Русија, СССР, историја и Други светски рат: Ко хоће да изједначи СССР и нацистичку Немачку

Посланици Државне думе предлажили су да се законом забрани поистовећивање улоге Совјетског Савеза (СССР) и нацистичке Немачке у Другом светском рату.

Творци нацрта закона кажу, да су га разрадили по налогу председника Русије, Владимира Путина.

Редакција ББЦ-ја на руском разговарала је о новим изменама са историчарима.

„Увреда боли као опекотина"

Петог маја 2021. године посланици Државне думе чланови партије Јединствена Русија као и сенатор Александра Пушков изнели су предлог измене закона „О овековечавању Победе совјетског народа у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945."

Закон је донет 1995. године, уочи прославе педесетогодишњице јубилеја Дана победе и касније је више пута допуњаван.

Законодавци предлажу да се у јавним наступима забрани „поистовећивање циљева, одлука и поступака руководства СССР-а, команде и војске са циљевима, одлукама и поступцима руководства нацистичке Немачке (...), негирање пресудне улоге совјетског народа у поразу нацистичке Немачке и хуманитарне мисије СССР-а у ослобађању земаља Европе."

У објашњењу, аутори истичу да „у последње време се у медијима, нажалост, и руским, редовно објављују и емитују неосноване генерализоване понижавајуће изјаве, које поистовећују циљеве, одлуке и поступке током Великог отаџбинског рата руководства (...) СССР-а са циљевима, одлукама и поступцима руководства (...) нацистичке Немачке."

Као циљ измене они наводе „да треба поставити законску границу очигледним увредама на рачун наших дедова и прадедова, гнусним спрекулацијама о нашој Победи, не дозволити да се политички капитал зарађује на опањкавању предака, уз очување простора за историјска истраживања и научне расправе."

Елена Јамполскаја захвалила се Владимиру Путину, „који је чуо и у потпуности подржао идеју коју сам изнела у Савету за културу и уметност".

„Председниково одобрење било ми је онолико важно, колико и разумљиво", написала је посланица.

Признала је да су за њу „последња кап" биле књиге популарног америчког блогера, које су преведене и издате у Русији, у којима се тврдило да је „да је много несреће пало на плећа Пољака: силовања и убиства, прво нациста, а затим совјетске војске".

„Осетила сам увреду, оштру као опекотина!", уверава Јамполскаја.

Она не именује конкретне књиге, али лист Комерсант је дошао до закључка да је реч о раду тренера за лични развој Марка Менсона, „Суптилна уметност нехајног живљења".

Цитат у потпуности гласи овако:

„Педесетих година пољски психолог Казимир Дабровски проучавао је људе који су преживели Други светски рат: како су се носили са својом траумом.

Много је тешке несреће пало на плећа пољског народа: људи су доживели или видели масовну глад, ужасна бомбардовања, Холокауст, мучења ратних заробљеника, силовања и/или убиства најмилијих (прво од стране нацисти, а неколико година касније и совјетских војника)".

„Држава не стоји по страни"

Војни историчар Владимир Кикнадзе, дописни члан Руске академија ракетних и артиљеријских наука (РАРАН) сматра да је главни разлог појаве нацрта закона била резолуција Европског парламента „О значају очувања историјског сећања за будућност Европе", усвојена у септембру 2020.

Творци те резолуције, подсећајући на то да је злочинима нацизма суђено на Нирнбершком суђењу, позивајусе на моралну процену и правну истрагу о злочинима стаљинизма и других диктаторских режима.

Истичу да је у низу земаља Европске уније комунистичка идеологија забрањена баш као и нацистичка.

Ову резолуцију оштро је осудило Министарство иностраних послова Русије и председник Владимир Путин.

„Већ су нам набијали на нос резолуцију из 1989. године, тобоже ми се бавимо фалсификовањем историје!

„Па руководство СССР је све признало.

„Руском друштву је препоручено да се буквално помири са својом трагичном прошлошћу, и, несумњиво руско друштво то неће урадити, зато што наша прошлост није трагична!", огорчено је рекао Кикинадзе у разговору за ББЦ.

Позива се на резолуцију Конгреса народних посланика СССР-а од 24. децембра 1989. којом је осуђен пакт о ненападању који су СССР и Немачка закључили у августу 1939, познатији као „Споразум Рибентроп-Молотов".

Кинкидзе је учествовао у разради нацрта закона, који је у мају 2020. године изнео посланик Државне думе Алексеј Журављев, који предлаже да се поништи та резолуција.

Државна дума још увек није узела у разматрање нацрт овог закона.

Осим спољних фактора, Кинкидзе наводи као пример и текстове Игора Чубајса, Николаја Сванидзеа и академика Руске акдемије наука Јурија Пивоварова, који су објављени на порталу „Ехо Москве".

Према мишљењу Кинкидзеа, у њима се скреће пажња на одговорност СССР и поистовећује се улога Совјетског Савеза и Немачке, током Велког отаџбинског рата.

На питање зашто је немогуће решити питања од значаја на пољу историјске дискусије, Кикнадзе одговара:

„Наравно, историчари се баве овим, али то не значи да држава треба да остане по страни. Нека Пивоваров објављује чланке у рецензираним научним публикацијама, и тада ће његов чланак проћи одговарајућу стручну процену и биће назначена упутства за дораду.

