Правосуђе: Колико за таксе, колико за адвокате - има ли у Србији права за сиромашне

Дарко* из Новог Сада има 43 године и за себе каже да „има доста искуства са судовима и адвокатима".

Нападнут је док је возио градски аутобус, због чега је нешто касније, „из принципа, зато што ништа није урађено да се заштите возачи", тужио предузеће за претрпљене болове и страх.

„Трошкови поступка су били велики, није ми било свеједно, јер на крају, ако изгубиш, све иде на тебе, али ми је адвокат рекао да добијамо 100 одсто и добили смо, тако да ми је све надокнађено", каже Дарко, који није желео да му се објави презиме, за ББЦ на српском.

Међутим, како каже, да му је адвокат рекао да ће бити неизвесно рекао би му - „нека хвала".

Адвокат Чедомир Кокановић сматра да „у Србији, као и било где другде у свету, када немате пара, ситуација са правом и правдом није баш најсјајнија".

„Ако немате новца, или неки комерцијално добар случај, да вас адвокат заступа бесплатно, па да се наплати од тога што наплати за вас, све друге опције нису тако сјајне", наводи Кокановић у разговору за ББЦ на српском.

Пренатрпаност судова дуго је један од највећих проблема српског правосуђа.

Током 2022. године, пред судове у Србији стигло је 1,8 милиона случајева, а решено је 2,1 милион, наводи се у извештају Европске комисије, док је пресуде могуће чекати и до 754 дана у просеку.

Од накнада до тарифа

Прва препрека приступу праву су судске таксе, иако постоји механизам ослобађања трошкова поступка, али се они врло ретко доносе, наводи за ББЦ Милан Филиповић из Комитета правника за људска права (ЈУКОМ), а друга плаћање заступања на суду.

Адвокатске тарифе притом су током 2023. поскупеле.

Њихова цена, када су у питању прекршаји или парнице, зависи од вредности спора и врсте поступка.

Jедан излазак на рочиште за развод брака, на пример, износи 29.250 динара.

„Повећали смо накнаде, с обзиром сва друга на поскупљења свих ових година и ускладили их са висином инфлације", каже за ББЦ на српском Душан Братић из Адвокатске коморе Србије.

„Али свесни смо да је платежна моћ људи таква да не могу увек да плате заступање адвоката. У великом броју случајева је новац препрека грађанима да заштите њихова права, то је тачно."

У кривичном поступку, износ варира у односу на запрећену казну.

Уколико она износи до три године затвора, одбрана, заступање код тужиоца и разговор са окривљеним у притвору или затвору - по започетом сату - износи 31.500 динара.

„За најмањи спор тешко да било шта може без 100 евра да се уради, толико је било који папир који иде у суд или појављивање пред њим, до више хиљада евра за неке парнице, посебно око власништва станова", додаје Кокановић.

Једно од решења је и Закон о бесплатној правној помоћи, донет 2018. године, али Филиповић каже да у пракси велики број људи остаје ван његовог домашаја.

Из Министарства правде до тренутка објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ на српском.

О (не)уласку у поступак и међусобној испомоћи

Дарко је на суд хтео и када се повредио на путу до посла, што нису хтели да му признају као повреду на раду, али је од тужбе одустао.

„Адвокат није био сигуран да ће добити, рекао је да ће бити 50:50, како суд процени, и није хтео да се излаже трошку."

А услуге адвоката су скупе, каже.

„Имате неке који заступају странке у парничним поступцима и узимају 15 одсто од одштете, али ви да платите судске трошкове.

„Међутим, само за покретање парнице је потребно и до 50.000 динара, што људи добију назад кад добију случај, али мени један адвокат каже да људи често неће да се упуштају у то, чак и кад им он говори да ће сигурно победити."

Због тога су, наводи, поједини адвокати променили приступ.

Узимају и 25 одсто одштете од клијента, али плате и све трошкове поступка, које после добију назад ако победе.

Од судског поступка одустала је и Наталија из Београда, чији је плац намењен за експропријацију, али за чији откуп њеној породици, сматра, није понуђено довољно новца.

„Адвокати су нам рекли да можемо да уђемо у правни спор са државом око тога, али да нам то не препоручују, јер је дуготрајан процес и често са негативним исходом", каже Наталија за ББЦ на српском, не желећи да открива презиме.

