Балкан и феминизам: Како је Симон де Бовоар инспирисала генерације жена на Балкану

Француска филозофкиња Симон де Бовоар овековечена је на многим фотографијама као жена проницљивог израза лица, која интелигентним очима мотри на свет око себе као да поручује: „Само вас гледам, неће вам проћи та неправда".

Човечанство је задужила тиме што је у култној књизи Други пол (1949) скренула пажњу на друштвену позицију жене као другостепене у односу на мушкарца, којем друштвене конвенције дају првенство, чиме је отворила и шире питање равноправности.

Де Бовоар је радом утицала на генерације феминисткиња широм света, па и на Балкану.

„Другост није тек женска - патријархат креира форме насиља чије жртве нису само девојчице или жене, већ читаво друштво", каже доценткиња на Факултету за медије и комуникације Мирјана Стошић за ББЦ на српском.

Де Бовоар је преминула 14. априла 1986. године у Паризу, где је и сахрањена на гробљу Монпарнас.

Ко је била Симон де Бовоар?

Била је филозофкиња егзистенцијализма, књижевница и активисткиња, наводи се у њеној биографији у енциклопедији Британика.

Рођена је 1908. године у Паризу, где је као дете похађала приватну школу, а затим уписала студије на престижном универзитету Сорбона.

Тамо је упознала будућег филозофа Жан Пол Сартра, који је ће остати њен доживотни сапутник.

Једна је од оснивачица култног француског часописа Модерна времена, који покушавао да приближи филозофију егзистенцијализма кроз савремену књижевност.

Ауторка је неколико књига, међу којима су најпознатије Други пол, Мандарини и мемоари Успомене лепо васпитане девојке.

Поред феминизма и положаја жене, интересовала су је и питања старења и смрти, о чему је размишљала у делу Сви су људи смртни.

Погледајте видео - Колико је скупље бити жена него мушкарац

„Други пол" и стасавање феминисткиња на Балкану

Велики пробој Де Бовоар је направила делом Други пол, које је у Француској објављено 1949. године.

Оно говори о томе да „како у свету, тако и филозофији, постоје први и други - мушкарац је први, он је субјект и апсолут, а жена је друга, дакле секундарна у односу на њега", објашњава Ева Долар-Баховец, професорка филозофије на Универзитету у Љубљани.

Да је то књига која им је у животу дала важне личне и професионалне смернице, тврде феминисткиње из Србије, Словеније и Босне и Херцеговине.

„Симон де Бовоар је ушла у мој живот давних осамдесетих када ми је најбоља другарица узбуђено рекла да је нашла књигу која говори 'о свему' - био је то Други пол у домаћем преводу", присећа се Биљана Дојчиновић, професорка књижевности на Филолошком факултету у Београду.

Она каже да ју је књига „узнемирила" и „у много чему определила".

„Ипак, одувек сам имала одбојност према депримирајућем тону који је прожима", додаје Дојчиновић.

Сусрет са Другим полом био је „потресан и отрежњујући" за доценткињу Факултета за медије и комуникације Мирјану Стошић.

„Било је то у првом разреду гимназије, кад сам из кућне библиотеке извукла два тома са розе корицама", прича.

„Књиге су мамине и сматрам да то треба да нагласим, јер смо у то време нас две имале веома комплексан однос, а књига је имала формативан утицај на мене и умногоме је била одлучујућа у одабиру факултета, а касније, и академског рада".

За Хану Ћурак из Сарајева, која припада сасвим младој генерацији феминисткиња, први сусрет са Симон де Бовоар десио се захваљујући „једном параграфу од 100 ријечи у уџбенику из филозофије, у једном од првих разреда средње школе".

„Како сам се даље самостално образовала у феминистичкој теорији и социологији, увијек бих се враћала њеним писањима као класицима", каже.

Долар-Баховец наводи да се Симон де Бовоар у овој књизи не задржава само на анализи односа потчињености и доминације између жена и мушкараца, него иде корак даље.

„Она примећује да су сви секундарни, од Јевреја до црнаца, али само су жене одувек биле под нечијом доминацијом", истиче.

За Долар-Баховец, Де Бовоар је „ослобођење у личном и политичком смислу".

„Она је јасан знак да са филозофијом, али и са читавом нашом цивилизацијом, нешто дебело не ваља и то није ствар пуког развоја, него је за промену потребна радикална интервенција", сматра.

