на пример, тврде да се он помиње у религијским јеврејским списима старим више од 2.000 година.

Произвођачи у Либану су 2008. године тужили Израел, тврдећи да ова земља незаконито рекламира хумус као свој.

Либанска влада је послала и петицију Европској унији са захтевом да призна хумус као либански.

Обе иницијативе су пропале - власти ЕУ су саопштиле да је хумус храна која припада читавом Блиском Истоку, тако и Израелу.

И тако је нови фронт у „ратовима за хумус" постао Гинисова књига светских рекорда: Израел и Либан су се смењивали као носиоци титуле творца највеће порције хумуса - актуелни рекорд износи 10.450 килограма, постављен у Либану у мају 2010. године.

Погледајте видео: Заборављена балканска јела

Тарапана око пиринча џолоф у Африци

Пиринач џолоф изузетно је популаран у земљама Западне Африке као што су Сенегал, Гана, Нигерија, Гамбија, Сијера Леоне, Либерија и Камерун.

Рецепти за ово јело варирају од земље до земље - које све сматрају да је њихова верзија најбоља.

То је веома осетљива тема, а нигеријски министар за информације и културу Лаи Мухамед нашао се у небраном грожђу 2017. године кад је грешком схваћено да он хвали сенегалски џолоф.

У интервјуу за ЦНН, Мухамед није добро чуо питање која земља прави најбоље јело и изазвао спор око пиринча који је претио да се пренесе и на друге сфере.

Мислећи да га питају за оригинално порекло јела, министар је одговорио „Сенегал" - позивајући се на чињеницу да се сматра како је пиринач џолоф изум народа Волоф - етничке групе најбројније међу становништвом Сенегала.

Уследили су изливи огромног незадовољства Нигеријаца на друштвеним мрежама, што је натерало потпредседника Јемија Осинбаџоа да крене да брани министра - али Осинбаџо није пропустио прилику да јавно изјави како је нигеријски џолоф најбољи.

Кад је Обама изазвао сукоб Турске и Грчке око десерта

Добитник Нобелове награде за мир, бивши амерички председник Барак Обама једном је несвесно изазвао кулинарску кризу између Турске и Грчке.

Поред великог броја озбиљних политичких неслагања, ове две земље су се сукобиле и око порекла јела уобичајених у обе националне кухиње.

То укључује и баклаву, десерт направљен од кора за питу, ораха и меда.

Обама је 2012. године организовао вечеру у Белој кући у част грчког Дана независности.

Вечеру је спремила грчка куварка Марија Лои.

Лои је касније изјавила да се Обами „јако допала баклава", што су поједини турски медији доживели као признање њеног грчког порекла и тако увалила председника у дипломатску гужву.

Неколико година касније, произвођачи турске баклаве огорчено су реаговали на кампању Европске уније која је ову посластицу представила као национално јело Кипра.

Погледајте видео: Реклама за кромпир из Северне Кореје

Узаврели спор Индије и Пакистана

Између Индије и Пакистана не мањка спорова, али најскорији се тицао - пиринча.

Конкретно, басмати пиринча, ароматичне верзије дугуљастог зрна ове намирнице.

У октобру прошле године, Индија, заслужна за две трећине увоза басмати пиринча у Европској унији, поднела је захтев да јој овај блок додели статус ексклузивне географске локације.

То би значило да само пиринач из Индије може да се зове басмати у оквиру ЕУ - што смо виђали да се десило са производима као што су шампањац и парма шунка.

Проблем је у томе што Пакистан обезбеђује преосталу трећину увоза басматија у ЕУ, према подацима Европске комисије, а власти ове земље нису биле претерано импресиониране иницијативом из Делхија.

Европска комисија тек треба да донесе одлуку по овом питању.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]