Други светски рат: Како су Стаљин, Рузвелт и Черчил на Јалти преобликовали свет

У фебруару 1945. године, њих тројица састала су се у одмаралишту у Црном Мору да би одлучили о судбини света.

Нацистичка Немачка налазила се на коленима. Совјетске трупе су се приближавале Берлину, док су Савезничке снаге прешле западну границу Немачке. На Пацифику, америчке трупе су постојано али крваво напредовале ка Јапану.

Док су се њихове армије спремале за тријумф, такозвана Велика тројица - амерички председник Френклин Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и совјетски лидер Јосиф Стаљин - договорили су се да се састану у Јалти, совјетском одмаралишту у Црном мору.

На крају најкрвавијег рата који је свет видео, пре 75 година, Савезници су желели да спрече да се такво разарање икад понови.

Али и САД и СССР су желели да диктирају услове те сарадње. Упркос договору из Јалте, за свега неколико месеци био је припремљен терен за Хладни рат - борбу између две нове суперсиле која је деценијама делила планету у идеолошке кампове.

„Ако је циљ у Јалти био да се поставе темељи за истински миран послератни поредак, онда је та конференција оманула", рекао је за ББЦ процесор Ендрју Бачевић са Универзитета у Бостону. „Али имајући у виду опречне тежње САД-а и СССР-а, тај циљ никад није ни био у плану."

Шта се дешавало у фебруару 1945?

Почетком 1945. године, нацистичка Немачка је губила рат. Земља је ипак настављала да пружа крвави и све очајничкији отпор, али резултат рата више се није доводио у сумњу.

У Источној Европи, Совјетски Савез је довео до прекретнице и разбио немачку војску после четири године бруталног војевања.

Али, иако је СССР војно тријумфовао - готово три четвртине свих жртава немачке војске у рату изгинуло је на Источном фронту - ова земља платила је високу цену.

Процењује се да је у сукобу погинуо сваки седми совјетски грађанин - неких 27 милиона људи - од којих су две трећине били цивили. Неки академици чак тврде да је та бројка виша.

Градови и најплоднија земља у држави били су разорени у рату. Индустрија, фарме, куће, па чак и путеви, били су избрисани за хоризонта.

Који су били циљеви лидера?

Јосиф Стаљин био је чврсто решен да дигне своју земљу на ноге. Он је у Јалту дошао тражећи сферу утицаја у источној Европи као тампон зону која би заштитила СССР.

Желео је и да подели Немачку, како би се осигурао да она никад више неће представљати претњу и да узме огромну одштету - у новцу, машинерији, па чак и људству - како би помогао својој разореној земљи.

Стаљин је знао да му за то треба пристанак Западних сила.

Винстон Черчил је разумео Стаљинове циљеве. Њих двојица су се већ састали у Москви у октобру 1944. године и разговарали о идеји прекрајања Европе у сфере утицаја за СССР и западне силе.

Он је разумео и да су милиони припадника совјетских трупа који су истерали Немачку из централне и источне Европе далеко бројнији од Савезничких сила на Западу - и Велика Британија није могла да уради ништа уколико Стаљин одлучи да их задржи тамо.

Велика Британија је прогласила рат у септембру 1939. године зато што је Немачка напала њеног савезника Пољску, а Черчил је био решен да одбрани слободу те земље.

Велика Британија такође је платила високу цену победе и сада је практично остала без пребијене паре. Черчил се надао да ће га САД подржати и супротставити се Стаљину.

Али амерички председник Рузвелт имао је властите приоритете. Он је желео да се Стаљин прикључи Уједињеним нацијама - новом глобалном мировном телу у послератном свету.

Професор Мервин Лефлер са Универзитета у Вирџинији рекао је за ББЦ да је Рузвелт био савршено свестан како је огорченост између савезника после Првог светског рата довела до повлачења САД-а из светске политике двадесетих и тридесетих година прошлог века.

„Рузвелт је највише од свега желео да спречи повратак америчком изолационизму", рекао је он.

Председник је желео и да Совјетски Савез објави рат Јапану. Иако се плима драматично окренула против Јапанског царства, њихове снаге су и даље односиле велике губитке америчким снагама у пробоју на Пацифику.

Америчким стратешким размишљањем у великој мери је владала неизвесност због неизбежне крваве инвазије на јапанска домаћа острва.

