Лик и дело Кларе Цеткин: Феминисткиња и комунистичка револуционарка чији је утицај обојио Југославију

Школовала се за учитељицу, уређивала левичарски часопис, била народна посланица у немачком парламенту и године живота провела у изгнанству.

Данас многима непознато име доживотне боркиње Кларе Цеткин у букварима и лектирама радничког и женског покрета заувек ће бити исписано црвеним словима.

„Она је била водећа немачка марксистичка теоретичарка и једна од најважнијих, ако не и најважнија, феминисткиња у читавој историји социјалистичког и марксистичког феминизма", наводи Анкица Чакардић, докторка наука и професорка Филозофског факултета у Загребу за ББЦ на српском.

Ова комунистичка револуционарка једна је од иницијаторки и утемељивачица Међународног дана жена који се обележава 8. марта.

Велики утицај је такође оставила и на женски и левичарски покрет на Балкану и простору бивше Југославије.

Клара Цеткин је са саборкињама „организовала интернационалне конференције социјалисткиња које су одржаване уз веће међународне конгресе", каже Нађа Бобичић, докторка политичких наука и феминисткиња.

„Уз Александру Kолонтај, руску револуционарку и феминисткињу, она је била једна од првих социјалисткиња која је ни из чега градила масовни интернационални женски покрет унутар радничког", оцењује она у писаном одговору за ББЦ на српском.

Клара Цеткин је преминула 20. јуна 1933. у Архангелскоју, надомак Москве, престонице тадашњег Совјетског савеза.

Трновит животни и политички пут ка социјализму

Рођена је 5. јула 1857. у месту Видерау на истоку Немачке.

Њен побожни отац Готфрид био је учитељ и потицао је из надничарске породице, док је образована мајка Жозефина Витале, француских корена, долазила из средње класе.

„У њеној породици су се неговале хришћанске и хуманистичке идеје, тако да се већ одмалена врло заинтересовала за различита социјална, филозофска и политичка питања, за жустре полемике о људским правима и политичкој будућности света", указује Чакардић.

У суседном Лајпцигу је похађала учитељску школу, после које „није могла да настави студије јер на немачким универзитетима жене још увек нису стекле право на високо образовање".

„Баш ту, школујући се за учитељицу повезује се са женским и радничким покретом Немачке, те ће ускоро постати једна од кључних фигура у читавој историји комунистичког покрета", додаје Чакардић, факултетска професорка социјалне филозофије, марксизма и феминистичке теорије.

Област у којој је живела - Саксонија, била је „врло развијено подручје Немачке", где се „тек нешто мање од трећине становништва бавило се пољопривредом", што је, између осталог, утицало и на јаки развој социјалистичког радничког покрета, каже Чакардић.

„Ту се иницијално обликовао и социјалистички феминистички покрет, а кључна особа за његов развој и укључивање жена у синдикалне организације била је Цеткин."

У то доба је било изузетно незахвално, а донекле и опасно, бавити се друштвено-политичким радом.

После победе Немаца у Француско-пруском рату 1871, земља се ујединила под именом Немачко царство, а на челу владе био је контроверзни Ото Фон Бизмарк који је седам година касније увео антисоцијалистичке законе.

Тако је 1878. ван снаге стављена Социјалистичка радничка партија Немачке, којој је Клара Цеткин нешто раније приступила, и забрањене су јој све активности.

Млада социјалисткиња ипак учествује у илегалним активностима странке, да би убрзо била „присиљена да оде у егзил на неколико година", подсећа Чакардић.

Из Лајпцига одлази у Аустрију, а потом у Цирих и напослетку Париз.

Презиме је преузела од партнера Осипа Цеткина, руског социјалисте са којим је имала два сина, Максима и Константина, рођена у изгнанству, у француској престоници.

Борба за женска права кроз социјализам

Клара Цеткин је била учесница оснивачког конгреса Друге интернационале, организације социјалистичких и радничких партија, у Паризу у јулу 1889.

Тамо је одржала говор у коме је захтевала укључивање радница у раднички покрет.

„Без помоћи мушкараца, штавише, често и против њихове воље, жене су ступиле под барјак социјализма.

„Сада стоје под тим барјаком и остаће под њим!", рекла је тада Клара Цеткин.

