Сви причају о иранском нуклеарном програму, али шта има Израел

Јавна је тајна: Израел поседује нуклеарно оружје, које датира још из 1960-их.

Израел то никада није јавно признао.

Тврдец́и да је Иран „близу добијања нуклеарног оружја", Израел је 13. јуна 2025. покренуо офанзиву против те земље.

Иран је извео контранапад балистичким ракетама, и обе земље су сада у ескалацији сукоба.

„Израел је једина држава на Блиском истоку са нуклеарним оружјем", рекао је за ББЦ Мундо Ксавије Бохигас, доктор физике и истраживач у Центру за мировне студије Делас, независној организацији која анализира мир, безбедност, одбрану и оружје.

Иран има уранијум обогац́ен до 60 одсто чистоц́е, саопштила је Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) у марту, али Бохигас објашњава да је за прављење нуклеарна бомба потребно да буде обогац́ен изнад 90 процената.

Израел никада није потписао Споразум о неширењу нуклеарног оружја (НПТ), за разлику од других земаља, попут Ирана, Сједињених Држава и Русије.

То значи да није подложан, као остале потписнице, периодичним инспекцијама потенцијалних нуклеарних постројења.

Међутим, члан је ИАЕА, али нема обавезу да допушта инспекције.

Оно што се зна о израелском нуклеарном програму потиче од информација које се процуреле, извештаја америчких Министарстава одбране и енергетике и грубих процена међународних агенција које прате нуклеарно питање.

Као и из једног, директнијег извора: израелски нуклеарни инжењер Мордехај Вануну, који је радио у израелској нуклеарној електрани и, након што је отпуштен, говорио је за лондонски Сандеј тајмс 1986. године.

Свету је рекао да Израел развија нуклеарни програм због чега је осуђен на вишегодишњу затворску казну.

Амимут

Званична политика Израела о поседовању нуклеарног оружја позната је као амимут, или „намерна двосмисленост", јер нити потврђује нити демантује поседовање нуклеарног оружја било које врсте.

„Ова политика [амимут] је вероватно најистакнутији допринос Израела нуклеарном добу", објаснио је Авнер Коен, професор студија неширења нуклеарног оружја и стручњак за израелска нуклеарна питања, у извештају Дому лордова Уједињеног Краљевства.

И то није нова политика.

Шимон Перес, који је био премијер и председник Израела, писао је о томе у аутобиографији.

„Научили смо да двосмисленост има огромну моц́ (...) Сумња је моц́но средство одврац́ања оних који желе други Холокауст."

Ова политика „нуклеарне непрозирности је највец́е стратешко и дипломатско достигнуц́е државе", приметио је Коен.

Уз прец́утну сагласност међународне заједнице, то му омогуц́ава да има „најбоље од оба света", објашњава стручњак.

„Израел је непрозиран по сопственом избору, и то је то.

„Никада није потписао Споразум о неширењу нуклеарног оружја и стога није обавезан да се подвргава периодичним инспекцијама", објаснио је Бохигас за ББЦ Мундо.

Док у свим војним питањима „ни Израел ни вец́ина земаља нису транспарентни, Израел је у овом случају, по нуклеарном питању, још мање отворен", каже Бохигас.

„Тако изгледа као да штити сопствене интересе. Оно што се дешава јесте да знамо да има нуклеарни програм, знамо да је имао низ бомби и знамо да их може користити", објашњава доктор физике.

„Ова непрозирност прекинута је спољним информацијама, а не тиме што их је Израел саопштио".

Коен је објаснио да ова двосмисленост омогуц́ава Израелу да се „брани од егзистенцијалних претњи, као и од политичког угледа повезаног са нуклеарним оружјем", а истовремено „не плац́а практично никакву цену - политичку, дипломатску, па чак ни моралну - за поседовање нуклеарног оружја".

Дневни лист Израел Хајом (Исраел Хаyом), новине са највец́им тиражом у земљи, посветио је дугачак текст разлозима зашто је Израел толико „тајанствен" у вези са сопственим нуклеарним капацитетима.

„Примарни циљ Израела је да по сваку цену спречи нуклеарно 'множење'", и стога, присталице стратегије амимута „тврде да би напуштање ове политике могло довести до ескалације нуклеарне пролиферације на Блиском истоку" и покренути трку у наоружању.

Центар за контролу наоружања и неширење тврди да је овај недостатак јасноц́е „кључна препрека успостављању зоне без оружја за масовно уништење на Блиском истоку".

А то, кажу, јесте стални изазов.

Како се зна да Израел има нуклеарни програм?

Прве информације о нуклеарним капацитетима Израела потичу из меморандума Стејт департмента САД из 1962. године о споразуму Француске и Израела који је довео до изградње нуклеарне електране у Димони, на југу земље, 1950-их.

„Сарадња са Француском била је изградња реактора за добијање плутонијума", објашњава Бохигас.

Претрага града на Гугл мапама открива да се Центар за нуклеарна истраживања Негев налази око 10 километара даље, усред пустиње.

У почетку је комплекс описан као текстилна фабрика, место за металуршка истраживања и пољопривредни комплекс.

Касније, 1960-их, тадашњи израелски премијер Давид Бен-Гурион је јавно поменуо израелски нуклеарни програм.

Било је то у говору пред Кнесетом (парламентом) и рекао је да центар за нуклеарна истраживања има „мирнодопске сврхе".