„За улагање примедбе у поступку јавне расправе, услугу судског вештака, правно саветовање и неколико појављивања тражили су нам 3.000 евра, а то све без каснијих рочишта и заступања, што финансијски не бисмо могли да изнесемо, па смо одустали."

Да су услуге адвоката многима скупе, сагласан је и Душан Братић из Адвокатске коморе Србије.

Као олакшавајућу околност, он указује на одредбу у прописима која адвокатима дозвољава да наплаћују и до 50 одсто ниже суме од износа тарифе, што каже да многи и чине, јер је у пракси „тешко остварити износ и цену која је прокламована".

Tако се, истиче, ублажава и финансијски удар на грађане.

„Кад смо у Београду, где има мало више привреде, мало више добростојећих људи, онда све и иде некако, а што смо даље, то је ситуација све тужнија", додаје адвокат Кокановић.

„Али и адвокати су део народа - сиротиња и богатство су и међу њима подједнако распоређени."

Последњих година се на друштвеним мрежама, пре свега на Фејсбуку, појавио читав низ група за бесплатну правну помоћ.

Њихови чланови, анонимно или јавно, износе правне главоломке које их муче, да би потом остали чланови давали савете.

„То је тужна слика људи који се међусобно испомажу, али где често нема ниједног правника, ниједног адвоката.

„Све се своди на 'био сам тамо, радио сам овако, онако' и њихова искуства, што је често потпуно погрешно", каже Кокановић.

Адвокат Игор Милосављевић, администратор групе „Бесплатна правна помоћ - Правни центар Ниш", каже да његова Фејсбук заједница на дневном нивоу размени двадесетак порука.

„Имовински проблеми, последице породичних несугласица око наслеђивања или комшијских односа, проблеми са легализацијом, али оно што најчешће радим су разводи, старатељство и насиље у породици", каже 46-годишњи Милосављевић за ББЦ.

За југ Србије, који назива „долином глади", новац је огроман проблем при остваривању права, сматра.

„Није ствар само у групи, постоји и канцеларија у којој радим, а која већ 12 година пружа бесплатну правну помоћ у Нишу и околини, иако се јављају и из других делова Србије."

О лековима: Бесплатна правна помоћ

Давањем савета без накнаде, Милосављевић се бави на основу Закона о бесплатној правној помоћи из 2018. године.

„Циљ овог закона је да се свакоме омогући делотворан и једнак приступ правди", једна је од првих његових реченица.

Њу могу да добију држављани Србије и особе без држављанства, као и страни држављани са сталним настањењем у Србији, али уз два услова: да је реч о кориснику социјалне помоћи или дечијег додатка, или некоме ко би плаћањем правне помоћи испунио услове да постане корисник социјалне помоћи и дечијег додатка.

„Тај је критеријум толико недефинисан и уопштен да може да га тумачи како ко хоће", сматра Милосављевић.

„У Нишу имате доста породица где једна особа ради за минималац и на тај начин издржава породицу, али није званично социјално угрожена, а када одбијете струју, храну и комуналне трошкове, њима је и 1.000 динара много да плате адвокату."

Према закону, бесплатна правна помоћ састоји се од „пружања правних савета, састављања поднесака, заступања и одбране".

Захтев за њено одобравање подноси се искључиво органу општинске или градске управе, која потом адвокате плаћа по мањој тарифи, од чега држава 50 одсто враћа општини.

„Када би требало да одем у општину и убедим некога да ми треба бесплатна правна помоћ и попуним то све, не знам да ли бих умео", каже адвокат Кокановић.

„Читајући закон, треба вам правна помоћ да бисте добили бесплатну правну помоћ."

На питање колико је људи у последњих пет година тражило бесплатну правну помоћ, из Министарства правде до тренутка објављивања текста нису одговорили.

„Велики број људи остаје ван домашаја те помоћи", каже Милан Филиповић из Јукома.

Као велики проблем, он наводи и то што многи не знају да могућност бесплатне правне помоћи постоји.

„Све зависи од града до града, од општине до општине - негде постоје добро умрежени системи, канцеларије и службе које деценијама раде савршено, а негде уопште не постоји."