Жене у науци: „Само напред"

Како је де Бовоар заговарала право на абортус

Једна од линија на којима су се у Европи кроз 20. век бранила женска права јесте легалност абортуса.

Док је намерни прекид трудноће од 1952. био легалан у Југославији, у Француској седамдесетих жене које су желеле да абортирају морале су да пронађу начин да то ураде у илегали.

Осим тога, контрацепција није била лако доступна.

Група од 343 жене објавила је 5. априла 1971. године у француском недељнику Ле новел обсерватор (Le Nouvel Observateur) Манифест 343 у којем су, између осталог, тражиле легализацију абортуса и слободан приступ контрацепцији,

Текст је саставила Симон де Бовоар.

Манифест је био контроверзан јер је садржао јавно признање 343 жене да су илегално абортирале, изложивши се на тај начин ризику да буду кривично гоњене.

Пет година касније, Француска је озаконила абортус.

Ева Долар-Баховец се присећа како су се после пада Берлинског зида 1989. године и касније, током распада Југославије, „права жена међу првима нашла на удару".

„Већ на почетку 1990. године, у медијима су почели да се појављују све гласнији захтеви за укидање права слободног одлучивања о рађању деце", наводи.

Група феминисткиња из Љубљане је у ту борбу кренула „текстовима и књигама", међу којима је био и Други пол Симон де Бовоар.

„То је књига за живот у отвореном друштву", примећује Долар-Баховец.

„Није све само борба за једнакост у правном и социолошком смислу - жене су парадигма подређивања и доминације у читавој нашој цивилизацији и управо због тога нас је теже ослободити".

Педесет година после Манифеста 343 репродуктивна права жена су, од Пољске, преко Хрватске, Босне и Црне Горе до Србије, и даље су тема око које се у европским друштвима ломе копља.

Погледајте видео о првим феминисткињама у Египту

Да ли су Де Бовоар и Сартр променили поглед на љубавне везе

Симон де Бовоар и Сартр се никада нису венчали, а готово цео живот су провели заједно, уз повремене излете у друге везе.

По томе су искакали из стереотипног обрасца оног времена о томе како један пар треба да функционише, а у многим земљама такав модел љубавног односа ни данас није друштвено прихватљив.

Тиме су, наводи ББЦ Рил, постали један од првих савремених парова, јавно дајући пример да су могуће и другачије врсте емотивне заједнице.

Они су се 1929. године договорили да ће бити пар, али без обавезе да буду сексуално верни једно другом.

То су обећање и одржали, па су остали заједно 51 годину - док их смрт није раздвојила.

Сахрањени су на гробљу Монпарнас у Паризу.

Други живот Симон де Бовоар на друштвеним мрежама

Да су живот и дело Симон Де Бовоар инспирација новијим генерацијама феминисткиња на Балкану можда најбоље илуструје нови живот који последњих година живи на популарној Фејсбук страници Све су то вјештице.

Страница је веома популарна у региону, а Де Бовоар и Сартр појављују као ликови сатиричних мимова у којима се лако могу препознати многе жене и мушкарци, и то не само они који разумеју језике бивше Југославије.

„Када сам се одлучила представити Вјештице на друштвеним медијима, жељела сам да јасно искомуницирам да се ради о феминистичкој страници, без обзира на приступ који би могао навести људе да мисле другачије", објашњава Хана Ћурак из Сарајева, која води ову страницу.

Зато је за маскоту странице нацртала лик који подсећа на њу и назвала је Симона.

„Симон де Бовоар била је једина филозофкиња коју смо ми споменули кроз формално образовање па сам се надала да ће већем броју публике моћи сигнализирати управо то - феминизам и филозофију", додаје.

Осим тога, каже да „обожава њен израз лица".

„Тај израз илустрира апсолутно све емоције које ми феминисткиње свакодневно осјећамо у егзистенцијалистичким сусретима са патријархатом".

Ћурак тврди да се „феминизам, па и феминистичке лекције, често поимају као неки принципи одвојени од стварности и дисциплина попут социологије, филозофије, права, или генерално - живота".

„Сводећи феминизам на однос између жена и мушкараца, веома се лако дискредитује, а лекција Симон де Бовоар на ту тему јесте да се женом не рађа, већ постаје", истиче.

„Импликације те лекције свакако су најбитније што од ње можемо научити".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]