Историја и комунизам: Фридрих Енгелс - од богаташког сина до светског револуционара

Ко је био Фридрих Енгелс - немачки филозоф, социолог и револуционар, рођен на данашњи дан пре 200 година?

Једни му замерају што је говорио о једнакости, а долазио из богате породице, други га не воле због наводног негативног мишљења о појединим народима, а има и оних који га славе као једног од најзначајнијих комунистичких теоретичара.

„Ако погледамо упечатљивост и убојитост његових идеја, оне ни данас не изгледају битно архаичне у односу на тада", каже за ББЦ на српском Наташа Јовановић Ајзенхамер, доценткиња Филозофског факултета у Београду.

„Изгледају нам малтене као нека савремена слика експлоатације која се дешава, посебно у неким мање развијеним земљама", додаје она.

Остаће упамћен и као најближи сарадник Карла Маркса са којим је развијао филозофски правац - марксизам, писао поједина дела и новчано му помагао, његов ангажман у радничком покрету, као и ширењу левичарске идеологије.

Леви га хвале, десни га куде

Поред значајних политичких и теоријских дела која је написао, Енгелсов допринос левичарском покрету се огледа и кроз „активистичку улогу".

Поред Савеза комуниста, Енгелс је учествовао и у раду Прве интернационале - међународног удружења радника, насталог 1864. године.

Док га левичари углавном хвале, српски десничари га критикују.

Један од разлога је његов текст о Мађарској револуцији 1848. године када је јужнословенске народе окарактерисао као „контрареволуционарне" јер су стали уз Беч и Русију, а не побуњенике.

Замерали су му и наводно вређање и тврдили да је расиста.

„Мислим да је то мало преувеличано и да то треба читати у контексту краја 19. века, уз једну ширу геополитичку перспективу.

„Овако озбиљне теоретичаре, филозофе, па и најширем смислу схваћено, социологе не треба посматрати кроз те једностране призме", сматра Јовановић Ајзенхамер.

Додаје да ауторе треба посматрати у „времену" када су стварали, а „не судити им из садашње позиције".

„Увек би ауторе стављала искључиво у контекст у коме су стварали и тумачила њихове идеје у оквиру тог контекста."

На марксизам су се позивали бројни политички покрети, партије и идеолози током 20. века.

„Маркс и Енгелс нису тај или било који други режим спроводили у делу, па бих волела да се говори о томе шта су они нама оставила у наслеђе у теоријском и практичном смислу, а касније интерпретације су тема за себе", тврди она.

У Марксовој сенци

Иако је широј јавности познатији као „сарадник Маркса који је допуњавао његове идеје", професорка Јовановић Ајзенхамер тврди да је Енгелс и те како допринео заједничком раду и „стварао значајна засебна дела".

„Енгелса не треба посматрати као неког ко је био само у сенци Маркса. Све идеје које су заједно стварали и даље су и Енгелсове, колико су и Марксове", говори Јовановић Ајзенхамер.

Каже да је Енгелсов допринос посебно важан код развоја теорија о проучавању религија, социологије породице и марксистичког феминизма, као и у „уношењу антрополошке дименизије" у Марксову теорију.

У делу Положај радничке класе у Енглеској, говори професорка, Енгелс даје уверљив приказ „капиталистичке експлоатације радника и радница" тог доба.

„Са једне стране Маркс је писао политичку економију и филозофију прилично сувопарно, а Енгелс је доносио антрополошку перспективу што се види у овом делу".

Јовановић Ајзенхамер каже да је у другом делу Пореклу породице, приватне својине и државе, поставио основе за марксистички феминизам, јер је „много боље од Маркса" увидео и уобличио положај жена и односе унутар породице.

Професорка је недавно у хрватском зборнику „200 година Фридриха Енгелса" објавила рад о његовој анализи раног хришћанства.

Сматра да његово тумачење настанка хришћанства представља „основу за социологију религије".

Успон младог Енгелса

Фридрих Енгелс је рођен 28. новембра 1820. године у пруском граду Бармену, данашњем Вуперталу, у богатој немачкој породици.

Био је најстарији од деветоро деце и васпитаван је у протестантском духу.

Његов отац, власник фабрике текстила, полагао је наде у младог Енгелса да ће наставити породични посао.

Због тога Фридрих није завршио гимназију, а већ 1838. године га отац шаље у Бремен где ће провести три године, обучавајући се за будуће вођење компаније.

Слободно време је користио да научи мачевање и јахање, постао је члан локалног хора и важио за доброг пливача.