Велики број општина, на пример, на годишњем нивоу за то предвиђа око 100.000 динара, што је довољно за „можда два предмета", додаје.

Одбрана по службеној дужности

Бесплатна правна помоћ не односи се на кривична дела, али то не значи да они који не могу да приуште адвоката неће имати одбрану.

За кривична дела, за која је прописана казна затвора од најмање осам година, одбрана је обавезна и том случају суд ће доделити адвоката по службеној дужности.

Њега плаћа држава.

„Службена одбрана базира се на томе да у одређеним случајевима неко мора да има адвоката, јер је то његово људско право, хтео то или не", објашњава Кокановић.

Бранилац по службеној дужности могућ је и за дела са казнама вишим од три године затвора, уколико неко не може да плати адвоката, али искључиво по захтеву окривљеног.

О лековима: Ослобађање трошкова поступка

Износ судских такси зависи од вредности самих поступака, што може бити компликовано израчунати, због чега постоје и калкулатори који то ураде за вас.

У Закону о парничном поступку се наводи да ће суд од трошкова поступка ослободити све странке које нису у могућности да сносе трошкове.

Исто се наводи и у Закону о судским таксама, које неће бити обавеза за све којима би плаћањем била угрожена социјална сигурност.

Међутим, иако сматра да судови имају „широку могућност суда да ослободе грађане трошкова поступка", Филиповић каже да се то у пракси „ретко дешава".

„Проблем је и што закон није прописао рок у ком суд доноси одлуку о томе, а одлука се обично доноси уз саму пресуду, што је за многе већ касно.

„Судови притом не воде евиденцију, тако да не знамо колико је грађана подносило захтев, колико је одбијено, колико усвојено."

Адвокат Братић каже да је суштина у „капиталистичком друштвеном систему, где се све вреднује кроз новац", па судови „послују као предузећа".

„Њихова употреба се валоризује у новцу и приказује кроз потрошњу у буџету.

„Држава тежи да сноси што мање трошкова, како би имала више новца за друге потребе које сматра приоритетнијим."

Отуда, истиче, подизање такси за суд из године у годину, иако то није „у складу са могућностима грађана".

„Сада имамо ситуацију да грађани у имовинским споровима, за иницијални акт којим траже судску заштиту, треба да плате и по 97.000 динара, па још толико за пресуду.

„Судови су притом и врло ажурни код принудне наплате судских такси, па одређују извршења и плене грађанима имовину."

У исто време, истиче да су судови пренатрпани, судије имају десетине предмета, што значи да њихови приходи због високих такси „далеко превазилазе стварне трошкове рада".

„Тек 20 одсто се враћа у правосудни буџет, за плате запослених у правосуђу, њихове трошкове и одржавање зграда, а чак 80 одсто остаје у буџету Србије."

Он сматра да судске таксе треба прилагодити, а разлику, ако она постоји, надоместити из буџета.

Будућност

Једно од решења за бољу доступност судова свима Братић види у јаком истражном начелу, „као у периоду социјализма".

„То значи и да неука особа може да затражи судску заштиту тако што ће писати суду какав проблем има и суд ће, чак и ако тај неко није ангажовао адвоката, уколико процени да му заиста припада право које тражи, бити дужан да истражује и изводи доказе."

Да би све боље функционисало, сматра, потребно је запослити додатне судије и државне службенике, како би се „правилно и благовремено вршила правда".

У Србији је за то време већ дуго у току, по захтеву Европске уније, реорганизација институција, што у пракси значи смањење броја запослених у јавном систему.

Милан Филиповић из Јукома као једно од основних решења наводи и то да људи морају бити боље информисани о њиховим правима.

„Започињу поступке, а не знају ни колико ће трајати, ни колико ће коштати, ни колика је вероватноћа да ће добити на крају.

„И онда немају довољно пара за адвоката, или га изгубе током поступка, па изгубе и читав случај због формалности, иако су можда били у праву на почетку.

„Онда морају да надокнаде и трошкове друге стране, што могу да буду озбиљно велике суме и озбиљно велики проблеми."

Зато као једну од најбољих могућности види мирно решавање спорова.

„Она се врло мало користи у нашој земљи, а много је боље све решавати без уплитања суда и судских трошкова, него ићи у парницу која може да траје годинама", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]