Наредне године се вратила у Немачку, пошто су укинути закони против социјалиста, а формирана Социјалдемократске партије Немачке СПД, на темељима Социјалистичке радничке партије Немачке.

Преселила се у Штутгарт, „без икаквих средстава за живот", где крајем 1891. излази први број радничког женског листа „Једнакост" (Die Gleichheit) који је Клара Цеткин уређивала.

Нађа Бобичић каже да је овај часопис „послужио за сличне публикације у другим државама Европе", па је тако у ондашњој Србији „постојао магазин жена социјалиста" идентичног имена.

„У тадашњем контексту имати квалитетно гласило штампано у стотинама хиљада примерака било је пандан данашњим инфлуенсерским профилима на друштвеним мрежама", оцењује она.

Цеткин је упорно говорила да жене могу постати еманциповане само ако раде као мушкарци и зарађују властити приход.

То би их учинило „независним и интегрисало у друштво и политику", а требало би да „добијају исту плату и привилегије као и мушкарци на радном месту".

Раније објављена брошура Кларе Цеткин Питања радница и савремено женско питање, и данас се чита „као један од кључних текстова раног социјалистичког феминизма", каже Анкица Чакардић

У њој је, додаје, писала „да рад жена треба доживљавати не само као економску нужност, већ и као неизоставан корак према еманципацији жена".

„Веровала је да раднице треба да се удруже с друговима радницима у заједничкој пролетерској борби и тиме понети активну снагу у класној борби", истиче Чакардић.

Многи тадашњи левичари нису гледали благонаклоно на учешће жена у политичким активностима, те је Клара Цеткин „водила борбу и унутар сопствених кругова за потпуну једнакост жена", каже Бобичић.

„Није презала да се суочава са конзервативним актерима споља, али ни са конзервативним тенденцијама у сопственим редовима."

Први и друга међународна конференција жена социјалиста

У Штутгарту, немачком граду у који се преселила из Париза, 1907. је одржана прва Међународна конференција жена социјалиста, истовремено када и социјалистички конгрес, где је основан Међународни секретаријат жена.

Клара Цеткин је изабрана за секретара, док је часопис Једнакост прихваћен као „међународни орган".

„Усвојена је и резолуција у корист општег права гласа за жене, у којој је наглашено да то право мора бити изборено истовремено с економском еманципацијом жена.

„У захтевима које је Цеткин представила на конференцији подржале су је, поред осталих, Роза Луксембург и Александра Kолонтај", објашњава Чакардић.

На другој Међународној конференцији жена социјалиста три године касније у Копенхагену, Клара Цеткин са још неколико саборкиња предлаже обележавање међународног дана жена - 8. марта.

Семе његовог настанка посејано је 1908, када је 15.000 жена прошетало Њујорком захтевајући краће радно време, већу плату и право гласа.

Наредне године је на међународном нивоу, први пут обележен Дан жена у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској, да би празник озваничиле Уједињене нације 1975.

„Њена улога је несумњива, и она је својим ауторитетом подржала оснивање Међународног дана жена, али није то урадила самостално, што је заслуга која јој се поједностављено приписује", сматра Бобичић.

Каже да Клара Цеткин „јесте инспиративна, али управо зато што је допринела грађењу женског крила радничког покрета".

„Она није деловала како би постигла каријерне циљеве и пробијала стаклени плафон, већ у правцу омасовљавања и развијања женског социјалистичког покрета", додаје Бобичић која се у докторској дисертацији у једном делу бавила делом Кларе Цеткин.

Први светски рат

Уз неколицину сабораца из СПД-а, попут Розе Луксембург и Карла Либкнехта, Цеткин је била отворено против Првог светског рата.

Међутим, били су у великој мањини.

Њена партија је 1913. подржала одлуке владе које су се тицале „повећања војног буџета", док се у августу наредне године само четрнаест посланика Социјалдемократске партије Немачке, „и то пре гласања" у Рајхстагу, немачкој скупштини, изјаснило против ратних кредита.

Клара Цеткин је на „могућност рата неуморно упозоравала" знатно раније јер је већ „почетак 20. века обележило оснаживање милитаризма, посебно немачког", указује Чакардић.

Више пута је током рата хапшена због антиратних делатности, да би потом са Розом Луксембург, Карлом Либкнехтом и осталим сарадницима, основала Спартакистичку лигу, која ће прерасти у Комунистичку партију Немачке.