Истраге америчких Министарстава одбране и енергетике утврђују да је „врло јасно да Израел има програм нуклеарног оружја", каже Бохигас.

Одступање од ознаке тајности осетљивих владиних докумената показује да је, барем до 1975. године, америчка влада била уверена да Израел има нуклеарно оружје.

Али постоји кључни тренутак у историји земље, а он има име: Мордехај Вануну.

Вишегодишњи затвор због откривања информација

Током 1980-их нешто се мало више сазнало о израелском нуклеарном програму.

Вануну је девет година радио у нуклеарном реактору Димона, до 1985. године.

Али пре тога, тајно је направио две ролне фотографија објеката.

На фотографија се видела опрема за вађење радиоактивног материјала за производњу оружја и лабораторија за моделе термонуклеарних уређаја.

Годину дана после престанкла рада, придружио се антинуклеарној групи у Сиднеју, у Аустралији, и тамо је упознао колумбијског слободног новинара Оскара Герера, који га је убедио да објави фотографије.

Затим је контактирао новинара Питера Хунама из британског листа Сандеј тајмс.

Хунам је за програм Сведоци историје (Wитнесс Хисторy) на ББЦ-ју рекао да је Вануну веровао да ц́е откривањем ових детаља појачати међународни притисак на Израел да обузда његов нуклеарни програм.

Међутим, ништа од тога се није догодило.

Прича даље иде да су Ванунуа дрогирали и киднаповали, и потом одвели у Израел.

Израел га је осудио на 18 година затвора због издаје и шпијунаже због откривања тајни нуклеарног арсенала земље.

Пуштен је на слободу 2004. године.

Тада је рекао да је „поносан и срец́ан због онога што је урадио".

По пуштању на слободу, поново је осуђен и сада му је забрањено да контактира странце или напушта Израел.

Захваљујуц́и Ванунуовим откриц́има, сазнало се да Израел има програм нуклеарног оружја.

Колики арсенал Израел има и како се мери?

Према Ванунуу, стручњаци су у то време проценили да Израел има између 100 и 200 нуклеарних бојевих глава.

Тренутно, институције надлежне за прац́ење нуклеарних активности, као што је Стокхолмски међународни институт за истраживање мира, процењују да Израел поседује око 90 бојевих глава.

А верује се да је плутонијум потребан за нуклеарно оружје оружја произведен у истраживачком реактору ИРР-2 у Центру за нуклеарна истраживања Негев у близини Димоне.

Према званичним информацијама које је доставио Израел, реч је о термалном реактору од 26 мегавата, али неки сматрају да је то потцењивање његовог капацитета.

Као и цео израелски нуклеарни програм, овај реактор није под контролним мерама ИАЕА - скупом техничких мера које међународна агенција примењује како би независно проверила да се нуклеарна постројења не злоупотребљавају и да се нуклеарни материјали не преусмеравају из мирнодопских употреба.

Али како израчунавају број нуклеарних бојевих глава које Израел поседује ако Израел не пружа информације?

„Међународне организације прате и годишње процењују арсенале", каже Бохигас.

„У случају земаља са мање информација, као што су Израел или Северна Кореја, ми приближно израчунавамо колика је била њихова производња уранијума или плутонијума, као што је случај са Израелом, последњих година, а затим одатле прикупљамо податке", објашњава он.

Дакле, каже стручњак, они гледају колико дуго су дотичне нуклеарне електране радиле, какве су биле њихове перформансе, а затим праве процену.

Ова метода није нова, нити је примењена само на Израел или Северну Кореју, земљу за коју се, према истом прорачуну, процењује да поседује око 50 бојевих глава.

Бохигас каже да су пре потписивања Споразума о новом СТАРТ-у (2011), када нису вршене обавезне периодичне инспекцијске посете и накнадни извештаји, организације правиле приближне расподеле арсенала које су тадашњи Совјетски Савез и Сједињене Државе могли да имају.

„И оне су сасвим у складу са оним што је касније потврђено", примец́ује он.

„Дакле, ово нам барем даје идеју да процене које се тичу Израела и бојевих глава могле да буду прилично стварне", додао је.

Зона без нуклеарног оружања?

Генерална скупштина Уједињених нација је 2012. године усвојила резолуцију којом се Израел позива да омогући међународну инспекцију његовог нуклеарног програма.

Израел, Сједињене Државе и Канада гласали су против предлога којим се Израел позива да се придружи Споразуму о неширењу нуклеарног оружја (НПТ).

Иран јесте потписао и ратификовао овај споразум 1970. године.

Али после израелског напада на земљу 13. јуна 2025, портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багаеи потврдио је да парламент припрема потребну документацију за повлачење из њега.

С друге стране, захтеви за резолуције којима се Блиски исток проглашава зоном без нуклеарног оружја редовно су били подношени Генералној скупштини УН.

„Израел је одбио, чак сматрајуц́и то нападом на његов територијални интегритет", објашњава Бохигас.

Објашњење Израела, према изјавама прикупљеним у архиви Института Уједињених нација за истраживање разоружања, јесте да се ове резолуције не баве стварним ризицима у региону.

Ксавије Бохигас истиче да је „забрињавајуц́е што било која држава стиче и поседује нуклеарно оружје због опасности повезаних са његовим поседовањем".

„Изузетно је забрињавајуц́е што Израел, који је прекршио резолуције Савета безбедности УН, игнорисао међународно право и међународно хуманитарно право, и даље поседује нуклеарно оружје и што ниједна друга земља није у стању да га заустави".