Читао је пуно, посебно Хегела, и учио језике, а наводно је говорио преко 20 светских језика.

Почиње хонорарно да пише за Рајнске новине под псеудонимом Фридрих Освалд.

Уредник новина био је Карл Маркс са којим се једном накратко видео и упознао у Келну, пре пута у Велику Британију.

Пут за Манчестер и пријатељство са Марксом

Одселио се у Манчестер 1842. године где је у очевој фабрици прво радио као службеник, а потом управник.

Тамо упознаје Мери Бернс, младу ирску радницу са којом ће у бити у љубавној вези 20 година, али не и у браку јер је то било против њихових убеђења.

Она га је водила улицама Манчестера и показивала делове града у којима је живела радничка класа, што ће му помоћи у будућим истраживањима и радовима.

После две године решио је да се врати кући, па накратко свраћа до Париза да се сретне са Карлом Марксом, будућим дугогодишњим саборцем и сарадником, који се преселио у Француску пошто су власти забраниле Рајнске новине.

Маркс се после протеривања из Париза преселио у Брисел где му се 1845. године из Немачке придружио Енгелс.

Пар година касније постају чланови тајне револуционарне организације Савез праведних, који убрзо постаје Савез комуниста.

По наруџбини Савеза, Маркс и Енгелс пишу Манифест комунистичке партије, левичарску лектиру и једно од најпознатијих дела овог двојца, који је објављен почетком 1848. године.

Исте године широм Европе избијају револуције, па се Маркс и Енгелс враћају у Немачку где у Келну покрећу Нове рајинске новине.

Енгелс је током 1849. године учествовао у побунама и устанцима на југу Немачке, те након њиховог неуспеха одлази у Швајцарску, а потом у Велику Британију где се поново састаје са одбеглим Марксом.

Поново је почео да ради у породичној фирми Ермен и Енгелс у Манчестеру, прво у подређеном положају, да би касније постао пуноправни партнер.

Удео у породичној компанији продао је 1869. године, уз довољан износ да може лагодно да живи до краја живота и настави новчано да помаже Карла Маркса, кога је годинама финансирао.

Умро је 5. августа у Лондону од рака грла, а његов пепео је просут у море.

Шта је Манифест комунистичке партије?

Документ који писали Маркс и Енгелс објављен је првобитно 21. фебруара 1848. у Лондону на немачком језику.

Он обједињује Марксове и Енгелсове теорије о природи друштва и политике, а једна од главних идеја водиља је да је „историја свих досадашњих друштава - историја класних борби".

У овом делу аутори позивају на „насилно рушење свих постојећих друштвених односа", што је послужило као оправдање за све комунистичке револуције широм света.

У њему се по први пут излажу и циљеви комунистичког покрета међу којима су пролетерска револуција, национализација и увођење општег образовања.

Према тврдњама аутора, све то би требало да се уради како би се „постепено укинуле класне разлике, државе одумрла и створило се ново уређење - комунизам".

Године 2013. Манифест Kомунистичке партије је регистрован у УНЕСКО Програма сећања, заједно са Капиталом.

Шта кажу млади данас о Енгелсу?

Ненад Брадоњић из Сарајева има 23 године и студира у Београду.

За Фридриха Енгелса је сазнао на часовима филозофије у гимназији, али се озбиљније заинтересовао за његов рад на студијама.

На његове левичарске погледе на свет, каже Брадоњић, пре свега је утицао Енгелсов „критички однос према стварности", који је прихватио читајући његове радове.

Енгелсове заслуге види у теорији и у пракси.

„Поред његових самосталних радова, огроман рад који је извршио на уређивању и издавању рукописа другог и трећег тома Kапитала после Марксове смрти је нешто што би издвојио".

„Иако је тај уређивачки рад био предмет критика, само њему можемо да захвалимо што су други и трећи том Kапитала угледали светлост дана", наводи Брадоњић.

На практичном плану, сматра да се његов допринос огледа у „оданости радничком покрету и бескомпромисној борби за интересе радничке класе".

Не замера му готово ништа, али каже да би могао да говори о „одређеним слабостима, којих је и Енгелс био свестан и у својој скромности и истицао".

Иако код његових вршњака Енгелс није нарочито популаран, каже да су његове идеје актуелне и данас јер „оно о чему је писао, говорио и против чега се борио није превазиђено".

„У марксизму његова дела још увек важе као незаобилазно градиво, а његова личност служи као инспирација онима који се боре за другачије друштвено уређење", закључује Брадоњић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]