Научна дискусија, молим вас, али не тамо где је неприпремљена публика спремна да упије све што јој се каже".

Кикнадзе каже да је руски народ подржао амандмане на Устав, међу којима и амандман о заштити сећања на Победу, и да зато „руска држава мора да предузме мере".

Према његовим речима, овде се не ради само о мерама забране.

Он помиње оно што је Путин рекао у поруци Федералној скупштини, исправка уџбеника историје, додела новца за обнову библиотека, поновно покретање патриотског друштва „Знање".

Академик Пивоваров је писао:

„Познајући мало ситуацију у савременој руским друштвеним наукама, могу да кажем: данас, бити веран историјској истини значи следити наредну директиву из Кремља и, према упутствима одатле, мењати став.

„Дијалектика! Главно је да се погоди шта желе да чују од тебе.

„Назвати тридесете године прошлог века „годинама стаљинистичке модернизације", значи остати веран „историјској правди", а епохом тоталног терора (на пример), значи сврстати се у фалсификаторе."

„Присвојити Дан Победе за себе"

На катедри за историју Русије 20. и 21. века, Историјског факултета Московског државног универзитета М.В. Ломоносов, нису спремни да коментаришу амандмане.

Виши предавач и кандидат историјских наука, чија област научних интересовања укључује проучавање Другог светског рата, Александар Вершињин, каже да му је и даље тешко да формира мишљење:

„Ово је ипак политика, а не историја".

Да су такви амандмани политичко питање говори и Алексеј Исајев, војни историчар и кандидат историјских наука, аутор многих књига о историји Великог отаџбинског рата, укључујући и бестселера „Антисуворов", који анализира дела писац Виктора Суворова (Резуна).

Деведесетих година, Резун је постао познат јавности на пољу ревизионизма (радикална ревизија историјских концепата који преовладавају у било којој области) догађаја Великог отаџбинског рата.

„Нисам сигуран како ће ови амандмани функционисати, каже Исајев.

„Шта је 'порицање', а шта није - како то да се дефинише? Зашто се доноси овај закон, и ко је његова циљна група, такође није јасно."

Валериј Зимулин, истакнути научни сараданик Југозападног државног универзитета и војни историчар каже:

„Па, ово није питање за дискусију о историјским чињеницама, и нема никакве везе са историјском науком.

О чему да се расправља, о томе да су СССР и совјетски народ победили нацизам? Та чињеница је очигледна. Све остало се не тиче историчара, то је политика."

И он посебно истиче:

„Уколико је неко заборавио, чије државе војска је победила нацистичку Немачку и ослободила Источну Европу, нека се сети, чија је застава постављена изнад Рајхстага у мају 1945. године."

Јевгењиј Добренко, професор Шефилдског универзитета, један од највећих ауторитета међу истраживачима стаљинистичког периода, рекао је за ББЦ, да том проблему не треба приступити са становишта „историчара који се баве истраживањем".

То су очигледне ствари, објашњава професор.

Много је занимљивије сагледати тактику режима у стварању онога што се назива „корисном прошлошћу".

Мењање историје увек има две функције - функцију ангажовања људи и функцију давања легитимитета нечему.

Прва, наравно, није у питању зато што овај режим нема никакве везе са Победом.

За време Брежњева, када је постојала слична реторика, они који су водили државу прошли су кроз рат и управљали су покољењем које је тај исти рат формирао."

Али циљ легитимизације је очигледан - овом режиму фали историја, тврди Добренко и каже да се чини се да је поникао из омражених деведесетих, али не жели да се идентификује са овим периодом.

У буквалном смислу „нема на шта да се ослони" - револуција је уништавање државе, са стаљинистичком ером - и ко уопште при здравој памети хоће да буде повезан са стаљинистичким репресијама?

Отопљавање, то је такође „стагнација", није згодно, и шта још остаје?

Само да присвојимо себи Дан Победе", каже Добренко.

Професор сматра да се покушава „да се криминализује оно што не подлеже криминализацији".

„Како можемо да упоређујемо и поистовећујемо циљеве? Како то можемо да проценимо?

Они су прилично тачни у својој формулацији, морам да кажем, говоримо о циљевима, а не о чињеници да се стаљинизам и нацизам не могу упоређивати", каже Добренко.

Елена Јамполскаја каже да измене не претпостављају кривичну, већ административну одговорност.

Кривична одговорност предвиђена је чланом 354.1 Кривичног закона Руске Федерације о рехабилитацији нацизма.

Генерално тужилаштво приметило је да је за три године број кривичних дела из овог члана нарастао два и по пута.

Ако их је 2018. било 16, у 2020. их је било већ четрдесет.

Један од последњих таквих случајева из 2021. године био је када је становник града Амурска проглашен кривим за рехабилитацију нацизма.

За „објављивање информација на друштвеној мрежи која негира чињенице утврђене пресудом Међународног војног суда" и за „ширење лажних података о активностима СССР-а током Другог светског рата" педесетшестогодишњак је осуђен на 14 месеца затвора.

Уз учешће Андреја Захарова

Погледајте видео о Нирнбершком процесу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]