Шта се дешавало у Јалти?

Иако је Рузвелт желео да се састанак одржи негде на Медитерану, Стаљин - који се плашио летења - предложио је Јалту.

Групни преговори одржани су између 4. и 11. фебруара у резиденцији америчке делегације Палати Ливадија, која је некада била летњиковац последњег руског цара Николаја Другог.

Тројица лидера већ су се срела раније, у Техерану 1943. године. Рузвелт је био склонији да верује Стаљину од Черчила, који је совјетског лидера доживљавао као све већу претњу.

После недељу дана преговора, Велика тројица су обелоданила своје одлуке свету. После њене безусловне предаје, Немачка ће бити распарчана.

Лидери су се у начелу сложили око четири окупационе зоне, по једну за сваку земљу присутну у Јалти и Француску, као и око идентичне поделе Берлина.

У декларацији је стајало и да ће Немачка морати да плати одштету „у највећој могућој мери", а у Москви ће бити основана комисија која ће одредити колико јој се тачно дугује.

Лидери су се сложили и око демократских избора широм ослобођене Европе - укључујући Пољску, која ће имати нову владу „састављену од демократских лидера из саме Пољске и Пољака из иностранства".

Совјетски Савез већ је поставио привремену комунистичку владу у Варшави, за коју су се сложили да ће бити проширена.

Али демократија је значила нешто сасвим друго за Стаљина. Иако је он јавно пристао на слободне изборе у ослобођеној Европи, његове снаге већ су преузимале кључне државне службе широм земаља централне и источне Европе у име локалних комунистичких партија.

Даље, лидери су одлучили - на Стаљиново инсистирање - да се пољска граница помери на запад, уступајући земљу СССР-у. Балтичке државе ће се такође придружити Совјетском Савезу.

Историчарка Ен Еплбаум написала је у тексту под насловом Гвоздена завеса да су лидери „невероватно нехајно донели одлуке о судбини огромних делова Европе".

Рузвелт је „неубедљиво" питао Стаљина да ли би град Лавов могао да остане део Пољске, али није инсистирао на тој идеји и од ње се брзо одустало.

Рузвелт је био више усредсређен на свој план за Уједињене нације а жеља му се остварила.

Све три земље сложиле су се да пошаљу делегације у Сан Франциско 25. априла 1945. године како би помогле у оснивању нове међународне организације. Штавише, Стаљин је обећао да се покренути инвазију на Јапан три месеца после пораза Немачке.

Черчил је после самита, упркос постигнутим споразумима, остао дубоко забринут око ситуације у источној Европи. Тражио од својих и америчких снага да се пре окончања рата што више пробију на исток.

Шта се дешавало после?

У року од неколико месеци, политичка ситуација се драматично изменила. Рузвелт је у априлу умро од тешког излива крви на мозак, а заменио га је Хари Труман.

Немачка се безусловно предала у мају. А 16. јула, САД је успешно извршила пробу новог тајног оружја - нуклеарна бомбе.

Већ наредног дана, председник Труман састао се са Винстоном Черчилом и Јосифом Стаљином на Постдамској конференцији надомак Берлина.

Труман није познавао Стаљина и био је председник само четири месеца. Винстона Черчила, који је на власти био од маја 1940. године, на пола конференције заменио је Клемент Атли после општих избора одржаних 1945. године.

Расположење на конференцији било је веома другачије. Америчка врхушка осећала је веће самопоуздање након што је схватила моћ атомске бомбе. Труман је био много неповерљивији према Стаљину од Рузвелта. Он и његови саветници сматрали су да СССР нема намеру да се држи договора из Јалте.

За мање од две године, амерички председник обелоданио је такозвану Труманову доктрину, којом се америчке сила обавезала на заустављање совјетске експанзије у свету. Започео је Хладни рат.

И Черчил и Рузвелт касније су критиковани због попустљивости према Стаљину у Јалти. Али у практичном смислу, мало је тога што су САД и Велика Британија могле да учине.

Стаљин је већ имао трупе широм централне и источне Европе. После Јалте, Черчил је наручио израду плана напада на СССР - под шифрованим именом „Операција незамисливо" - али британски војни стратези врло брзо су схватили да је он потпуно нереалистичан.

Професор Лефлер каже да је „у погледу Источне Европе, Јалта просто само потврдила реалан однос снага који је у то време већ владао."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]