Женска права и привреда: Колико има директорки у фирмама у Србији

Марија Срдић је предузетница и власница фирме. Она је међу реткима - у просеку, од сваких десет власника фирми у Србији три су жене.

А да ради као директорка у неком јавном предузећу, била би у друштву још можда само једне или две функционерке на осам директора.

„Број жена на руководећим положајима у Србији не прелази једну четвртину", каже за ББЦ Срдић, која је председница Секције за унапређење женског лидерства у Унији послодаваца Србије.

„У пракси у државним фирмама важи правило: што су предузећа битнија и јача - то их мање жена води".

На дан када је Норвешка пре 15 година постала прва држава света у којој по закону 40 одсто жена мора да буде у управним одборима фирми, жене су на истим местима у Србији заступљене највише до 25 одсто, утврђено је истраживању социолошкиње Марије Бабовић.

„И у том случају, оне су најчешће број два и извршиоци, а не доносиоци одлука", каже Виолета Јовановић, извршна директорка Националне алијансе за локални развој (НАЛЕД).

Колико је тешко женама у српском шаху?

Где је политика, а где бизнис

У Србији је крајем октобра изабрана нова влада, а од 23 министарства, десет воде жене.

То је највећи број жена на овој функцији од увођења вишестраначја у Србији. Такође, усвојен је и предлог министарке Гордане Чомић да на републичким и локалним изборним листама мора да буде 40 одсто жена.

За то је уведена и званична квота.

Бизнис квоте, ипак, не познаје.

„Било је доста дискусије око тога да ли су квоте најсрећнији механизам да би се постигла родна равноправност, када су уведене у парламенту", каже Виолета Јовановић.

Ипак, квоте су добар први корак како би се развила свест и препознао потенцијал жена на важним местима на којима се доносе одлуке, наводи она.

„Али ништа слично не постоји у приватним и државним фирмама. Оне немају никакву обавезу да на руководећим местима буде одређени проценат жена", додаје Јовановић.

Равнотежа би, тврди она, могла да се направи изменом Закона о родној равноправности.

„Закон би, за почетак, успоставио тачну статистику у привреди и јавној управи, а онда реаговао кроз мере подршке и едукације како бисмо дошли до друштва које једнако вреднује мушкарце и жене", каже Јовановић.

Измене овог закона министарка Чомић је најавила за крај године.

Две директорке на девет директора

У пракси је ситуација другачија.

У Нафтној индустрији Србије су на питање ББЦ-ја колико имају жена на највишим функцијама послали податке о 11 чланова Одбора директора, од којих су две жене.

Једна је Даница Драшковић, правница, публицисткиња и супруга Вука Драшковића, књижевника и политичара. Друга је Олга Висоцка, којој у биографији пише да је у Русији радила на руководећим положајима у бројним фирмама.

Међу 13 чланова саветодавног одбора генералног директора су две жене.

Из Телекома Србије за ББЦ кажу да су од седам чланова њиховог Управног одбора две жене.

Међу управом Теленора, коју чине генерални директор и шест извршних директора, налазе се такође две жене.

То су извршна директорка финансија и извршна директорка људских односа.

Како су жене направиле посао на селу:

Родне неједнакости у пословном сектору само су наставак или део укупних родних неједнакости у Србији, наводи се у истраживању социолошкиње Марије Бабовић, које је пре шест година урађено за потребе Министарства рада.

„Подаци из нашег истраживања указују на изражен родни јаз у бизнис сектору.

„Жене заузимају тек четвртину, 25,8 одсто највиших позиција одлучивања у компанијама, што су позиције генералних директора и председника управних одбора, а чине нешто мање од трећине предузетника - 31,7 одсто", наводи се у истраживању.

У истраживању још стоји да жене још теже напредују на највише руководеће положаје онда када нису једине власнице предузећа, односно када постоји више власника.

Такође, што су истраживачи ишли даље од Београда - то су затицали мање жена за директорском фотељом.

„У погледу удела жена међу генералним директорима највећих компанија са берзанске листе Србија, нажалост, дели судбину већине земаља у погледу потпуне одсутности жена са ових позиција", додаје се у истраживању.

Ко одлучује

Узрок свих ових разлика су родни стереотипи, тврди Марија Срдић из Уније послодаваца Србије.

„Жене у Србији су образованије од мушкараца, али не долазе на позиције са којих могу да одлучују", каже она.

„Даћу вам конкретан пример - ја сам председница Секције за развој женског лидерства у Унији и ми смо направиле пресек стања међу нашим члановима.

„Испоставило се да су жене власнице трећине компанија. То је значајан тренд побољшања у односу на ранији период".

Ипак, када је у питању одлучивање - ствар је другачија, каже она.

Да ли постоје мушки и женски послови?

„У одсеку Уније послодаваца у Војводини, у управљачким структурама Уније жене су заступљене свега 18 одсто.

„А баш са тих функција постоји могућност да се нешто промени у Србији, да се разговара са државом и бори за права жена предузетница или жена на високим позицијама у фирмама", додаје Срдић.

Срдић даје и пример изразито мале укључености жена на Балкану - у дијалогу који Србија води са Косовом.

„После Едите Тахири, жена ни на једној ни на другој страни није било, док је Европска унија имала представнице у овом дијалогу", каже она.

Жене у привреди у свету

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]