Исхрана узрок једне од пет смрти у свету

Због хране коју једемо сваке године премине 11 милиона људи у свету, показује утицајна студија.

Наша дневна исхрана већи је 'убица' од пушења, а утврђено је да је узрок једне од пет смртних случајева широм света, стоји у најновијем истраживању које је објављено у научном часопису Лансет.

Со у хлебу, соја сосу или јелу највећи је проблем.

Истраживачи кажу да се ова студија не бави гојазношћу, већ лошом исхраном која оштећује срце и узрокује канцер.

Како би онда требало да се хранимо?

The Global Burden of Disease Study је најкомплетнија светска студија која говори о томе зашто људи умиру у свакој земљи на свету.

Научници су анализирали просечне навике у исхрани становника сваке земље и утврдили колико то може да утиче на квалитет, али и дужину живота.

Утврдили су да је опасна по живот исхрана која садржи:

По живот су погубне и дијете које не укључују орахе, семење, поврће, морске плодове и влакна.

„Закључили смо да је исхрана један од најбитнијих фактора који утичу на здравље људи широм света", изјавио је за ББЦ професор Кристофер Мари, директор Института за статистику здравља Универзитета у Вашингтону.

Како храна убија?

Од 11 милиона смртних случајева до којих је дошло због лоше исхране, у 10 милиона је узрок смрти била превише слана исхрана која је довела до кардиоваскуларних болести.

Превише соли повећава крвни притисак, а тако се повећава и ризик од срчаног и можданог удара.

Со директно утиче и на рад срца и крвних судова. Зато може да дође до срчане инсуфицијенције када срце не ради ефикасно.

Целе житарице, воће и поврће имају супротан ефекат - они су „кардиопротективни" и смањују ризик од срчаних проблема.

Рак и дијабетес типа 2 узрок су осталих смрти које су повезане са исхраном.

Колико смо далеко од савршене исхране?

Ниједна земља није савршена и сваки народ једе другачије намирнице, али смо сви далеко од савршене исхране.

Орашасти плодови и семење?

Како год да се хранимо, већина нас не једе довољно орашастих плодова и семења, наводи се у студији.

У предлогу здраве исхране, који је објављен у јануару ове године, помиње се да би исхрана богата њима могла да спаси животе - али и да сачува планету и нахрани 10 милијарди људи.

Зашто их онда не једемо?

Професорка Нита Форухи са Универзитета у Кембриџу каже: „Људи мисле да јака храна упакована у мале кесе - гоји, а не знају да су у питању добре масти.

„Већина људи орашасте плодове и семење не доживљава као главни оброк, а други проблем је цена."

Мислили стеда су месо и шећер лоши момци?

Међу нутриционистима се води велика дебата око тога колико треба јести шећера, црвеног меса и обрађеног меса и да ли постоји веза између исхране богате овим намирницама и канцера.

„Ове намирнице могу да буду штетне, али је много већи проблем ако не једемо целе житарице, воће, орашасте плодове, семење и поврће", рекао је професор Мари.

Студија је показала и да се свуда у свету пије превише газираних пића.

Истраживачи кажу да је дошло време да се здравствене кампање пребаце са разговора о храњивим стварима, као што су масноћа и шећер, на то - која је то здрава храна коју би требало да једемо.

Да ли је укусна нездрава исхрана вредна тога?

Лоше исхрана смањује квалитет, али и дужину живота људи широм света, кажу истраживачи.

Иако подаци из студије показују само просечне вредности, професор Мари каже да је битно да себи поставимо питање: „Да ли ћу у 50-им годинама умрети од срчаног удара?"

Да ли неке земље то раде добро?

Медитеранске земље, посебно Француска, Шпанија и Израел, имају најмање смртних случајева повезаних са исхраном.

Земље југоисточне, јужне и централне Азије налазе се на супротном крају спектра.

Јапан и Кина имају необично супротстављене статистике.

Кинези троше огромне количине соли у соја сосевима и другим сланим сосовима, што је кључни део исхране у тој земљи.

У Кини је све популарнија прерађена храна која има још више соли. Земља има највећу стопу смртности због соли на свету.

„Јапан је веома занимљив, јер ако се вратите 30 до 40 година, они су као и Кина данас све солили.

„Со је и даље њихов највећи проблем, али сада је проблем знатно мањи.

„Такође, исхрана им је богата воћем и поврћем, што их штити од срчаних болести."

Неки савет?

„Битно је да једете квалитетну храну без обзира колико имате килограма.

„Заиста је битно да једете више целих зрна, воћа, орашастих плодова, семенки, поврћа, али и да смањите слану храну ако можете."

Али новац је проблем.

У сиромашним земљама би препоручена куповина воћа и поврћа обухватила 52 одсто укупних прихода домаћинства.

„Људи ће се ипак здравије хранити ако су информисани и имају ресурсе. Али, ако је само нездрава храна на полицама у продавницама на попусту, онда је та битка изгубљена", рекла је професорка Форуи.

„Јако је битно да на попусту буде и здрава храна."

Обоје су се сложили и да је битно да се људима понуде савети шта конкретно треба да једу, а не само да смање масти, шећер или со.

Пратите Џејмса на Твитеру.