„Након убиства Розе Луксембург и Kарла Либкнехта почетком 1919, Цеткин преузима главну улогу у вођству Kомунистичке партије, баш као и унутар Kомунистичке интернационале (Коминтерне) у целини", додаје Чакардић.

Веза са Југославијом

Између Кларе Цеткин и југословенских простора је постојала директна веза преко Српске социјалдемократске партије (ССДП), чланице Друге интернационале, тврди Чакардић.

„Знамо да је Димитрије Туцовић (истакнути члан партије) директно сарађивао с Луксембург, Лењином, Kауцким, готово сигурно и са Цеткин, јер је писао за социјалистичке часописе Die Neue Zeit и Vorwärts", каже загребачка професорка.

Годинама после смрти, додаје, немачка револуционарка је утицала на „формирање идеје у оквиру Антифашистичког фронта жена, као и на развој социјалистичког феминизма на нашим просторима".

Иако је тек неколико есеја Кларе Цеткин преведено, Чакардић каже да су њене марксистичко-феминистичке идеје „и те како биле познате социјалисткињама у Југославији", попут анализе о „односу неплаћеног кућног рада и оног плаћеног на радном месту, идеје о сексуалној слободи жена и критике патријархалне нуклеарне породице".

И идеје „важности улоге жена у антифашистичком и антиимперијалистичком покрету, као и истицање важности теренског агитаторског рада" биле су усмерене ка циљу што бројнијег укључивања жена „у радничко-феминистички покрет и уједињени антикапиталистички фронт", додаје.

Нађа Бобичић каже да је за социјалисткиње Југославије, чак и пре Првог светског рата, Клара Цеткин је „била врло утицајна као једна од најважнијих фигура међународног радничког покрета".

„Према подацима које је још седамдесетих прикупила Јованка Kецман, истраживачица међуратног женског и радничког покрета у Југославији, текст Kларе Цеткин Женско питање преведен је већ 1903. у Радничким новинама", тврди она.

Ова истраживања показују и да су жене у Сарајеву 1914. „обележавајући Осми март, као посебан сегмент програма прочитале и поздравни телеграм који је упутила Kлара Цеткин".

„И након Првог светског рата, 1920, упутила је писмо представницама тадашњих социјалдемократа Србије, дајући им подршку и саосећајући се са њиховим ратним губицима", додаје Бобичић.

Њен утицај је провејавао и у социјалистичкој Југославији где се Цеткин помиње као једини женски ауторитет „када предратне генерације боркиња, увелико већ на највишим позицијама одлучивања у СФРЈ, концептуализују женско питање поводом УН декаде жена од 1975. до 1985".

„За наредну млађу генерацију активисткиња, које се од друге половине седамдесетих окрећу западним феминистичким струјањима такозваног другог таласа феминизма, Kлара Цеткин више није неупитни, ни једини ауторитет", истиче.

Бобичић такође наводи да се тренутно „њен опус мање проучава."

„Она се посматра са историјске дистанце, пре свега као фигура од политичког значаја, а мање се анализира њено писање или деловање.

„Штета, јер многа њена писања, говори и праксе, могу бити инспиративни и поучни данас", додаје.

Нацисти у Немачкој и последње изгнанство

Клара Центин је била посланица Комунистичке партије Немачке (КПД) у њиховој скупштини од 1920. до 1933, готово упоредо делујући и у Коминтерни (Трећој интернационали) као чланица извршног комитета

Њен говор, као најстарије посланице у парламенту, 30. августа 1932, на заседању у Берлину на које је „тајно допутовала из Москве", указао је „на формални почетак нацистичког преузимања Рајхстага", каже Анкица Чакардић.

„Том је приликом, окружена у дворани нацистичким заступницима и њиховим агресивним насртајима и циничним упадицама, још једном храбро... упутила позив на антифашистичку борбу уједињеног фронта."

По доласку Адолфа Хитлера на власт почетком 1933, KПД је забрањена, а Цеткин је поново отишла у изгнанство, у Совјетски Савез.

Тамо је и умрла 20. јула исте године.

„Нажалост, није дочекала испуњење њеног сна да види оснивање социјалистичке Немачке", закључује Нађа Бобичић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]