Женска права и историја: Ко је била Роза Луксембург и зашто је важна и данас

Прошло је више од 100 година откако је списатељица, филозофкиња и антиратна активисткиња Роза Луксембург убијена у 47. години.

Убили су је фрајкори - десничарска паравојна формација настала у друштвеним и политичким превирањима после завршетка Првог светског рата.

Њена заоставштина је толика да је у јануару 2019. године само у Немачкој на улице изашло хиљаде људи да јој одају пошту.

Али шта је то код ње што и даље инспирише млађе генерације?

Биографи тврде да је то њена неуморна жеља да доводи у питање оне на власти - њен борбени рад против политичке догме, друштвене неједнакости, сексизма и дискриминације против инвалидитета учинили су њено наслеђе живим и свежим.

Управо је тим ставом стекла непријатеље и на десници и на левици политичког спектра.

Још од самих почетака, Роза Луксембург, рођена у марту 1871. године, истицала се у вештини игнорисања преваге која не иде у њену корист и сталног преиспитивања статуса кво.

У јавном животу наилазила је на многе препреке. Шепала је од рођења у време кад се на физички инвалидитет гледало са висине, а као Јеврејка била је и те како третирана као грађанка другог реда у Пољској под окупацијом Русије.

А опет, упркос тим препрекама, постала је једна од ретких жена у то време која је стекла докторат на Универзитету у Цириху, у Швајцарској.

Током читавог живота, Луксембург је много пута завршавала у затвору због властитих идеја - као што је противљење Првом светском рату - и иако ју је инспирисао марксизам, није имала проблема да буде једна од његових најгласнијих критичарки.

Доживљава се и као светионик покрета ослобођења жена, иако се у своје време сама Луксембург никада до краја није идентификовала са феминистичким покретом.

Кејт Еванс, ауторка и илустраторка Црвене розе, графичке биографије Розе Луксембург, прича нам њену причу, служећи се властитим речима Розе Луксембург:

1. „Желим да оптеретим савест имућних свом патњом и свим скривеним, горким сузама."

Као ученица у Варшави 1880-тих, Роза Луксембург је први пут дигла глас против неједнакости и људске патње.

2. „Капитализам је склон да обавије читаву планету... а опет не може да стоји сам за себе; потребни су му други економски медијуми као његово тло"

Студирала је за докторат из економије.

Докторка Луксембург тврдила је да је капитализам фундаментално нестабилан и склон кризама, и предвидела је неке од узрока који су довели до онога што данас називамо финансијском кризом из 2008. године.

3. „Социјализам или варваризам"

Чврсто је веровала да кад је капитализам у кризи, постоји једно веома просто решење - социјалистичко друштво увек је боље од хаоса и суровости за које је окривљавала разуздани капитализам.

4. „Само директна масовна акција може да доведе до промене!"

Докторка Луксембург је била присталица социјалистичке револуције и подстицала је људе да се издигну и преузму контролу над властитим животима.

5. „Слобода само за следбенике једне партије није никаква слобода. Слобода је увек и искључиво слобода за оне који мисле другачије."

Али била је и демократа. Веровала је у слободу штампе и слободу окупљања, и по тим питањима се није слагала са Лењином.

6. „...да посеје смрт и разарање."

Роза Луксембург је била жестоки противник империјализма.

7. „Рат је методично, организовано, масовно убиство"

Борила се против Првог светског рата - због чега је завршила у затвору - и веровала је да је генералима одговорним за њега требало да се суди за ратне злочине.

8. „Са сваком мувом коју неко безобзирно спљеска и згњечи, читавом свету дође крај"

Њено поштовање према животу протезало се и на животињско царство. Док је била у затвору, хранила је осе у ћелији од свог следовања џема.

9. Не користите изговоре и борите се да промените свет

Упркос томе што је била дискриминисана као жена, избеглица, Јеврејка и неко са физичким инвалидитетом, Роза Луксембург је постала цењена и успешна академска теоретичарка, новинарка и уредница - да не помињемо бескомпромисна социјалистичка револуционарка.

Све слике из Црвене Розе Кејт Еванс, и издању Версо букса, 2015.

Можда ће вас занимати и овај видео: Правнице које имају једну мисију - да ослободе затворенике у Нигерији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]