Ирански протести: Осуђени имају петнаест минута да се одбране док им прети смртна казна

Од почетка избијања протеста, ирански режим је погубио четири младића.

До сада је на смрт осуђено двадесет двоје људи повезаних са немирима, према Новинској агенцији активиста за људска права (ХРАНА), иранском порталу за вести са седиштем у иностранству.

Мухамед Мехди Карами, двадесетдвогодишњи шампион у каратеу, погубљен је 7. јануара.

Извори су рекли за ББЦ на персијском да је добио мање од 15 минута да се одбрани.

А потом је обешен, само 65 дана после хапшења.

Његова прича показује да власти у Ирану користе „егзибициона суђења" да би утерали страх у кости демонстраната који желе слободу и окончање клерикалног режима.

Скорашње погубљење британско-иранског држављанина Алирезе Акбарија још једном је довело до масовне међународне осуде смртних пресуда у Ирану.

Иако његова пресуда зато што је британски шпијун нема везе са уличним немирима, његово „признање под присилом" и боравак у самици следе сличан образац онога што у затвору трпе демонстранти.

„Не говори мами ништа"

Протесни покрет појавио се после смрти Махсе Амини у полицијском притвору у септембру, зато што она наводно није „правилно" носила обавезну мараму око главе.

Мухамед Мехди ухапшен је 3. новембра у Караџу у вези са убиством припадника паравојне формације Басиџ.

Он је један од 16 људи оптужених за овај злочин којима је суђено истовремено на једном једином заседању суда у Караџу, граду надомак Техерана, током три дана.

У Ирану, оптужени добија право да га заступа адвокат, али у осетљивим случајевима као што је овај, или кад је неко оптужен за шпијунажу, тај адвокат никад није независтан.

Суд увек додељује адвоката са списка који одобравају правосудне власти.

Новинарима и члановима породице није дозвољен приступ суђењу тако да је једини увид у то шта се дешава иза затворених врата строго цензурисани снимак који објављује правосуђе.

На снимку се види да је Мухамед Мехди видно потресен док „признаје" да је ударио припадника безбедносних снага у главу каменом.

Адвокат ког му је доделио суд то не оспорава нити улаже приговор, већ од судије тражи опроштај.

Мухамед Мехди потом каже да је „преварен" и седа.

Он је осуђен за „исквареност на Земљи", што са собом повлачи смртну казну.

Власти обично врше притисак на чланове породице да се не оглашавају.

Али Мухамедов отац, Машалах Карами, који ради као улични продавац марамица, дао је интервју иранском листу Етемад.

Он је рекао да га је оног дана кад је осуђен на смрт Мухамед позвао у сузама.

„Тата, изрекли су нам пресуду. Моја је смртна казна. Не говори мами ништа", препричао је његов отац шта му је овај рекао, поновивши да је његов син био невин.

Језива сведочанства

Касније је анонимна и цењена група звана „1.500 слика" на друштвеним мрежама објавила сведочанство у којем се описује како је Мухамед Мехди мучен.

У њему се тврди да је Мухамед испричао породици током посете у затвору да су га чувари тукли док није изгубио свест.

Претпоставили су да је мртав и бацили његово тело у забитом крају, али, док су одлазили, чувари су схватили да је још жив.

Мухамед је испричао и да су му припадници снага безбедности током саслушавања „сваки дан додиривали гениталије и претили да ће га силовати".

Према правосудном систему Ирана, кад нижи суд изрекне смртну казну, она се прослеђује Врховном суду на одобрење.

Али чак и кад Врховни суд потврди смртну казну, још увек може да се уложи жалба на њу.

Отац Мухамеда Мехдија рекао је за Етемад да је више пута покушавао да ступи у везу са адвокатом ког му је доделила држава, али да није било никаквог одговора.

Породица је потом покушала да ангажује једног од најистакнутијих иранских адвоката за људска права Мухамеда Хосеина Агасија.

„Мухамед ме је звао из затвора три пута и тражио да га заступам. Његови родитељи су ме такође молили да им заступам сина", каже Агаси.

Он је писао локалном суду, а потом и Врховном суду.

У сваком стадијуму, његова писма била су игнорисана или одбијена.

А подношење тужбе против одлуке Врховног суда такође је било искључено.

Иранске власти су изнова поновиле да суђења и пресуде по хитном поступку треба да служе као фактор одвраћања за демонстранте.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Угрожени и изоловани

Мухамед Хосеини такође је погубљен у Караџу пошто је био извргнут истој „фарси" од суђења.

Његови родитељи су покојни, тако да на друштвеним мрежама није било породичне кампање за његово спасавање, али су многи поделили његову објаву говорећи:

„Сви смо ми Мухамедова породица".

ББЦ на персијском утврдио је да је он патио од биполарног поремећаја.

Међутим, Мухамед Хосеини јесте успео да ангажује независну судску одбрану након што је Врховни суд потврдио његову смртну казну.

Адвокат Али Шарифзадех Ардакани га је посетио у затвору и касније твитовао о томе.

„Плакао је током читаве моје посете. Говорио је о тортури, да су га тукли док је био везан лисицама и имао повез преко очију, да су га шутирали у главу и да је губио свест", каже његов адвокат.

„Он је човек чија су сва признања добијена под присилом и немају правну ваљаност."

Ардакани је поднео жалбу на одлуку Врховног суда и речено му је да се врати на суд у суботу 7. јануара.

Али док је био на путу тамо, чуо је да је Мухамед Хосеини погубљен вешањем.

Адвоката су касније привеле власти, а тренутно је на слободи под кауцијом.

Немају коме да се обрате

Групе за заштиту људских права критиковале су суђења због ослањања на „признања под присилом", када оптужени инкриминишу сами себе.

Извор је за ББЦ на персијском рекао да адвокат ког је доделила држава практично служи као „испитивач", вршећи притисак на оптуженог уместо да га брани.

Иранска људска права, невладина организација са седиштем у Норвешкој, утврдила је да потенцијално погубљење чека 109 људи.

Успела је да сазна годиште за њих 60.

Ова невладина организација каже да је просечно годиште оних којима је запрећено смртном казном 27 година, док су троје њих млађи од 18 година.

Постоји још један срцепарајући симбол протестног покрета који се нашироко дели на друштвеним мрежама.

Машалах Карами клечи на синовљевом гробу у жутом џемперу који изгледа као да је припадао његовом сину.

У једној руци изнад главе држи фотографију Мухамеда у црној мајици.

Другом руком се држи за врат.

Погледајте и ово сведочење иранске демонстранткиње:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]